U analizi se, između ostalog, podseća na mere koje je EU uvela Kosovu, kao i na odluku SAD o suspenziji strateškog dijaloga. Navodi se i da bi prioritet EU trebalo da bude očuvanje mogućnosti sporazuma između Kosova i Srbije, uz korišćenje svih mogućih uticaja da izvrši pritisak na Kurtijevu administraciju da prestane sa pokušajima da oslabi kosovske institucije, a to, pre svega, znači održavanje dijaloga između Beograda i Prištine i činjenje svega što može da podrži ugrožene kosovske Srbe, koji su ključni za svaki budući sporazum.
Međunarodna krizna grupa navodi da su odnosi Kosova sa EU i SAD postali sve problematičniji poslednjih godina, uz podsećanje da je EU uvela „restriktivne mere“ – smanjenje finansiranja i obustavu bilateralnih poseta – od 2023. godine, dok su SAD u septembru objavile da obustavljaju „strateški dijalog“ sa vladom premijera Albina Kurtija.
„Taj potez je bio posebno upečatljiv s obzirom na to da je Vašington istorijski bio najveći pokrovitelj zemlje, kako politički tako i finansijski. Razlozi za diplomatsko hladno rame su Kurtijevi potezi ka centralizaciji vlasti i oštar tretman njegove vlade prema etničkim Srbima koji žive na severu zemlje, koji su dugo očekivali autonomiju obećanu u prošlim sporazumima i, ako to ne bude moguće, ujedinjenje sa Srbijom. Represije nad kosovskim Srbima takođe su ometale kontinuirane bilateralne razgovore između Beograda i Prištine, koji nikada nisu normalizovali odnose niti su u potpunosti sproveli sporazume postignute tokom njihovih pregovora. Srbija, sa svoje strane, odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu zemlju i lobira kod drugih država da uskrate ili ponište svoje priznanje“, piše u analizi.
Primećuje se i da Aljbina Kurtija i njegovu vladajuću stranku Samoopredeljenje, populistički nacionalizam, uključujući represiju nad Srbima, služi kao balast za planove za preuređenje kosovske države slabljenjem kontrola i ravnoteže i labavljenjem ustavnih garancija.
Od dolaska na vlast 2021. godine, Kurtijeva vlada je preduzela niz poteza kako bi sever, gde žive većinski Srbi, stavila pod svoju kontrolu, uključujući raspoređivanje specijalizovanih policijskih snaga.
„Srbi su pružali otpor, ponekad nasilno i uz prikrivenu podršku Beograda, što je kulminiralo sukobima između Srba i Natoa u maju 2023. i neuspelim pokušajem krijumčarenja teškog naoružanja u septembru te godine. Od tada, kosovska vlada održava čvrstu kontrolu nad ovim područjem. Ali ovaj pristup bi mogao biti preteča produžene međunarodne izolacije za Kosovo, ishod koji EU nastoji da izbegne otkako je počela da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine 2010. godine“, dodaje se.
Ocenjuje se i da EU nije u poziciji da preokrene politički kurs Kosova, ali da može pomoći u ublažavanju rizika. Da bi to učinila, smatra MKG EU bi trebalo da usmeri kontinuirani dijalog između Kosova i Srbije, koji posreduje EU, na praktična pitanja koja donose opipljive koristi građanima sa obe strane.
„To uključuje pronalaženje načina za potpunu implementaciju ranijih sporazuma – posebno o upravljanju granicama i međusobnom priznavanju diploma – koji su samo delimično ispunjeni. Dijalog bi takođe trebalo da istraži mogućnost da se Srbiji omogući da ponudi obrazovne i zdravstvene usluge Srbima koji žive na teritoriji Kosova, a Kosovu da učini isto za Albance koji žive u Srbiji”, stoji u analizi.
