Sa ovim pitanjem od naredne godine suočiće se svi mladi Nemci rođeni 2008, a zatim i svaka naredna generacija koja postane punoletna.
Sa 18. rođendanom dobiće obavezu popunjavanja obrasca sa ličnim podacima i odlaska na lekarski pregled, gde će vlasti proceniti njihove fizičke i psihološke sposobnosti.
Posle toga moći će da odluče da li će se prijaviti ili ne, jer je nova nemačka vojna služba, barem za sada, dobrovoljna. Ipak, ovim potezom vlada će stvoriti zvanični vojni registar svih potencijalnih regruta, piše španski „El Pais“.
Iz Ministarstva odbrane pojašnjavaju da se zemlja mora da se pripremi za moguće krizne situacije.
„Moramo se pripremiti za situaciju napetosti ili odbrane, moramo znati gde žive i gde ih je moguće locirati, kao što se radilo ranije, u vreme obaveznog vojnog roka“, navode iz ministarstva.
A kako mladi Nemci gledaju na mogućnost služenja vojnog roka? „Ni u kom slučaju to ne bih učinio, koliko god pokušavali da me regrutuju. A ako bi me primorali, pokušao bih da se proglasim nesposobnim iz zdravstvenih razloga“, odlučan je 16-godišnji Pavel Hanukajev.
NJegovi prijatelji dele slično mišljenje.
Okupljeni u jednom kafiću u berlinskoj četvrti Mite, saglasni su da se nikada neće dobrovoljno prijaviti, a ako vojna služba postane obavezna, pozvaće se na prigovor savesti.
Izuzetak je Adrijan Kariljo, koji će uskoro napuniti 16 godina. „Učinio bih to ako bi me primorali. Ne znači direktno da ću ići u rat. Bilo bi to samo šest meseci“, kaže on.
NJegovi prijatelji, 15-godišnji Aljoša Plat i 16-godišnji Balduin Brusig, još su oštriji.
„Zatražio bih da mi se dozvoli odbijanje nošenja oružja. To je moje pravo. To kaže član 4. Ustava“, ističe Brusig, pozivajući se na odeljak koji propisuje da „niko ne sme biti primoran da služi vojni rok sa oružjem protiv svoje savesti“. U tom slučaju morali bi da odrade zamensku službu u nekoj civilnoj instituciji.
Četvorica prijatelja žive u različitim delovima Berlina i pohađaju različite škole, ali se slažu u jednom – gotovo niko od njihovih vršnjaka ne želi da se dobrovoljno prijavi. „Svima se to čini loše“, kaže Kariljo, a Plat dodaje: „Poznajem samo nekoga ko bi to učinio ako bi bilo obavezno“.
Hanukajev je jedan od organizatora školskog štrajka protiv mogućeg uvođenja obaveznog vojnog roka, najavljenog za 5. decembar.
„To je tema koja me zaokuplja gotovo svakodnevno u školi i imali smo rasprave gde sam naišao na nekoga ko je branio obavezni vojni rok, pa pretpostavljam da će biti spreman da to učini i dobrovoljno“, komentariše.
U kontekstu rastućih tenzija sa Rusijom zbog rata u Ukrajini, Nemačka je obećala da će izgraditi najjaču vojsku u Evropi, a za to su joj potrebni mladi. Kancelar Fridrih Merc je prošle nedelje naglasio da mir i sloboda „nisu besplatni“ i da je odbrana zadatak celog društva. Kako bi privukli mlade, nudi im se mesečna plata od najmanje 2600 evra bruto.
Međutim, za ovu grupu prijatelja novac nije motivacija.
„Nije mi važno koliko mi novca ponude, uvek ću biti protiv. Ne može se promovisati rat. Jednostavno, to je moralno pogrešno“, kritikuje Hanukajev.
NJegov prijatelj Brusig deli zabrinutost: „Šta ćeš da radiš sa novcem ako, na primer, u slučaju rata, pogineš? Srećom, trenutno nismo u ratu, ali ako se traži da se ljudi više prijavljuju, stvara se osećaj da se rat približava i da nas čekaju teška vremena. A to je pomalo zastrašujuće“.
Izvor: Politika
