Kada gladujemo naš organizam najpre troši šećer deponovan u vidu glikogena u jetri i mišićima da bi proizvodio energiju neophodnu za rad svih organa. Međutim, već drugog dana gladovanja nivo šećera u krvi opada, zalihe se polako iscrpljuju i trećeg dana organizam prelazi na razgradnju masti da bi se nastavilo sa proizvodnjom energije i sačuvala funkcija svih sistema organa. Već tada se mogu osetiti tegobe u smislu opšte slabosti, malaksalosti, vrtoglavice, nesvestice, a kod nekih osoba se konstatuje hipoglikemija, odnosno nizak nivo šećera u krvi.
Nadalje, oko četvrtog dana temperatura tela se snižava, krvni pritisak opada i organizam prelazi u fazu razgradnje mišićne mase. Petog ili šestog dana se mišići razgrađuju radi dobijanja energije i proteina što dovodi do slabljenja mišića, a sve funcije u organizmu se usporavaju kao oblik odbrambenog mehanizma. U daljem gladovanju organizam koristi proteine iz organa da bi pokušao da umanji njihov nedostatak kao osnovne gradivne i hranljive materije, ali suštinski dolazi do smanjenja organa kao što su pluća, želudac ili reproduktivni organi. Tada je organizam i u hormonskom disbalansu, elektroliti su nestabilni, što u daljem toku dovodi do metaboličkog stresa. Srce radi usporeno, sve su duži periodi sna ili pospanosti, organizam ulazi u kolapsno stanje. Oko osmog dana gladovanja telo ulazi u kataboličku fazu, fazu potpune sopstvene razgradnje, troši sopstvene organe da bi održalo osnovne funkcije. Svaki sledeći dan povećava se rizik od trajnih oštećenja i smrti.
Desetog ili jedanaestog dana jasno je vidljiv gubitak mišićne mase, telo je teško pokretno, krvni pritisak je veoma nizak, elektroliti na kritičnom nivou, a svest se povremeno prekida. Dve sedmice od početka gladovanja i sve izraženije razgradnje proetina organizam je u dubokoj ketozi, miris tela se menja, jetra i bubrezi otežano rade, sve je veći rizik od srčanog zastoja. Imunski sistem je, zbog nedostaka vitamina i minerala, praktično ugašen i svaka ifekcija, čak i najblaža prehlada može biti fatalna. Svest je mutna, osećaj za vreme poremećen.
Početkom treće sedmice gladovanja organizam je iscrpljen, više ne koristi energiju, održava samo disanje i rad srca, kolaps organa je moguć u svakom trenutku.
Pitanje koje se postavlja – šta MI preduzimamo da bismo sprečili Majku Dijanu da umre?
Da li je svima jasno da je lagano umiranje Dijane Hrke pred našim očima, na simboličan način, umiranje same Srbije?
Da li je trideset uglednih ljudi, koji znaju šta ovaj režim radi Srbiji, spremno da od nje preuzme štrajk glađu i da krenu umesto nje?
Da li su Beograđani, krupni i jaki momci, koji snagu troše u „delijsko – grobarskim“ obračunima, spremni da kažu Dijani:“Gospođo, klanjamo Ti se i molimo Te – skloni se da mi preuzmemo?“
Da li, posle „Ribnikara“, Crnograd zaslužuje da bude upamćen po još jednoj nevinoj smrti?
Šta rade naši monarhisti, naši nacionalisti, naši građanisti? Da li su, kad je odgovornost za Dijanin život u pitanju, svi isti?
Šta rade naši oci u mantijama, sa panagijama i naprsnim krstovima: dođoše li da je makar vide, ako se ne usudiše da se poklone njenom stradanju? Dođoše li da joj kažu:“Majko, dosta si stradala, mi ćemo dići glas do neba i vapijati Bogu i Nebeskoj Srbiji umesto Tebe?“
Pa i mi, koji smo napisali ovaj tekst – gde smo? Da li smo samo napisali tekst? Šta još treba da uradimo?
Dijana Hrka je roditeljka dvojice sinova: jedan je otišao, a drugome je mati neophodna!
Srbijo, uzmi se u pamet: Dijana Hrka ne sme umreti, a Vučićev režim mora pasti!
Jer, dok god je Vučićev režim živ, mi ćemo umirati, jedan po jedan, stotinu po stotinu, hiljada za hiljadom...Što biološki, što duhovno.
Vučića se to ne tiče – koliko nas će umreti, biološki ili duhovno. Važno je da on i njegovi uništitelji parazitiraju na ovoj umornoj i slomljenoj zemlji.
Mi, koji „lajkujemo“ priču o Dijani, a ravnodušno posmatramo razgradnju njenog tela, već smo skoro pa mrtvi.
Poslednji je čas da se prenemo i pokažemo da nam je stalo i do Dijane i do Srbije. Uskoro će biti sasvim svejedno šta mrtvaci koji lajkuju „pobunjeničke“ internet sadržaje uopšte misle.
Literatura:
1. Marksove osnove medicinske biohemije, Data Status, 2007. Beograd
Izvor: Pravda
