- Ovim potezom vlast ne štiti bezbednost građana, već im šalje poruku da će svaki pokušaj pobune i otpora biti kažnjen zatvorom - navode Građanske inicijative.
Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, kako se navodi, predviđa i izmenu člana 290 koji je do sada predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se "postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj” tako da “dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima".
- Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko "postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima". To znači da će svaka protesna blokada bilo koje ulice moći da se tretira kao krivično delo - čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost - upozorile su Građanske inicijative.
Prema oceni ove organizacije, reč je o ozbiljnom i opasnom presedanu: vlast stvara pravni osnov za obračun sa studentima i građanima koji već gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije su blokade postale simbol borbe za odgovornost i pravdu nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je živote izgubilo 16 ljudi.
- Umesto da posledice snose odgovorni za sistemske propuste i nasilje koje je usledilo kao odgovor na proteste, režim menja zakon da bi kaznio one koji zahtevaju odgovornost - navode Građanske inicijative.
Kako se dodaje u saopštenju, jednako je opasno to što će ovakva izmena da dodatno podstiče sve one koji se vozilima zaleću u protesne skupove i gaze učesnike blokada - jer se građani na ulici unapred proglašavaju kriminalcima.
- Umesto da država štiti pravo na mirno okupljanje, ona zakonom šalje poruku da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano. To je suština ove izmene Krivičnog zakonika: represija umesto odgovornosti, strah umesto pravde - navodi se u saopštenju.
Građanske inicijative ukazuju da kriminalizacija blokada nije samo politička odmazda, već i grubo kršenje Ustava Republike Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji član 11 štiti pravo na mirno okupljanje.
- Nijedan zakon ne može poništiti osnovno pravo građana da izraze nezadovoljstvo i zahtevaju pravdu. Iako vlasti pravdaju ove izmene nivelacijom težine konkretnog slučaja, predlagač navodi i da se izmene vrše zbog 'potrebe prakse'. Ovo je dokaz da se izmene Krivičnog zakonika rade radi suzbijanja legitimnog prava na slobodu okupljanja - navodi se u saopštenju.
Građanske inicijative traže od Ministarstva pravde da povuče predlog izmena. Srbija ne sme da postane zemlja u kojoj je zakonom zabranjeno pravo na protest.
- Građani koji mirno protestuju i traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda - navode iz ove organizacije.
Izvor: Direktno.rs