Uz to, sugestija za EU je da bi trebalo da udvostruči napore da se iskoriste prednosti Unije, posebno izgledi za pristupanje, kako bi se izvršio pritisak na Prištinu da zaštiti manjinu kosovskih Srba i obezbedi lokalnu autonomiju, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa većinom srpskog stanovništva, kao i da učini finansijsku pomoć i diplomatsku podršku Kosovu zavisnom od konkretnih koraka za jačanje institucija i izgradnju državnih kapaciteta.
„Kontinuirana autonomija opština i institucija van direktne kontrole vlade, ali koje se suočavaju sa povećanim pritiskom, kao što su pravosuđe, državni radiodifuz i nezavisne agencije, trebalo bi da budu prioriteti“, smatra MKG.
Ukazuje se i da su Kurti i njegova stranka dugo sa sumnjom gledali na Ustav i institucionalni okvir Kosova.
Podseća se da je, kada se Samoopredeljenje pojavilo 2005. godine, deo njihove platforme pozivao na odbacivanje razgovora koje je vodio posrednik UN Marti Ahtisari, a koji su postavili temelje za nezavisnost Kosova 2008. godine. Po njihovom mišljenju, pojašnjava se, Kosovo ne bi trebalo da pregovara o statusu ili o osnovnim zakonima.
„Posebno im smetaju odredbe Ustava o posebnim pravima za Srbe i druge manjine, kao i pravo kosovskih Srba na veze sa Srbijom, ali im se takođe ne sviđa široka autonomija koju uživaju opštine. Kurti je često pozivao na ‚treću republiku’, osnovanu bez stranog učešća i sa jasnim albanskim nacionalnim identitetom – zapravo, pozivao je na ujedinjenje sa Albanijom. Od stupanja na dužnost 2021. godine, nastojao je da centralizuje donošenje odluka, osnaži članove stranke od poverenja i zaobiđe institucije koje smatra manjkavim i u kojima rade državni službenici lojalni prethodnim liderima. NJegov drzak, beskompromisni stil doveo je u pitanje sistem osmišljen da zahteva međustranački i međuetnički konsenzus“, navodi se u analizi.
Dodaje se da su tenzije porasle otkako su izbori 9. februara dali Samoopredeljenju najveći broj mesta parlamentu, iako ne apsolutnu većinu, što je dovelo do političke blokade.
Kosovski zakoni zahtevaju da Skupština izabere predsednika i potpredsednike pre nego što nova vlada može da položi zakletvu. Trebalo je šest meseci, više od 50 pokušaja i dve intervencije Ustavnog suda da se konačno izabere predsednik Skupštine. Kurtijeva stranka je više puta nominovala istog kandidata dok Sud nije presudio da niko ne može da se kandiduje više od tri puta. Drugi kandidat Samoopredeljenja je na kraju pobedio na glasanju 26. avgusta, samo da bi se Skupština našla u novoj ćorsokaku oko izbora potpredsednika iz srpske zajednice. Konačno, 10. oktobra, Skupština je izabrala srpskog potpredsednika, jedinog srpskog poslanika koji je blizak Kurtiju, iako protiv želja ostalih devet srpskih delegata. Imenovanje je kontroverzno i može se uložiti žalba. Kurti, koji je i dalje na funkciji vršioca dužnosti premijera, formalno je nominovan za treći mandat 11. oktobra.
U međuvremenu, ocenjuje MKG, sposobnost Ustavnog suda da izvuče Kosovo iz pat pozicije možda bledi.
Podseća se da je Kurti optužio Ustavni sud da je agent opozicionih stranaka i Srpske liste.
