Pored visokih nameta Kini od 104 odsto, SAD su uvele carine na uvoz iz desetina drugih zemalja, uključujući, 46 odsto za Vijetnam, 32 odsto za Tajvan, 25 odsto za Južnu Koreju, 24 odsto na uvoz iz Japana, 20 odsto za sve zemlje Evropske unije.

Prema Trampovom planu, carina na kineski uvoz prvobitno je bila postavljena na 34 odsto, a uz postojeću carinu od 20 odsto za Kinu, to je dovelo do ukupne stope na 54 odsto, prenosi AP.

Nakon što su kineski zvaničnici najavili recipročne mere, Bela kuća je saopštila da će SAD povećati ukupnu stopu na kineski uvoz za još 50 odsto - čime sad ona iznosi ukupno 104 odsto.

SAD su povećale i na 37 odsto carinu na uvoz robe iz Srbije.

Carine za Srbiju stupaju sutra na snagu, a još je čudna računica kojom je Trampova administracija zarezala tolike tarife Srbiji. Prema rečima stručnjaka, najviše će biti pogođeni izvoznici iz Srbije, pre svega iz sektora auto-delova, a zatim i sektor guma, plastike itd...

Domaći izvoznici u SAD, oni koji će biti najviše pogođeni, okupili su se na sastanku sa predstavnicima Privredne komore Srbije. Bili su tu najznačajniji izvoznici iz oblasti automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije, koji su redom izrazili duboku zabrinutost zbog novonastale situacije.

Srbija diplomatskim kanalima nastoji da se njen položaj sagleda na realan način.

Šta "divno" može Srbija da ponudi Trampu

Po kojoj god formuli da ih je izračunao, američki predsednik ostavio je mogućnost smanjenja carina ako mu druga strana ponudi nešto, kako je napisao, "divno".

Šta bi to moglo da bude u slučaju Srbije, još se ne zna.

"Posledice su: manji potencijal ekonomskog rasta na globalnom nivou, porast cena, novi inflatorni pritisci. Poskupeće i troškovi proizvodnje, što će opteretiti konkurentnost onih zemalja koje su i zavisne od uvoza, ali svakako i izvozno orijentisane", rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Iako SAD nisu među najvećim trgovinskim partnerima naše zemlje, ove carine mogle bi da pogode mnoge. Prema zvaničnim podacima, SAD su 19. izvozni partner Srbije.

Koliko i šta izvozimo u SAD

Razmena u robi je 2024. godine iznosila 1,3 milijarde evra, a u prva dva meseca 2025. godine (januar-februar) je iznosila 242 miliona evra.

Dalje, razmena usluga je u prošloj godini iznosila 2,2 milijarde evra.

Zemlje koje su se suočile sa carinama od 10 odsto, a koje su već na snazi su: Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.

Na šta će najviše uticati carine?

Dr Veljko M. Mijušković nedavno je rekao da ova tarifa će najviše pogoditi srpski izvoz čelika i aluminijuma, budući da su Sjedinjene Države već ranije uvodile restrikcije na uvoz ovih materijala iz mnogih zemalja. Sada, uz dodatno povećanje tarifa, srpska metalurška industrija može se suočiti sa ozbiljnim gubicima, jer će proizvodi postati znatno skuplji za američke kupce, što može smanjiti potražnju i dovesti do gubitka tržišta.

"Povećanje cena za 37% znači da će srpski proizvodi na američkom tržištu izgubiti konkurentsku prednost u odnosu na alternativne dobavljače iz drugih država koje su pogođene manjim tarifama ili koje uopšte nisu pod sankcijama", ističe Mijušković.

Posledice ovakvih mera mogu biti ozbiljne

"Smanjenje izvoza može direktno uticati na industrijske kapacitete i zaposlenost u Srbiji, jer će kompanije koje zavise od američkog tržišta verovatno biti primorane na smanjenje proizvodnje ili otpuštanje radnika. Takođe, ovakva trgovinska politika može destabilizovati odnose između Srbije i SAD, otežavajući buduće pregovore i mogućnosti za povoljnije trgovinske aranžmane", kaže on.

Ukoliko Srbija želi da smanji ili ukine ove tarife, mogla bi razmotriti ublažavanje svojih carinskih mera na određene američke proizvode.

"Fokus bi mogao biti na poljoprivrednim i farmaceutskim proizvodima, kao i na tehnološkoj opremi, budući da su to sektori od ključnog značaja za američku ekonomiju. Srbija bi mogla pokušati i diplomatskim putem da pokrene pregovore sa Vašingtonom kako bi postigla dogovor koji bi omogućio trgovinski kompromis i smanjenje tarifa. Međutim, s obzirom na globalnu trgovinsku politiku koju Trampova administracija trenutno sprovodi, proces smanjenja tarifa može biti dugotrajan i zahtevaće pažljivu stratešku procenu srpske strane", kaže on.

Problem za Srbiju predstavljaju i carine koje će biti uvedene zemljama EU

Ekonomista Milan Baslać nedavno je izjavio je da će najavljene carine pogoditi stanovništvo, ali i da nam problem predstavljaju carine koje je Amerika uvela Evropskoj uniji.

Nije problem samo ono što mi uvozimo iz Amerike, nama su problem i carine koje su uvedene prema EU, dodao je Baslać.

"Godinama smo govorili da imamo razmenu sa Evropom 65, 70 odsto. Nama će to posebno uticati na uvoz, ako ne dođe do nekog dogovora, jer smo mi uvozno zavisna zemlja od EU. Ako oni ne budu mogli da izvoze i budu uvozili američke proizvode po visokim cenama oni će to pretočiti na naš uvoz", rekao je.

Izvor: Mondo