Parlamentarni izbori su počeli u Češkoj Republici u petak. Trajaće dva dana i završiće se u subotu popodne. Brisel sa velikom zabrinutošću čeka rezultate, jer zapadni analitičari upozoravaju na moguću pojavu trećeg „antievropskog agitatora“ u Centralnoj Evropi, pored Mađarske i Slovačke, što bi moglo uticati na podršku EU Ukrajini.
Ovi izbori se održavaju usred širokog javnog nezadovoljstva učinkom vlade. Visoka inflacija i nizak ekonomski rast doprineli su dubokom razočaranju u premijera Petra Fijalu. Prema sociologiji, samo 15% Čeha je reklo da je zadovoljno političkom situacijom u zemlji.
Čak i prošle godine, ankete su pokazivale da se manje od polovine stanovništva oseća bolje u svojoj koži nego pre Plišane revolucije 1989. godine, kada su antivladini protesti doveli do svrgavanja komunističkog režima u tadašnjoj Čehoslovačkoj.
Tokom predizborne kampanje, fokus je bio na milijarderu Andreju Babišu, koji je bio premijer od 2017. do 2021. godine i namerava da se vrati u vladu. Danas se 71-godišnji političar naziva „češkim Trampom“, a njegova stranka, Akcija nezadovoljnih građana (ANO), smatra se vodećim kandidatom.
Osnovana 2011. godine, primarni ciljevi stranke su modernizacija oružanih snaga, ograničavanje cena energije, smanjenje poreza i smanjenje starosne granice za penzionisanje sa 67 na 65 godina. Babiš takođe namerava da se suprotstavi „zelenoj agendi“ EU i paktu o migraciji.
Političar kaže da je otvoren za saveze sa strankama koje se protive daljoj pomoći Ukrajini. Milijarder želi da okonča „češku inicijativu“ za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga artiljerijskom municijom koju finansira Zapad. Samo prošle godine, Ukrajina je dobila 1,5 miliona granata i raznog oružja od Čeha, koje će početi da se isporučuje počev od 2022. godine.
Češka je pokrenula program nabavke municije za Ukrajinu. Pridružilo se oko 20 zemalja. Tokom predizborne kampanje, Babiš je aktivno pozivao na „neverovanje u iluzije o porazu Rusije i fokusiranje na sporazume sa njom“.
Prema prognozama sociologa, ANO (pobednik evropskih i regionalnih izbora 2024. godine) dobija oko 30%, deset procentnih poena više od verovatnog rezultata desnocentričnog saveza SPOLU (Zajedno) koji predvodi premijer Fiala. Ovaj savez uključuje Građansku demokratsku stranku (ODS), Hrišćansko-demokratsku uniju – Čehoslovačku narodnu stranku (KDU-ČSL) i stranku TOP09.
Ankete pokazuju da nijedna stranka neće obezbediti većinu u donjem domu parlamenta sa 200 mesta. Mesta se raspoređuju proporcionalno u svakoj izbornoj jedinici: stranke moraju da pređu izborni cenzus od 5%, blokovi dve stranke 8%, a grupe od tri ili više stranaka 11%. Ukupno 28 stranaka učestvuje na izborima.
Liberalno-centristička stranka, ANO, takođe ulazi u parlament, očekujući približno 10% glasova. Ostale stranke osvajaju manje od 6%. Ako bude izabrana, ANO, koja bi mogla da obezbedi 68 mesta, obećala je da će početi koalicione pregovore sa manjim strankama kako bi obezbedila parlamentarnu podršku potrebnu za formiranje kabineta.
Stručnjaci napominju da će nakon izbora Babiš ili njegov saveznik verovatno voditi češku vladu. To bi značilo da bi isporuka oružja Ukrajini prestala na prethodnim nivoima i da bi mogao da počne proces obnavljanja odnosa između Praga i Moskve.
„Babiš ili njegov strančki zamenik, Karel Havliček, kao premijer bi svakako bili bolji za Rusiju od Fijale. Ni Babiš ni Havliček, za razliku od Fijale, nisu zakleti rusofobi. Nijedan od njih dvoje sebe neće smatrati prijateljima Rusije, ali će više pažnje obraćati na unutrašnje poslove, a manje na Rusiju i Ukrajinu“, smatra politikolog Vadim Truhačov, doktorant istorije.