„Jedini sudija iz srpskog naroda, čiji mandat bez mogućnosti obnovljenja ističe do avgusta 2027. godine, nalazi se pod intenzivnim pritiskom javnosti. U Srbiji su ga sudovi u odsustvu osudili na šest godina zatvora zbog optužbi za podmićivanje. Na Kosovu, predsednica Vjosa Osmani, između ostalih, optužila ga je da predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti. Ali ako on (ili bilo koji drugi sudija) podnese ostavku, sud, koji je već sastavljen od sedam od devet zakonskih članova, više ne bi imao kvorum i ne bi mogao da donosi odluke. Imenovanje novih sudija zahteva dvotrećinsku većinu u Skupštini (i istovremenu dvotrećinsku većinu od dvadeset članova Skupštine koji predstavljaju manjine, za dvoje sudija iz manjinskih zajednica)“, napominje MKG.
U analizi se dodaje i da se u vladi, službenici osećaju marginalizovano i nesigurno. Iako su državni službenici, žale se da ih ministri vide kao ostatke prethodnih vlada, okaljane povezanošću sa političarima koji su bili na funkciji kada su prvi put zaposleni.
Više od 40 odsto ispitanika koji rade u kosovskoj javnoj administraciji reklo je istraživačima iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju da se plaše otkaza iz političkih razloga.
Zajedno sa Severnom Makedonijom, Kosovo je imalo najveći procenat zaposlenih koji su dali ovaj odgovor na Zapadnom Balkanu.
Političke odluke se često donose već sastavljene od strane partijskih aktivista, sa uputstvima zaposlenima da ih jednostavno sprovedu u delo, kaže se u analizi.
Spominje se i slučaj Radio televizije Kosova, čiji se zaposleni „žale da moraju da rade pod intenzivnim političkim pritiskom vladajuće stranke“.
Dodaje se da je vlada bez odlaganja otpustila novinare, a nije isplatila plate u avgustu.
Uz to, ukazuje se i da se srpski servis javnog emitera, koji je propisan Ustavom, dugo bori za autonomiju, ali i dalje nema sopstvenu veb stranicu, video kanal ili društvene mreže.
U analizi se navodi da na lokalnom nivou Samoopredeljenje kontroliše samo šest od 38 kosovskih opština, uključujući samo jedan grad (Gnjilane) bilo koje veličine.
„Nepoverljiva prema institucijama van svoje kontrole, stranka je uskraćivala sredstva opštinskim vlastima i ometala međunarodne donatore koji žele da im direktno pomognu. Vlada je takođe blokirala obnavljanje velikog projekta podrške opštinskoj vlasti koji su finansirale EU, Švajcarska, Švedska i Norveška, a koji je bio u funkciji od 2014. godine“, piše dalje u analizi.
Procena MKG je i da bi paraliza na Kosovu mogla da našteti Kurtiju na sledećim izborima, koji bi redovno trebalo da se održe 2029. godine, ali bi, zapravo, mogli da budu raspisani već na proleće 2026. godine ako se parlamentarna blokada nastavi.
Zato kažu da se Kurti možda nada da će nezadovoljstvo građana biti prevaziđeno njegovom sve vidljivijom demonstracijom sile protiv ugrožene srpske manjine na Kosovu, posebno u četiri najsevernije opštine.
„Ove politike su počele tokom njegovog prvog mandata 2021. godine i nastavile su se tokom njegovog drugog, obezbeđujući Prištini potpunu kontrolu nad nemirnim severnim regionom Kosova sa većinom Srba i proterujući većinu preostalih srpskih institucija. Iako je obračun sa Srbima od male ili nikakve koristi za građane Kosova, on se dopada nacionalistički orijentisanim biračima“, konstatuje MKG.
Navodi se i da Vlada Kosova tretira mnoge otvorene izraze srpskog nacionalnog identiteta kao oblike kriminalnog govora mržnje.
