Piše: Slobodan Reljić

Posle devet meseci, evo nas pred Biblijom. /A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svojemu ne osjećaš?/ Ili, kako možeš reći bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvojega; a eto brvno u oku tvojemu?/ Licemjere! izvadi najprije brvno iz oka svojega, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega./ Matej, 7: 3-6.

Od Mećavnika do Skadarlije

Na javno neslaganje Emira Kusturice zbog hapšenja studenata koji protestuju – predsednik šalje inspektore da „utvrde nepravilnosti u radu“ kafane Viskonti na Mećavniku. I zatvara kafanu. „Da bi se postupalo razumno, malo je imati samo razum.“ (Dostojevski)

Broj brvana u oku predsednika je neprebrojiv. I u štetama po srpsku državu i Srbe nesračunljiv. U trenutku kada država Izrael u Beogradu ispituje svog kontroverznog državljanina Srulika Ajnhorna, znanog kao višegodišnji savetnik predsednika države Srbije u poslovima kako manipulisati sopstvenim građanima – i plaća ga se (preko njegove privatne firme) oko 2,3 miliona dolara koje uzima od istih tih građana – inspekcija srpske države se baca na nekog neprijavljenog kelnera u letnjoj sezoni ili tako šta!?

Ili, baš u nedelji kad se baca na Kusturicu (vele oni koji „sve“ znaju da je predsednik besan rekao: od života ću mu napraviti pakao) mediji objavljuju: Prema najavi Gradske uprave, do 29. jula traje javna prezentacija plana dogradnje, koja će promeniti dosadašnji izgled Skadarlije. Umetnik zvani Milan Vujko, brat Stojana Vujka, suvlasnika Milenijum tima će dizati hotel od pet spratova, daće svoj doprinos za uevropljivanje Đure Jakišća.

„Mi smo sad pred situacijom da Beograd izgubi i poslednju oazu urbanog identiteta, turističku destinaciju, boemsku četvrt i simbol prestonice – Skadarliju“, reći će arhitekta od integriteta Slobodan Maldini.

„U dvorištu najpoznatije i jedne od najstarijih kuća u Skadarskoj ulici, koja je i kulturno dobro – Kuća Đure Jakšića, u kojoj je živeo i umro čuveni srpski pesnik i slikar, biće brutalno izgrađen savremeni hotel… Projekat je dat nekoj preduzetnici, što je protivzakonito, jer ovakav projekat moraju da rade licencirani stručnjaci. Svaki normalan arhitekta koji bi dobio zadatak ove vrste bi ga odbio i stao u zaštitu Kuće Đure Jakšića i Skadarske ulice.“

Kad se s Đurinom kućom može tako, čemu se Kusturica može nadati. Pred njim stoji umetnički bedem Vujko-Vesić-Mali-Vučić. (Ana Brnabić nije mogla da odvoji vremena da doda mišljenje.) Kakva četa „licemjera“, kako takve nazva Isus iz Nazareta. I bejaše u pravu Isak NJutin (1643-1727): „Mogu proračunati kretanje nebeskih tela, ali ne i ljudsko ludilo.“ A Kusturica nije shvatio dobitnu kombinaciju u Srbiji. Moraš biti brat ili kum, ili – „čovek bez svojstava“. Ništica.

Idemo dalje

Zaista, kako je moguće da usred drame u kakvoj Srbija nije bila ko zna otkad istrči predsednikov evro-golgeter Starović (za koga 99 odsto Srba uopšte ne zna da je neki ministar) i kaže: „Srbija je spremna da u sporu sa Kosovom pristane na veoma velike kompromise i želi da u potpunosti normalizuje odnose sa Prištinom, a veruje i u sposobnost Evropske unije da nađe praktična i kreativna rešenja.“ Austrijskoj agenciji APA izjavljuje – za klaster tri sve. Srbija je klasterokratija za ugled. A sankcije – naravno. Što i mi ne bi kupovali gas pet puta skuplje – to je evropska vrednost!

Čak je i za premijera Macuta, koji sto dana nit zbori nit romori – to bilo prejako. „Naša otadžbina je na velikim iskušenjima i mi, kao njena deca, moramo da je branimo“, zagrmeo je Đuro. „Složna, umnožena i obožena Srbija braniće svaki pedalj našeg Kosova i Metohije… Samo je Srbija garant Republike Srpske i njenog opstanka. To je istorija ubedljivo dokazala. Sve ostalo je laž i obmana naroda.“

Onda je na teren utrčao Ivica Dačić – ne, ne. Pokazujući da je moral obična bezvezarija on je dodao da je i Briselski sporazum – temelj predaje Kosova i svega što nam sad Kurti radi – bio „prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum.“

Na kraju se i predsednik oglasio. Ne o Kosovu, to se ne objašnjava samo se digne ruka i vikne „Živela Srbija!“, nego o tim sankcijama. To je taj dobri izvršilac „govorio neoprezno“. Pričao kao što radi. I kako mu je rečeno. Ali, naučiće mali.