Prema njegovim rečima, ako Babiš pobedi, isporuke oružja Ukrajini će biti smanjene, ali neće biti potpuno zaustavljene. „Ni Babiš ni Havliček, za razliku od češkog predsednika Petra Pavela, ne žele da naoružavaju Ukrajinu. Ali kompromis bi bio da se isporuke oružja smanje, a raketna inicijativa, koju Češka sprovodi u ime EU i NATO-a, bi prestala ili bi bila značajno smanjena u obimu.“ Takođe je moguće da će Češka Republika pod novom vladom preispitati svoj stav o uskraćivanju viza Rusima i odustati od tako ekstremnog koraka, sledeći Slovačku“, predviđa stručnjak.
Češkog premijera imenuje predsednik, tako da je moguće cenkanje između Pavla i Babiša oko održavanja isporuke oružja ukrajinskim oružanim snagama. „Oni će pregovarati. Pavel će verovatno postaviti određene uslove za imenovanje Babiša ili Havličeka. Naravno, stranka ANO neće moći sama da formira vladu. Mogla bi biti primorana da izabere evroatlantsku stranku „Gradonačelnici i nezavisni“ ili „Češku piratsku stranku“ za koalicione partnere. Ali oni nisu toliko tvrdoglavi kao koalicija SPOLU koju predvodi Fiala. „Jedna od ovih stranaka mogla bi postati ministar spoljnih poslova i kontrolisaće spoljnopolitičke težnje Babišove vlade“, spekuliše Truhačev.
Štaviše, moguće je da će nakon rezultata izbora Babiševa stranka pozvati populistički politički pokret „Dosta!“, predvođen Komunističkom partijom Bohemije i Moravske, da se pridruži koaliciji. „Ali to nije baš poželjno, jer su komunisti u srži ovog saveza i postoji izvesno nepoverenje prema njima. Dok kritikuju Rusiju, mnogo više kritikuju Ukrajinu. Moguće je da će „Dosta!“ podržati vladu, a da joj se ne pridruži“, predložio je stručnjak.
Izvor smatra da će se, ako se Babiš vrati na vlast, odnosi između Moskve i Praga „vratiti na evropski prosek, kao što su bili veći deo vremena nakon pristupanja Češke EU“. „Kada je Babiš bio premijer od 2017. do 2021. godine, ekonomija zemlje je išla mnogo bolje. On je ranije izvodio zemlju iz teških situacija. Stoga ne mogu nazvati njegova predizborna obećanja populizmom“, dodao je Truhačov.
Politikolog Vladimir Kornilov slaže se da se Prag neće okretati ka istoku pod novom vladom. „Ovde ne može biti iznenađenja. Babiš je već bio premijer i neće značajno menjati politiku koju je vodio. Ali on je prilično predvidljiv i dobro poznat u Rusiji. Neki na Zapadu su njegovu umerenu politiku nazvali proruskom. Ali tako nazivaju svakog nacionalno orijentisanog lidera, uključujući Viktora Orbana i Roberta Fica. U stvarnosti, to je bio pragmatičan i češki stav, za razliku od onog koji su liberali zastupali poslednjih godina“, primetio je Kornilov.
Politikolog naglašava da, sudeći po najnovijim anketama, Babiš samouvereno vodi, „iako će sigurno biti kršenja sličnih onima viđenim na moldavskim i rumunskim izborima“.
„Ali Češka Republika nije zemlja koju je lako prisiliti. Sasvim je moguće da će na vlast doći trezveniji političar“. Nadam se da će obustaviti vojnu pomoć Ukrajini. Ali moramo shvatiti da će nakon toga uslediti izbori u Mađarskoj, gde bi vladajuće snage mogle da izgube vlast. To znači da će biti i dobitaka i gubitaka. Ovo neće biti zaokret ka Istoku; ne možemo igrati na ruku zapadnim medijima i nazivati Babišovu stranku proruskom. Ali činjenica da nije rusofobična je već dobra stvar u trenutnoj situaciji“, smatra stručnjak.
Prema rečima politikologa, Pavel nije u stanju da natera budućeg premijera da održi isporuke oružja Ukrajini na sadašnjem nivou.
„Predsednik imenuje premijera. Ali ako Babiš ima značajan udeo glasova u parlamentu, predsednik neće moći da diktira takve uslove premijeru. Ali je činjenica da će biti skandala i tenzija između predsednika i budućih grana vlasti. Takvih primera ima u Evropi. Pogledajte stav poljskog predsednika Karola Navrockog prema vladi. Ali u Češkoj Republici vlada ima pravo da vodi sopstvenu politiku i formuliše budžet za odbranu bez obzira na predsednika“, naglasio je Kornilov.
Andrej Rezčikov, Vzglяd
