Prvi koraci nakon smrti
Kada dođe do smrti, porodica najpre obaveštava lekara koji konstatuje smrt i izdaje potrebnu dokumentaciju. Zatim se kontaktira pogrebna služba koja organizuje prevoz pokojnika i pomaže u pripremi tela, kao i u daljoj organizaciji sahrane. Uobičajeno je da se sahrana održi u roku od dva do tri dana nakon smrti, osim ako nije drugačije predviđeno iz zdravstvenih ili pravnih razloga.
Priprema pokojnika i oprema
Telo pokojnika se oblači u pripremljenu odeću, najčešće belu, kao simbol čistote duše. Pokojnik se polaže u drveni sanduk, a uz njega se stavljaju krst, ikona, sveća i tamjan. Krst označava veru u vaskrsenje, ikona predstavlja zaštitu i prisustvo svetaca, dok sveća simbolizuje večnu svetlost, a tamjan – molitvu i očišćenje.
Pogrebna oprema obuhvata i druge elemente: vencima se odaje počast, čitulje se objavljuju kao poziv za ispraćaj, a najčešće se izrađuju i umrlice koje se lepe na vidnim mestima.
Crkveni obred – opelo
Sahrana pravoslavnog vernika uključuje crkveni obred opela, koji najčešće služi sveštenik u crkvi, kapeli ili kod kuće, u zavisnosti od okolnosti. Opelo je molitveni čin kojim se traži oproštaj grehova i večni mir za pokojnikovu dušu. Tokom opela, sveštenik čita molitve, pojci pevaju pogrebne pesme, a prisutni pale sveće i u molitvi učestvuju.
Na kraju opela, porodica i prisutni se opraštaju od pokojnika, ljubeći ikonu postavljenu na sanduk. Zatim se povorka kreće ka grobnom mestu.
Sahranjivanje i obredi na groblju
Na groblju se organizuje kratka molitva, a zatim se telo polaže u grob. Pre nego što se sanduk zatvori, najbliži članovi porodice se poslednji put opraštaju. Nakon polaganja u grob, grob se zatrpava, a sveštenik baca grumen zemlje i tamjan, moleći se za mir duše preminulog.
Na grobu se postavlja privremeni krst sa podacima o pokojniku, dok se kasnije postavlja spomenik. Vernici često ostavljaju upaljene sveće i cveće, a običaj je da se i tom prilikom podeli kolač, pšenica i vino.
Pomeni i sećanje
U pravoslavnoj tradiciji veoma su važni pomeni – molitveni obredi koji se služe u određene dane nakon smrti: treći, sedmi, četrdeseti dan, kao i na godišnjice. Smatra se da je posebno značajan četrdeseti dan, jer se tada duša, po verovanju, konačno odvaja od zemaljskog sveta i prelazi u večni život.
Takođe, parastos (pomen) se često organizuje u crkvi, uz sveštenikovu molitvu i prisustvo porodice. Tom prilikom se prinosi žito (simbol večnog života), vino i sveće.
Duhovna i emocionalna podrška
Sahrana u pravoslavlju nije samo fizički čin ispraćaja, već i duhovni trenutak u kojem porodica traži utehu i snagu u veri. Crkva i sveštenici često nude i duhovnu podršku ožalošćenima, pomažući im da lakše prihvate gubitak i pronađu mir.
U skladu sa tradicijom, pravoslavna sahrana se obavlja dostojanstveno, sa poštovanjem prema pokojniku i uverenjem u večni život. Običaji i simbolika koji prate ovaj čin imaju za cilj da pruže utehu i veru onima koji ostaju, dok onima koji odlaze daruju molitvu i mir u večnosti.
