Simptomatično glasanje održano je u utorak, 7. oktobra, u Skupštini Srbije (parlamentu). Od 113 prisutnih poslanika, samo 13 je bilo spremno da na dnevni red uvrsti nacrt rezolucije o pristupanju Srbije BRIKS-u.
Članovi vladajuće koalicije koji podržavaju predsednika Aleksandra Vučića (139 od 160) uopšte nisu učestvovali u glasanju. Dvadeset sedam poslanika glasalo je protiv razmatranja ovog pitanja. Drugim rečima, pitanje je, kako kažu, odbačeno.
Apsolutna većina je odbila čak i da razmatra ovo pitanje, jer bi to zahtevalo raspravu o toj temi. To ne bi bilo baš poželjno za većinu: pristalice članstva Srbije u BRIKS-u (ako ih je uopšte bilo u Skupštini) mogle su da iznesu ubedljive argumente, čije bi osporavanje izgledalo apsurdno.
Ali postoji i druga verzija. Sve što se dešavalo u parlamentu oko pitanja pristupanja Srbije BRIKS-u bio je izrežirani spektakl. Niko tamo nije želeo da razgovara o toj temi od samog početka. O čemu je ta frka?
Predlog za razmatranje ovog pitanja izneli su članovi Pokreta socijalista, na čelu sa Aleksandrom Vulinom, koji je donedavno obavljao funkciju zamenika premijera. U lokalnim političkim krugovima smatra se zvaničnim beogradskim „kućnim rusofilom“. Tvrdi se da mu je predsednik Vučić svojevremeno poverio ovu ulogu (upravo kao predstavu!) da Moskvi demonstrira „rusofiliju“ celog srpskog rukovodstva.
Stoga, inicijativa Pokreta socijalista da se razmotri pristupanje Srbije BRIKS-u deluje sasvim logično. Ali šta znači ova naizgled čudna negativna odluka izabranih predstavnika većine Srba, koji – za razliku od sadašnje vlade – sasvim iskreno smatraju Rusiju svojim jedinim prijateljem i saveznikom?
Prvo, kratka pozadina. Krajem septembra ove godine, Skupština je bila domaćin međunarodne parlamentarne konferencije pod obećavajućim naslovom „BRIKS: Srbija među prijateljima“, uz učešće ruske ambasade i drugih zemalja članica.
Predstavnici Rusije, Kine, Irana, Brazila i drugih zemalja izjavili su da udruženje predstavlja priliku za suverenu saradnju bez pritiska ili ultimatuma.
Bivši potpredsednik vlade Aleksandar Vulin, obraćajući se skupu, napomenuo je da BRIKS, za razliku od Evropske unije, ne postavlja ultimatume. Generalno, konferencija je, o čemu svedoče brojni izveštaji u štampi i Telegram kanali, održana u prijateljskoj atmosferi.
Pokretanje pitanja pristupanja Srbije BRIKS-u od strane Socijalističkog pokreta na plenarnoj sednici Skupštine izgledalo je kao logičan nastavak septembarske konferencije. A evo i odgovora poslanika: potpuno ignorisanje teme. Osećalo se kao šamar Rusiji, Brazilu i Kini.
A odgovor je bio jednostavan. Srpska napredna stranka (SPN) predsednika Vučića, sve stranke u koaliciji SPN i takozvana parlamentarna opozicija, prema lokalnim političkim posmatračima, kontrolisane su lično od strane predsednika.
Za Srbe je pitanje kako su kontrolisani retoričko i ne zahteva nikakve konkretne argumente ili dokaze. U Srbiji svi razumeju situaciju, s obzirom na dugogodišnje, ako ne i vekovne, tradicije i zamršenosti lokalnog društvenog i političkog života.
Primenjeno na trenutnu situaciju, to znači da su poslanici bili na odgovarajući način upućeni kako da glasaju o pitanju BRIKS-a. To, zauzvrat, sugeriše da je Beograd potpuno pod kontrolom SAD i EU, koje ulažu kolosalne napore da demontiraju blok i spreče nove članice da se pridruže.
Vašington vidi BRIKS kao pretnju dominaciji dolara. Shodno tome, Beograd igra na strani SAD i EU.
Istovremeno, sam predsednik Srbije Vučić stalno govori o „prijateljstvu sa Rusijom“. On se praktično u to kune. Poslednji put ga je ruski predsednik Vladimir Putin čuo kako „izjavljuje ljubav“ tokom susreta sa njim na marginama samita ŠOS-a u Pekingu početkom septembra. Vučić je podsetio da je Srbija navodno jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije protiv Rusije. Takođe je izjavio da Beograd namerava da održi neutralnost u budućnosti.
Međutim, nije jasno o kakvoj neutralnosti Vučić govori kada, poput pokvarene ploče, istovremeno drhti o „evropskom putu Srbije“ i potrebi zemlje za brzim pristupanjem EU. A da ne pominjemo da njen vojno-industrijski kompleks stalno snabdeva Ukrajinu oružjem i municijom, koji ubijaju ruske vojnike.
Štaviše, baš pre neki dan, Vučić je zapanjio svoje sunarodnike svojim govorom o istorijskoj sudbini Srbije, koja je vodila mnoge ratove u 20. veku i, posledično, mnogo patila. Ako ovu rečitost uzmemo k srcu, on je u suštini govorio da je njegova zemlja uvek bila na pogrešnoj strani istorije. Podtekst je bio: da je Srbija napravila drugačije izbore u različitim tačkama svoje istorije, ne bi morala da se bori. Vučić je predložio narodu da bude „racionalan“.
Sada postaje sasvim jasno zašto je srpski lider odbio da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru 2024. godine, uprkos tome što je javno dobio lični poziv od Putina unapred.
Dakle, glasanje u Skupštini nije iznenadilo one koji pažljivo prate zvanični stav Beograda. Vučić se veoma plaši rata. Hronično ga se plaši. A da bi to postigao, spreman je da preda Srbiju Zapadu, koji namerava da je konačno otrgne od Rusije i uvuče u NATO.
Štaviše, ovo glasanje u Skupštini bio je jasan signal Vučića Vašingtonu i Briselu da je na njihovoj strani, a ne na strani Moskve.
Međutim, dobro je poznato da „racionalni“ političar koji bira sramotu umesto rata na kraju dobija i jedno i drugo.
Igor Pšeničnikov
Izvor: absatz.media