„Prethodne vlade su imale tendenciju da tolerišu ambivalentnost mnogih Srba prema Vladi Kosova – prihvatajući državu u Prištini iz pragmatizma, ali odbacujući njenu nezavisnost – kao cenu integracije. Ali, Kurti smatra da iskazivanje srpskog nacionalizma govori o postojanosti iredentističkih pretenzija na teritoriju Kosova i da je namenjeno izazivanju etničke mržnje. Iako je isticanje nacionalnih simbola zaštićeno pravo prema kosovskom Ustavu, policija je više puta hapsila Srbe – uključujući i decu – zbog nošenja majica sa sloganima srpskih nacionalista ili mahanja srpskom zastavom. Srbija slično tretira isticanje albanske zastave. Kritika izjava i simbola albanskih nacionalista takođe se tretira kao krivično delo. Tužioci su optužili srpskog zvaničnika za podsticanje etničke mržnje zbog govora u kojem je OVK nazvao ‚teroristima‘, kako ih zvanični srpski narativ vidi“, podseća se i na slučaj bivšeg pomoćnika direkora Kancelarije za KiM Igora Popovića.
Navodi se i da su svi ti koraci došli nakon što su „napori Kurtijeve administracije da uspostavi kontrolu nad severnim opštinama izazvali niz barikada, bojkot vladinih institucija od strane Srba 2022. godine i nasilje u kojem su učestvovali pripadnici Natoa i kosovska policija 2023. godine“.
„Paravojna grupa koju su obučili Srbi uhvaćena je u švercu teškog naoružanja u selu Banjska u septembru 2023. godine, a u sukobu su ubijeni jedan policajac i trojica Srba. Priština je odgovorila velikim obračunom sa srpskim institucijama na severu Kosova i kontroverznim nizom eksproprijacija zemljišta za izgradnju specijalnih policijskih baza 2023. i 2024. godine. Kosovo je zabranilo upotrebu srpskog dinara i konfiskovalo pošiljke valute, na koju se Srbi oslanjaju za penzije i socijalna davanja koja isplaćuje Beograd. Zatvorilo je mnoge civilne kancelarije koje održava Srbija, ostavljajući lokalno osoblje bez posla i primoravajući stanovnike da putuju u Srbiju da bi dobili usluge. Priština smatra da preostali institucionalni otisak Srbije nema validan pravni osnov i veruje da su koraci koje je preduzela neophodni za potvrđivanje njenog suvereniteta. Ipak, ove iznenadne, jednostrane mere – preduzete protiv saveta EU i SAD – podigle su tenzije i podstaknule etničku polarizaciju“, dodaje MKG.
Citiraju i Kurtijeve izjave da ne gaji nikakve zamerke prema kosovskim Srbima kao takvim i da im se više puta obraća na tečnom srpskom jeziku.
Umesto toga, konstatuje se, on se protivi onome što pretpostavlja da je njihova lojalnost Srbiji i ambicija da deluju kolektivno kako bi obezbedili posebna prava koja su im data u Ahtisarijevom planu i u prošlim verzijama dijaloga posredovanog od strane EU.
„Iako je posvećen zaštiti građanskih prava pojedinačnih Srba – naime, istih prava koja uživaju svi građani na ljudsko dostojanstvo, jednakost pred zakonom, život, lični integritet i druga prava zaštićena ustavom – on je neprijateljski nastrojen i prema stranci za koju većina njih bira da glasa i prema njihovim zahtevima za kolektivna etnička prava. Pod njegovim vođstvom, vlada sve više želi da se Srbi oslobode svoje ambivalentnosti i pokažu lojalnost Kosovu kao nezavisnoj republici sa albanskom većinom“, primećuje se u analizi.
Uz to, navodi se i da postoje zabrinjavajući znaci da vlada razmatra akciju protiv Srpske pravoslavne crkve, čije se najvažnije crkve i manastiri nalaze na Kosovu i čiji je status eksplicitno zaštićen ustavom.
„Vladini zvaničnici su se sastali sa samoproglašenim pravoslavnim episkopom koji tvrdi da vodi ‚Pravoslavnu crkvu Kosova‘, a koji je vodio neovlašćene službe u srpskim pravoslavnim crkvama, što izaziva sumnju da ga neki u vladi vide kao vođu alternativne, patriotske pravoslavne crkve. Vladinim zvaničnicima je naloženo da izbegavaju pominjanje Srpske pravoslavne crkve“, dodaje se.
