PAŽLJIVO ČITAJMO OVAJ TEKST
On je o Emiru Kusturici, ali i u svetu u kome on živi i stvara i ne miri se sa mrakom.
U tekstu je svetlost Kusturica stvaralac, ali kroz taj isti tekst vitlaju i sile zla, koje bi da sve lepo i smisleno sruše da bi izgradile svoje nakaznosti.
Uz ovaj tekst data je i knjiga potpisnika ovih redova o Andrićgradu i Kusturici. Da bude još jasnije.
Emir Kusturica je, ove, 2025. godine naročito, ponovo bio na udaru domaćih nihilista u službi stranih nihilista zato što je govorio istinu: počev od borbe protiv rudarenja litijuma u Srbiji do svedočenja da se, kao što je jasno iz studentskih nastupa, ne treba miriti sa kakistokratijom. Neki moćnici su smatrali da Kusturica ne treba ni o čemu da priča, kad već „ima“ Mećavnik i Andrićev institut u Andrićgradu. Ali, čoveku njegovog kova nemoguće je zapušiti usta. Zato što sloboda ne može da se izda a da se ne plati jedna velika duševna i duhovna cena. Koju Kusturica nikako ne želi da plati, jer bi srušio sebe.
Opredeljen za veliku istinu umetnosti koja je život, Kusturica stoji naspram sveta veštačke inteligencije u kome treba da nas ubede da će život biti lepši i ljudskiji.
A neće, jer ne može. To je nova laž, zasnovana na starim lažima.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA PROTIV ASANŽA
Tako neki sistemi veštačke inteligencije odbijaju da prevode tekstove DŽulijana Asanža i njegove ekipe:“U ovom kontekstu, AI se sve više koristi kao alat za uticanje na slobodu izražavanja, jer određeni tekstovi koji predstavljaju opoziciju ili izazivaju dominantne političke narative mogu biti „filtrirani” i odbijeni od strane automatskih sistema. Ovo je daleko od neutralnosti, jer ako se AI koristi da blokira informacije koje nisu u skladu sa određenim društvenim ili političkim standardima, to može dovesti do stvaranja nove vrste digitalne diskriminacije. Takva situacija izaziva zabrinutost zbog mogućnosti da VI postane sredstvo za kontrolu informacija i uticanje na to šta javnost može da zna. Ovakav oblik „cenzure” od strane algoritama može biti veoma opasan, jer ugrožava osnovne principe slobode informacija i prava na slobodu izražavanja. Dodatno, upotreba AI za ovakve svrhe može dovesti do stvaranja novih oblika društvene nejednakosti. One grupe ili pojedinci koji se ne slažu sa vladajućim idejama mogu se naći u situaciji gde se njihova mišljenja ne uzimaju u obzir ili su potpuno ignorisana u javnom prostoru. Preko sofisticiranih algoritama, koji su često neprozirni i nepoznati korisnicima, AI može sistematski ugušiti kritičke glasove i aktiviste, što može dovesti do ozbiljnih posledica po demokratiju i ljudska prava.“(1)
Kusturica se bori da se slobodna reč čuje i vidi: Mećavnik i Andrićgrad su puni slobode izražavanja melodijom, slikom i mišlju.
Preuzmite PDF knjige.
RED IZ HAOSA
A za to vreme, u svetu se dešava pokušaj, onaj sa zastave masonerije 33. stepena, da se stvori „red iz haosa“.
Ruski teolog, filosof i istoričar, protođakon Vladimir Vasilik objasnio nam je o čemu je reč u svom tekstu „Bombardovanje Irana i Treći hram“:“U poslednje vreme posmatramo kako je svet iz kontrolisanog haosa pao u ponor nekontrolisanog haosa. Eksplozije mostova, a zatim napadi na strateške bombardere u Rusiji, i, konačno, bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja od strane Izraela i ubistvo (ne možete to drugačije nazvati) vodećih iranskih nuklearnih naučnika. Među njima su svetski poznati naučnici - Abdulhamid Minučer, Ahmadreza Zolfagari, Amirhosein Fahi, Motablizade, Mohamed Mehdi Teheranči i Ferejdun Abasi-Davani. Mnogi od njih su studirali u Moskvi. Naučnici se ubijaju na osnovu jednostavne sumnje da bi mogli da učestvuju u stvaranju nuklearnog oružja, čije postojanje u Iranu apsolutno nije dokazano.“(2)
Vasilik kaže da će uskoro, sasvim sigurno, krenuti ubijanje biologa zato što oni mogu da pokrenu „biološki rat“, a u Moskvi i Sankt Peterburgu neprijatelj će dizati u vazduh psihologe, da bi se sprečio „psihološki rat“:“Nikada nijedna teroristička država nije bila tako drska i nekažnjena kao što je Izrael sada, i nikada svet nije bio tako blizu Trećeg svetskog rata.“(2)
Iako je čak i upravnica Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard izjavila da američke obaveštajne službe nemaju informacije o razvoju nuklearnog oružja u Iranu, Iran je napadnut tobož zbog „nuklerane bombe“.