Ako se vratimo „slučaju Kusturica“ možemo uočiti da je sa „slavnim rediteljem“ (kako ga opisuju i Vučićevi i Šolakovi) manji problem što s vremena na vreme podrži studente. U stvari, Emir Kusturica je na drugoj obali. I to dokazuje da pobuna u Srbiji koja traje ima smisla samo ako Srbija bude drugačije udržavljena. „Na pitanje svim opozicionarima, da li bi oni zabranili kopanje litijuma ako bi došli na vlast – odgovor je bio negativan“, objavio je Kusturica.

Politička elita (nemamo bolji pojam) ostaje pri tome da je za Srbiju najbolje da ostane – kolonijalna demokratija. Samo da se udružimo. Oko čega nije važno. I, naravno, okupacija je – ideal.

Čitalac će mi dozvoliti da ovde ubacim opažanje Takera Karlsona o današnjoj Nemačkoj, koja je naš demokratofirer. Nemačka nam je sredila da predamo Kosovo, uvodi demokratiju u BiH kao uništavanje Republike Srpske, naš litijum shvata kao svoj, nemačke fondacije rade na brisanju našeg kolektivnog pamćenja najistrajnije… A šta je Nemačka danas?

Takerova lekcija

„Ako mislite da je odgovor na brojne i rastuće probleme Nemačke rat sa Rusijom to je apsurdno“, kaže Karlson zameniku glavnog urednika Bilda Paulu Ronchajmeru i nastavlja:

Ako ne možete da branite sebe, ako dozvoljavate strane trupe na svom tlu, nemate nikakvo samopoštovanje. Mi imamo 35.000 američkih vojnika na nemačkom tlu. Oni su tu već 80 godina. Šta rade tu? Sovjetski Savez se raspao leta 1991. Recite mi od čega vas američke trupe spasavaju. Ja volim američke trupe, ja sam Amerikanac, ali ponižavajuće je kad su strane trupe na vašem tlu. To je potpuno ponižavajuće.

Jedan od razloga zašto smo mi imali revoluciju i oslobodili se kolonijalnog jarma Engleske je taj što su britanske trupe bile na našem tlu, što nas je ponižavalo. I to je osnovna činjenica kroz celu istoriju. Kada imate strane vojnike na svom tlu, nemate suverenitet. I veoma je teško imati samopoštovanje…

Ne razumem kako je bilo koji nemački lider mogao da podnese nivo poniženja koji Nemačka trpi 80 godina. Niko ko živi u Nemačkoj nije bio odgovoran za zločine iz 1930-ih i 1940-ih…

A istina je da su germanski narodi – uključujući Holanđane i Skandinavce i mnogo Engleza – ono što čini Evropu velikom. Najvredniji su, najuredniji, najčistiji, najtačniji. To su vrednosti koje, mislim, da su važne. I to me muči, jer su sami po sebi impresivni i to hiljadama godina otkako su osvojili Rim. Ko je osvojio Rim? Germanska plemena jer su neverovatni ljudi. Zapravo ne znam kako su ljudi koji su uradili sve što su uradili germanski narodi mogli sebi dozvoliti da budu degradirani i kako su mogli internacionalizovati mržnju i dozvoliti joj da postane mržnja prema sebi.

Siguran sam da se cela vaša zemlja plaši Rusije i ruskih trupa. To je tužno. Ali vi se ne plašite miliona migranata koji uništavaju vašu zemlju i to je neka vrsta čudnog mazohizma sa Nemcima… Na večeri pitam Nemce: „Šta se, dođavola, dešava? Zašto puštate sve te ljude u svoju zemlju da žive na ulici, siluju, uništavaju vašu zemlju?“ Oni kažu: „Ne mogu o tome da pričam.“

Dobrovoljno ropstvo

Srbija nije bila 80 godina okupirana, ali sad politička elita dela na tome da produbi okupaciju. Obratimo pažnju na razmišljanja hiperglasnog Dušana Teodorovića, saobraćajnog inženjera, profesora Univerziteta i akademika, registrovan kao „idealan Vučićev protivnik“. Zna da Vučić „više nema ideju, ni podršku velikog broja građana Srbije. Još uvek ima kontrolu nad vojskom, policijom, parapolicijskim snagama i kriminalcima.“ Zato moramo da „budemo hrabri i odlučni u borbi za jednu drukčiju Srbiju.“