U osvrtu na proces dijaloga između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, ocena je da je postao je još izazovniji pod Kurtijem.
Pojašnjava se da je za EU, cilj bio postepeno poboljšanje bilateralnih odnosa, na korist građana i dovođenje kosovskih Srba pod okrilje prištinske vlade, uz očuvanje njihovih veza sa Beogradom i omogućavanje značajne autonomije. Usput, Brisel se nadao da će se „obe države pripremiti za pristupanje EU“.
„Poslednji sporazumi iz dijaloga iz 2023. godine trebalo je da dovedu do potpune normalizacije odnosa, sa pravno obavezujućim sporazumom koji rešava sva otvorena pitanja, što u stvari predstavlja neku vrstu de fakto priznanja Kosova od strane Srbije. Ipak, Briselski i Ohridski sporazumi iz 2023. godine ostaju uglavnom neostvareni, dok su se mnoga rana dostignuća dijaloga raspala kako su se odnosi između Beograda i Prištine pogoršali. Sa sporazumom iz 2020. godine, uz posredovanje SAD, usmerenim na ekonomsku saradnju, koji je takođe ugašen, nade za proboj ka normalizaciji bilateralnih odnosa jenjavaju“, ocenjuje MKG.
Ključni problem je, smatraju u MKG, u tome što Kurti dugo zastupa potpuni reciprocitet: Kosovo će se prema Srbiji i Srbima na svojoj teritoriji odnositi baš kao što se Srbija odnosi prema Kosovu i Albancima koji žive u Srbiji.
„To je privlačan predlog koji bi naizgled mogao poslužiti kao dobra osnova za sporazum. Pa ipak, on ignoriše važne razlike. Srpska manjina na Kosovu činila je oko 10 odsto stanovništva u vreme proglašenja nezavisnosti 2008. godine, iako danas čini manji udeo. Albanci u Srbiji čine oko 1 procenat stanovništva i jasnu većinu u samo jednoj opštini. Nije ni nerazumno ni nepravedno očekivati da kosovski Srbi igraju veću ustavnu ulogu nego što to čine Albanci u Srbiji. Kurtijev naglasak na reciprocitetu takođe ignoriše realnost politike moći. Kosovo želi nešto što mu samo Srbija može dati: punopravno članstvo u međunarodnoj zajednici“, napominje se.
U MKG konstatuju da Kosovo ima snažne podsticaje da se dobro odnosi prema svojim srpskim stanovnicima, pre svega zbog efekata koje njegova politika prema manjini ima na njegove izglede da postane član EU i njegov međunarodni ugled, budući da Kosovo trenutno priznaje oko polovina zemalja članica UN.
„Priština će morati da ponudi Beogradu nešto kako bi uravnotežila veliki ustupak koji želi od srpske vlade – naime, normalne odnose i priznanje. Davanje nekog oblika autonomije kosovskim Srbima, plus poštovanje njihovih prava zagarantovanih u ustavu, činilo bi se očiglednim ustupkom. Ipak, Kurti možda veruje da može da postigne drugačiji dogovor: da integriše kosovske Srbe u svoju viziju centralizovanog Kosova i sačeka da EU pritisne Srbiju da prihvati svršen čin. On može osnovano sumnjati da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema nameru da normalizuje odnose sa Kosovom, a kamoli da ga prizna“, smatraju u MKG.
Zato ocenjuju da nije iznenađujuće što je napredak sada zaustavljen, čak i ako Beograd i Priština nastave da razgovaraju jedni s drugima.