ISTI CENTAR STVARANJA HAOSA
Napad na ruske strateške bombardere i napad na Iran planirani su, veli Vasilik, iz istog centra:“Postoji želja da se izazove nuklearni rat (kao u Rusiji), ili da se organizuje velika nuklearna katastrofa sa curenjem zračenja (kao u Iranu).“(2)
Neverovatna je sličnost između ubijanja iranskih i ruskih naučnika.
Vasilik o ubijenim Rusima kaže:“U avgustu 2022. godine, Danil Mihejev, koordinator novih bespilotnih sistema za rusko Ministarstvo odbrane, preminuo je pod misterioznim okolnostima u centru Moskve.
U septembru 2022. godine, Konstantin Ogarkov, zaposleni u institutu za istraživanje odbrane koji je radio na projektima u oblasti radara i elektronskog ratovanja, ubijen je u Voronježu.
Najmanje tri teroristička napada zabeležena su 2023. godine.
U martu je u Tulskoj oblasti dignut u vazduh automobil Igora Kolesnikova, inženjera u Konstruktorskom birou KBP-a koji se bavi razvojem protivtenkovskih raketnih sistema.
U junu je Sergej Potapov, specijalista u oblasti sajber bezbednosti za odbrambene projekte, pronađen mrtav u Nižnjem Novgorodu.
U oktobru je u Krasnodarskom kraju dignut u vazduh automobil Valerija Smirnova, jednog od rukovodilaca programa za elektronsku odbranu strateških objekata.
Ubistva su se nastavila 2024. godine.
U januaru je u Brjanskoj oblasti dignut u vazduh automobil sa oficirima štaba elektronske obaveštajne službe.
U aprilu je ubijen Jevgenij Ritnikov, rukovodilac Konstruktorskog biroa elektromehaničkog zavoda Brjanskog zavoda, proizvođača ključnih ruskih sistema za elektronsko ratovanje serije Krasuha, zajedno sa kolegom.“(2)
Ubistva naučnika su red iz haosa – krvavog haosa.
ZAJEDNIČKE OSNOVE
Američka i britanska obaveštajna služba su obučavale i Izraelce i Ukrajince, a i ovima i onima zajedničko je štošta. Po Vasilisku, „i ukrajinski i izraelski teroristi imaju neverovatnu zajedničku svest - vatreni nacionalizam, zversku mržnju prema svima koji su proglašeni neprijateljima svoje zemlje i brutalnu odlučnost da idu do kraja.“(2)
Po Vasilisku, duhovna i religiozna osnova ovih režima je zajednička:“U Ukrajini je to svojevrsna sinteza unijatizma i neopaganizma. U Izraelu je to radikalni judaizam u obliku hasidizma. Sadašnji premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, je fanatični judaista i vatreni pristalica rekonstrukcije Jerusalimskog hrama, takozvanog Trećeg hrama. Međutim, dobro je poznato da se na mestu Trećeg hrama nalazi Kamena džamija (Al-Aksa), koju poštuju muslimani. Hram se ne može izgraditi bez njegovog uništenja i eksplozije negodovanja u muslimanskom svetu. Stoga je neophodna vlast nad Bliskim i Srednjim istokom.“(2)
Do sada im je sve išlo:“Poraz Iraka 2004. godine i takozvano „Arapsko proleće“ 2011. godine uništili su gotovo sve potencijalne neprijatelje Izraela, kao i jake države sposobne da se odupru uništenju Al-Akse. Sirija i Iran su ostali. Međutim, zbog povlačenja Rusije (takt mi ne dozvoljava da ono što se dogodilo nazovem jačim rečima), Sirija je izbačena iz igre, postala je prostor kontrolisanog haosa i objekat koji je Izrael trebalo da osvoji. Iran je ostao. Međutim, nakon poraza Sirije i organizacije Hezbolaha, Iran, je iscrpljena.“(2)
Iranu vojno može pomoći samo Rusija. Hoće li? Ona, po Vasiliku, u ovom trenutku nije kadra da se bori na dva fronta, i nije mogla da spreči razaranje Iraka, Libije i Sirije.