Dobro! Šta nudi Teodorović: „Opštenarodni front, oslobođen od nacionalističkih elemenata, morao bi da se zalaže za izgradnju istinskog građanskog društva, otklon od Rusije i Kine, evropske integracije, vladavinu prava, suočavanje s prošlošću, prihvatanje odgovornosti, balkansku saradnju, međusobno uvažavanje, toleranciju i mir.“ Da zastanemo. Šta od ovog ne nudi Vučić? Sve nudi, samo ne ulogu za Teodorovića.

A „bez Teodorivića“ zna se: „Srbija će ostati crna rupa Evrope, zarobljena u sopstvenim nacionalističkim mitovima, eksploatisana kao kolonija, od strane Rusije i Kine, nerazvijena i siromašna.“ Dakle, trideset godina evropske tranzicije, ginemo za klastere, demokratizujemo se ne pitamo za cenu, reformišemo medije… Izvinite, sve po evropskim i uputstvima i pod evropskom komandom i – nerazvijeni smo i siromašni. Ako nešto promenimo – to znači da ćemo da ostanemo ono što smo postali?! Šta priča ovaj čovek? U kojoj gimnaziji je učio logiku?

To je pamet koja ne zna stati: „Godina je 2025. Posle svih zabluda i cena koje su plaćene tokom protekle četiri decenije, moramo da shvatimo da je došlo vreme da se prekine sa stalnim ‘odbranama ugroženog srpstva’. I mora da se shvatiti da smo geografski na tlu Evrope, a ne u Aziji. Jedini moguć put za Srbiju je evropski put, put izgradnje društva slobodnih, odgovornih i jednakih građana.“ (Od ovih fraza je odustao i Vesić!)

Čitalac može da uporedi misao jednog Amerikanca koji se drži zdravog razuma i – Vučićevog evro-ministra i „idealnog Vučićevog protivnika“. Ne postoji nikakva veza naše vlasti i njene opozicije sa – zdravim razumom. Nema. Vučiću studenti dolaze glave, a opoziciji su kao riba (kako je Čehov opisao u pripoveci Manić) koju pod vodom dodiruješ, osećaš je pod prstima, sad ćeš je za škrge i gotova je…

Čehov za kraj

„Smart opozicija“ se već angažuje – Šta studenti mogu ponuditi Zapadu? naslov je jednog antisuverenističkog pamfleta. Što bi studenti nešto nudili Zapadu? Oni „o svom ruhu i svom kruhu“ (narodna fraza dva naroda koji dele do skora jedan jezik) hajdukuju deveti mesec. Promenili su društvo. I na Vidovdan pokazali da bi pre sa Kusturicom nego sa Teodorovićem. Ali, to se ne sme dopustiti…

Ima nešto što se zove Novi treći put (naravno NVO je, projekti se izvode uz sorošijansku podršku), što su Teodorovićevi „studenti koji hoće da uče“ i koji javljaju studentima: Zapad koji vlada Divide et impera, logično kao u Montipajtonima, želi „da se mir održi. Posmatrano iz tog ugla… tri jasna znaka koje bi ‘Zapad’ verovatno najviše voleo da vidi: ignorisanje i/ili političko saplitanje Dodika iz Beograda, uklanjanje nezvaničnih struktura moći na severu Kosova i energetska diversifikacija, tačnije udaljavanje od Rusije u vezi sa tim pitanjem. Iz ugla EU i zaoštravanje odnosa sa Orbanom bilo značajno pozdravljeno.“

Pa, ovo je jače od Starovića. Evo gde treba tražiti novog ministra posle Marka Đurića! Ovo je originalna ništavnost. I s rešenjem: „Da li je realno očekivati da se ‘studentska lista’, kakvu trenutno možemo očekivati uhvati u koštac sa ovim izazovima? Teško, ali ne i nemoguće.“

Za šaku dolara, dosta. Iako će ih Tramp sad uterati da se ponižavaju za evropsku siću. Vratimo se Čehovu. Kad spahija, na kraju, uz pomoć sve tehnike, zgrabi manića i počne da slavi… „Manić se odjednom neočekivano praćaknu pa izvi repom i ribolovci čuše silan pljesak… Svi šire ruke, ali je već kasno: manića nesta – kao da ga nikad nije ni bilo.“ Što nam govori Šekspir: „Poslušaj svoju mudrost, a ne gnev.“

Izvor: Pečat