Uporedili smo podatke o nivou javnog duga i njegovom iznosu u odnosu na bruto domaći proizvod kod svih vlada od 2000. godine do danas. Brojke su na strani drugog mandata Vojislava Koštunice. U 2008. srpske javne finansije, makar po pitanju javnog duga, još su se dobro držale. Ali je deficit najavio u kom će pravcu ići.
Sa 180 na 88 odsto BDP-a
Vlada Zorana Đinđića formirana je u januaru 2001. godine. Srbija je na kraju 2000. dugovala 14,1 milijardu evra. Taj iznos je značajno premašivao iznos tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda. Skoro 180 odsto istog. Već tokom iste godine iznos i nivo javnog duga su značajno smanjeni. Godina je završena sa 13,4 milijarde evra duga što je bilo 88,1 odsto BDP.
Zoran Živković je postao premijer 2003. godine, a dug Srbije se smanjio na 11 milijardi evra što je bilo malo više od polovine onoga što se u Srbiji stvori. Na kraju mandata javni dug je pao na 9,7 milijardi evra, odnosno 48,7 odsto BDP.
I prva vlada Vojislava Koštunice nastavila je da smanjuje zaduženje. Sa 9,7 milijardi evra, na kraju 2007. godine pao je na 8,9 milijardi evra ili 26,8 odsto BDP. U drugom mandatu zahuktavala se kriza, a Srbija je još nije priznavala. I na isteku drugog mandata vlade Vojislava Koštunice, dug je bio najmanji – 8,78 milijardi evra, što je bilo četvrtina BDP.
To je, između ostalog, godina kada je Srbija prodala većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije. Većinski paket od 51 odsto akcija NIS-a prodat je u decembru 2008. ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra. I to uz obavezu ulaganja oko 550 miliona evra u modernizaciju rafinerije u Pančevu.
Od stabilnog do ponora
Ko bi rekao da je baš Mirko Cvetković, čija vlada na kraju mandata nije mogla da prođe reviziju Međunarodnog monetarnog fonda, na početku imao zapravo najpovoljniju dužničku poziciju.
Ali već 2009. počinje da se komplikuje finansijska pozicija Srbije. Već posle dva meseca stručna javnost i mediji upozoravaju da je planirani budžet nerealan i najavljuje se rebalans i nova zaduženja.
Srbija je 2008. zapravo završila sa 8,9 milijardi dinara većim deficitom od plana. I prihodi su nastavili da padaju i narednih meseci. A krediti i zaduženost da rastu. Vlada Mirka Cvetkovića napustila je scenu jula 2012. godine, sa dugom od skoro 15,4 milijardi evra što je bilo oko 44 odsto BDP.
Podatak o visini javnog duga je upravo iz meseca kada je vlada promenjena. Na isti način su uzeti podaci i za naredne vlade, jer je bilo moguće izvući mesečne preseke, dok se podaci za prethodne mandatare odnose na kraj godine.
Prva konsolidacija
Prvu vladu novog režima vodio je Ivica Dačić i to od jula 2012. do aprila 2014. godine. Dug je narastao do 20,6 milijardi evra, odnosno 62,7 odsto BDP.
„Tokom 2012. godine postalo je izvesno da javne finansije Srbije nisu na dugoročno održivoj putanji bez suštinskog zaokreta u vođenju fiskalne politike“, primetio je ranije Fiskalni savet. „Kao odgovor vlade na visok deficit od 6,8% BDP i rastući javni dug koji je dostigao nivo od 58% BDP-a, usledio je ambiciozan trogodišnji program fiskalne konsolidacije. Plan za smanjenje budžetskog deficita počivao je na tri stuba“.
Ograničen je rast zarada u javnom sektoru i penzija. Povećano je nekoliko poreskih stopa. Planirana je reforma javnih preduzeća.
„Za nepune tri godine Srbija je od prosečno zadužene zemlje dospela među najzaduženije zemlje regiona, a po rashodima za kamate na javni dug koji će 2015. dostići 3,5% BDP-a ili preko 1,1 milijardi evra, nalazi se u samom vrhu u Evropi. Koliko je javni dug Srbije skup najbolje pokazuje poređenje sa Grčkom. Ona ima dug od oko 180% BDP, a za kamate izdvaja samo 0,7 p.p. BDP-a više budžetskih sredstava. Poražavajuće je i to što za kamate već trošimo više nego za javne investicije, a tek nešto manje od celokupnih rashoda za obrazovanje i nauku“, primetio je još 2015. Fiskalni savet.
Štednja drugi put
Tokom fiskalne konsolidacije na čelo vlade je došao Aleksandar Vučić. Dug je do avgusta 2016. dostigao 24,3 milijarde evra ili 72,1 odsto BDP. To je najveći nivo duga u odnosu na BDP, ako se izuzme 2000. godina.
Tokom drugog manadata Aleksandra Vučića kao premijera Srbije, javni dug je blago pao. Tik ispod 24 milijarde evra. Pao je i udeo u BDP i to na 65,7 odsto. Tom rezultatu prethodila je još jedna fiskalna konsolidacija.
„Novi trogodišnji program fiskalne konsolidacije započet je krajem 2014. godine, i posmatrajući planirano smanjenje budžetskog deficita, jednako je ambiciozan kao prethodni iz 2012. godine. Prvi rezultati već su vidljivi u budžetu: manjak u prva četiri meseca 2015. godine iznosi samo 22 milijarde dinara, dok je u istom periodu prethodne godine deficit opšte države bio četiri puta veći“, rekao je Fisklani savet.
Iznos raste, udeo pada
Posle dva Vučićeva, usledila su tri mandata Ane Brnabić. Iznos duga je veći na kraju svakog, ali njegovo učešće u BDP pada. Tako je 2020. iznosio 26,7 milijardi evra ili 56,9 odsto BDP. Na kraju drugog je stigao do 32,4 milijardi evra, ali 53,7 odsto BDP.
Vladu Miloša Vučevića dočekao je dug od 36,3 milijarde dinara ili 47,6 odsto BDP. Dok čekamo da Skupština primi k znanju Vučevićevu ostavku, baratamo sa iznosom javnog duga na kraju 2024. godine. Tada je iznosio 38,9 milijardi dinara, odnosno 47,4 odsto BDP.
Izvor: Forbs