„Ključni kamen dijaloga sa EU bila je nova institucija za samoupravu Srba, poznata kao Zajednica opština sa srpskom većinom. Jednostrani potezi Prištine da pokori manjinsko srpsko stanovništvo omeli su napredak ka uspostavljanju Zajednice i podstakli EU da nametne ‚mere‘ Kosovu 2023. godine, navodeći kao razlog neuspeh zemlje da preduzme korake za deeskalaciju tenzija na severu. Mere su prvenstveno ograničile pristup Kosova finansiranju EU u određenim oblastima i obustavile bilateralne posete, osim onih koje se odnose na dijalog sa Srbijom koji posreduje EU. U maju je EU započela postepen, uslovni proces ukidanja ovih ograničenja, nakon što su se tenzije na severu smirile. Pritisak je takođe rastao od poslanika Evropskog parlamenta koji su tvrdili da zadržavanje sankcija rizikuje potkopavanje kredibiliteta EU i usporavanje zamaha Kosova na evropskom putu. Lideri EU su nastavili da naglašavaju da će dalje ublažavanje zavisiti od kontinuirane deeskalacije na severu. Ali ostaje nejasno kada tačno i kako se mere ukidaju i koje je korake Kosovo preduzelo da ispuni uslove. U međuvremenu, proces pristupanja Kosova EU je takođe zaglavljen, uglavnom zbog nedostatka napretka u normalizaciji odnosa sa Srbijom i stalnih unutrašnjih podela EU oko priznavanja Kosova“, sumira situaciju MKG.
Zato smatraju da bi prioritet za EU trebalo da bude očuvanje mogućnosti sporazuma između Kosova i Srbije, uz korišćenje svih mogućih uticaja da izvrši pritisak na Kurtijevu administraciju da prestane sa pokušajima da oslabi kosovske institucije.
„Prvo, znači održavanje dijaloga između Beograda i Prištine i činjenje svega što može da podrži ugrožene kosovske Srbe, koji su ključni za svaki budući sporazum. NJeni alati su sam dijalog, finansijska podrška i proces pristupanja. Finansiranje koje EU obezbeđuje kroz Instrument za pretpristupnu pomoć već je uslovljeno dobrim upravljanjem i reformama vladavine prava, kao i napretkom u dijalogu Kosova sa Srbijom. Takođe je uslovljena i perspektiva ukidanja kaznenih mera uvedenih 2023. godine, kao i pristup novoodobrenom Fondu za reforme i rast, usmerenom na podršku reformama, podsticanje rasta i negovanje socio-ekonomske konvergencije sa EU. Uprkos svim svojim postupcima na vlasti, Kurti ostaje odlučan da postigne članstvo u EU, što je jedan od njegovih glavnih prioriteta spoljne politike, zajedno sa njegovim naporima da Kosovo predstavi kao najprozapadniju, prodemokratsku i proevropsku državu u regionu. On često naglašava zvaničnicima EU da se, za razliku od Srbije, Kosovo u potpunosti usklađuje sa spoljnom politikom EU“, navodi se u analizi.
Kada je reč o dijalogu, dodaje se da su „upravljanje granicama i sloboda kretanja dobra mesta za traženje skromnih i ostvarivih pobeda, jer su od interesa za obe strane“.
„Jedan od najranijih prodora u dijalogu bio je sporazum iz 2011. godine o ‚integrisanom upravljanju granicama‘, koji je i dalje samo delimično implementiran. Šest prelaza između Kosova i Srbije muče duga kašnjenja. Potrebna im je nova infrastruktura, dodatne trake i bolja razmena podataka, kao i podrška za lakše prelaske granice od strane obe vlade. Srbija i dalje sprečava strane državljane da uđu preko ovih prelaza, na osnovu toga što su ilegalno ušli na njenu teritoriju (to jest, na Kosovo, na koje i dalje pretenduje). Normalno funkcionisanje granice bi koristilo građanima obe strane“, navode u MKG.
Podsećaju i da su Srbija i Kosovo 2011. godine složili da međusobno priznaju diplome i stručne kvalifikacije, ali da Beograd nikada nije sproveo sporazum, ometan odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine protiv sporazuma.