Preuzmite PDF knjige.
BUDUĆI UDAR NA RUSIJU
Vasilik je jasan - ako Iran padne, Rusija je na udaru:“Prvo, u ovom slučaju ćemo još jednom pokazati svoju bespomoćnost, svoju slabost i, blago rečeno, nedoslednost. A takve ljude su bolno i teško bičevani. Drugo, dobićemo neprijateljsku državu pored naših južnih granica, ili, preciznije, odskočnu dasku za delovanje raznih subverzivnih snaga, uključujući i one usmerene na destabilizaciju Kavkaza. Treće (i to je najvažnije), u slučaju potpune pobede Izraela, projekat stvaranja Trećeg hrama može postati versko-politička realnost sa katastrofalnim posledicama po ceo svet.“(2)
Jedini izlaz za Rusiju je najbrža moguća pobeda na Ukrajini:“Na taj način, odvezujemo ruke za odlučne akcije na Bliskom i Srednjem istoku, da pomognemo našem strateškom savezniku Iranu, da sačuvamo naše južne granice i spasemo svet od pretnje globalnog neonacizma.“(2)
Kakve to veze ima sa Kusturicom, čije je jedino oružje kultura?
KUSTURICA U SVOM VIDOVDANU
Ima. Jer Kusturica kulturom i stvaralaštvom brani Božji red protiv đavoljeg nereda, koji bi se nametnuo kao Novi svetski poredak. To je isti đavolji nered koji piruje na Ukrajini i na Bliskom istoku.
Emir Kusturica stoji na straži Smisla jer je čovek Vidovdana, kao svesti o tome da „boj ne bije svijetlo oružije“, naročito kad je to sakovala oružje demonska tama.
Jer, kako je, posle Prvog svetskog rata u ogledu „Vera u kulturu“ ( objavljen 1924. u časopisu „Misao“) pisao Vladimir Velmar - Janković, Srbi su krenuli u prkos očiglednostima oružja i moći:“Narod koji se tuče za go život i ni zašta više, narod koji se bori za skup svojih ekonomskih vrednosti, sigurno bi zastao pred Albanijom i kapitulirao bi, da spase bar nešto. A mi smo, hazarderski i za volju nečeg višeg, – onog što će posle ili nikada doći – pošli dalje.“
Tako je i Kusturica – hazarderski, za volju nečeg što je višnje – pošao dalje.
OD ČEGA ZAVISI VELIČINA NARODA?
Velmar, kao da je video Kusturicu i Andrićgrad, piše:“Da bi podigao u sebi svest da je delo kulture njegovo, narod gradi na moći svoje vere, na njenoj čvrstini i snazi, uverenje o dostojanstvu svoga života. Veličina naroda zavisi od snage kolektivnih ideala, na kojima on hoće da zasnuje svoj način života. I pri tom nije glavno do kojeg stepena uspeha se popeo, jer istorija guta sve. Pax Romana – srušena je. Pax Anglicana, ako dolazi, biće srušena. Jer onih, koji rade, ne tiče se šta hoće s njima povest na kraju krajeva. Između početka i kraja, u krvavoj i nekrvavoj areni njenoj žive živi ljudi organizovani u zajednice pomoći. Treba u tim životima, ograničenim na živote jedinke i živote naroda, naći neke fiksirane ili bar osećane ciljeve, koji će, pretvoreni u veru i kolektivne ideale, olakšati življenje tih ljudi i zajednica, načiniti ga snošljivim, smislenim, mogućnim.“
Snošljivo, smisleno, moguće – to je Kusturičin cilj, u doba Trećeg svetskog rata koji bi da, po već rečenom, napravio „red iz haosa“.