Kosovo priznaje većinu diploma koje je izdao srpski univerzitet u Severnoj Mitrovici. Pokušaji EU 2016. i SAD 2020. godine da reše ovo pitanje bili su neuspešni.
„Kao i sa granicom, potpuna primena ovog sporazuma donela bi opipljive koristi mnogim ljudima, uklanjajući veliku prepreku zapošljavanju“, dodaje MKG.
Napominju i da su zajednici Srba na Kosovu, da bi ostala održiva, potrebne škole, bolnice i radna mesta – pitanja koja bi dijalog takođe mogao da reši.
„Prethodne preporuke Krizne grupe o obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti ostaju validne i hitne. Kosovski Srbi šalju svoju decu u škole i idu u bolnice koje su potpuno integrisane u obrazovni i medicinski sistem Srbije. Ustav Kosova daje opštinama sa većinskom srpskom zajednicom pravo da vode sopstveno postsekundarno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, dok su sve opštine na Kosovu odgovorne za svoje osnovno i srednje obrazovanje. Ali ova mala, siromašna mesta nemaju resurse za to; jedino praktično rešenje je da se Beogradu dozvoli da nastavi da pruža ove usluge. Priština polako pojačava pritisak, konfiskujući uvezene lekove i školski materijal i polažući pravo na zgrade koje ovi objekti zauzimaju. Zatvaranje ovih objekata bi verovatno dovelo do egzodusa. Priština bi mogla biti fleksibilnija ako bi Srbija ponudila recipročne ustupke svojoj albanskoj manjini“, smatraju u MKG.
Pored podsticanja dogovora o praktičnim koracima koji bi koristili obema stranama, Brisel bi trebalo da iskoristi svoj uticaj da izvrši pritisak na Kurtijevu administraciju da prestane da erodira kosovski sistem kontrole i ravnoteže u svom nastojanju da centralizuje vlast. Trebalo bi i da podstakne vladu da podrži opštinsku autonomiju, poštuje vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa i raznih agencija, uključujući i javni servis.
Do sada nije isplaćeno nijedno od 882 miliona evra dodeljenih Kosovu u okviru Fonda za reforme i rast. EU bi trebalo da se uzdrži od toga dok Priština ne pokaže snažniju posvećenost vladavini prava. U budućnosti, delovi ovih isplata iz Fonda mogli bi biti povezani sa opipljivim naporima za poboljšanje zaštite manjina, opštinske uprave (posebno, ali ne samo u područjima sa srpskom većinom) i poštovanja prethodnih obaveza u dijalogu, navodi se.
„Države članice EU mogu učiniti svoj uticaj kredibilnijim ako nastave da preduzimaju korake za prevazilaženje sopstvenih podela oko statusa Kosova. Zemlje koje trenutno ne priznaju Kosovo trebalo bi da signaliziraju da, uz potpunu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, neće stajati na putu priznanja Kosova, dok bi EU u celini trebalo stalno da ponavlja da budućnost celog Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, leži u Uniji. Takve poruke su ključne, jer aspiracije Kosova ka EU zavise od konsenzusa među svim državama članicama. Status Kosova kao delimično priznate države – kojoj je uskraćeno članstvo u UN i koju pet država članica EU ne priznaju – može trajati godinama, ako ne i decenijama. Izazov za njegovo rukovodstvo i njegove prijatelje biće da izvuku najbolje iz te nesrećne situacije. Ali teško je videti pozitivnu budućnost za mladu zemlju bez podrške EU – podrške koja verovatno neće doći osim ako vlada Kosova ne radi na obnovi poverenja sa Srbijom, na popravljanju odnosa sa sopstvenom srpskom manjinom u zemlji i na poštovanju principa dobrog upravljanja koje EU teži da održi“, zaključuje Međunarodna krizna grupa.
Izvor: Kosovo Onlajn