NA GRANICI ISTOKA I ZAPADA
Na granici Istoka i Zapada, borbe su ogromne. Pa ipak, Velmar je, još onda, rekao – borba je neophodna:“Namučiće nas ta borba između Istoka i Zapada. No, ona je u nama početa, ne možemo da pobegnemo od nje. Uostalom, mi smo jedina prava arena za nju. U toj unutrašnjoj borbi naći ćemo sebe. Šta će izaći iz tih sukoba? Kakav će biti specijalni zadatak našega naroda u njima? Šta ćemo doneti svetu? – Sve same velike zagonetke. Jedno je ipak sigurno: materijalna i tehnička kultura dolazi sama po sebi: sjajan dekor muzeja, katedrala i klinika donosi vreme po opštim pravilima razvitka modernih civilizacija. Ono što dolazi nezavisno od vremena to je duševna kultura. Sinteza slovenska treba da donese nju, Dušu, koju je i Evropa izgubila.“
Duša je u pitanju. Duša: ništa manje. Jer je to sve.
VIDOVDANSKI VID
Vera Emira Kusturice je vidovita Vidovdanom, jer gleda sa one strane mraka u kome smo se, na udaru digitalnog nihilizma, našli.
Reč Velmarova je jasna:“Naš narod se nije borio za go život, ni za to da od njega stvore kolonijalnu pseudomorfozu. Narod koji je u tolikoj meri bio putnik i žrtvonosac kroz celu istoriju, ne može da ugasi tuđim formulama merkantilnog egoizma žeđ svoje duše za čovekom i Bogom, koje će on stvoriti ili koji će se u njemu oživotvoriti.“
Zbog svega ovoga, Emir Kusturica je zaslužio da ga čujemo, kao što ga u filmovima gledamo.
DA GA ČUJEMO ČITAJUĆI GA
Kada je 2023. u Gradskoj biblioteci u Užicu govorio o svojoj knjizi „Kad mrtve duše marširaju“, Kusturica je o nastanku svog dela rekao:“Ovdje je bilo obrnuto kao u staroj Grčkoj, odnosno, knjiga je izgovorena pa su onda pametni ljudi ištrihali, dodali, oduzeli i napravili praktično pisano štivo kao u vrjeme, kako Borhes kaže, stare Grčke kada Pitagora nije zapisivao, nego je govorio i kad je ljudska memorija bila mnogo intenzivnija nego što je danas i kad su ljudi, uopšte, smatrali da je pisana rječ opasna. Platon je govorio, da čak i u dječijim rukama može biti opasna. Kasnije se sve pretvorilo u pismo i danas imamo veliku šansu da u glavama sačuvamo ono što znamo, jer ako vještačka inteligencija bude napredovala ovim tempom, neće zamjeniti samo pisca, nego će i sudija na kraju biti, ti koji iz vještačkog i nepostojeće tačke presuđuju o ljudskim djelima i nedjelima”.(3)
Veštačka inteligencija u službi plitke pameti neće proći. Jedan od onih koji nam to garantuju je i Emir Kusturica. Između ostalog, i Andrićgradom.
Jer, Andrićgrad je veliko čudo srpske kulture. U njemu je saborno pamćenje vekova u kojima je srpski narod pokušavao da sačuva svojju samoistovetnost, bez obzira na okolnosti koje su ga snalazile. U njemu se sreću car Lazar i NJegoš, patrijarh Makarije i Mehmed paša Sokolović, Ivo Andrić i Meša Selimović. U njemu je spomenik Nikoli Tesli, i veliko utočište srpske kulture, Andrićev institut. Ovaj dragoceni kulturni prostor je veliki dokaz da je, uprkos svemu, moguće ostati svoj na svome, čak i na balkanskim vetrometinama. Podvig Emira Kusturice i njegove družine primer je neodustajanja od Smisla.
Preuzmite PDF knjige.
UPUTNICE ( 2. jul 2025. godine )
1.https://srbin.info/vestacka-inteligencija-uvodi-novi-vid-diskriminacije-nece-da-prevodi-asanza/#gsc.tab=0
2.https://ruskline.ru/news_rl/2025/06/19/bombardirovki_irana_i_tretii_hram
3.https://www.infopress.rs/drustvo/u-uzickoj-biblioteci-redstavljena-nova-knjiga-emira-kusturice/
Izvor: Pravda
