Najbolja knjiga aforizama:
Ninus Nestorović – „11:52“ („Prometej“, Novi Sad)
Nagrađena zbirka predstavlja izbor oštro intoniranih aforizama punih sarkazma, ironije, satire i duhovitosti na eksplicitan, ali u isto vreme, i umetnički formulisan način vrhunskog majstora kratke forme. Na 220 stranica, prezentovano je više od hiljadu aforizama na razne istorijske i savremene teme. Knjiga će, verovatno, naći mesto u mnogim bibliotekama našeg podneblja kao neizostavno štivo savremenih i budućih generacija.
Najbolja knjiga priča:
Slobodan Simić – „Srpski soj“ („Alma“, Beograd i Biblioteka „LJubiša R. Đenić“, Čajetina)
Autor nagrađene knjige je vrhunski srpski satiričar i psihijatar. U ovoj zbirci, pored grotesknih, alegoričnih, metaforičnih i crnohumornih priča u kojima dominira oštra, nemilosrdna satira i gorka ironija, ima i onih humorističkih priča, prožetih vedrijim razigranijim, benignijim čehovljevskim humorom. Svaka priča ima svoj književni karakter koji se ispoljava kroz vešto vođen dramski diskurs zapleta, peripetija i neočekivanih razrešenja.
Najbolja prva knjiga satire objavljena na srpskom jeziku:
Ravnopravno:
Dejan Spasojević – „Isklesane misli“ („ASoglas izdavaštvo“, Zvornik, Republika Srpska, BiH)
Prva knjiga aforizama uglednog pesnika, pravnika i izdavača je delo prožeto nepatvorenim humorom i vrhunskom satirom. Svoj stav pisac jezgrovito i upečatljivo iskazuje kako se uspešno može stvarati kratka književna forma u kojoj se demonstrira originalan način, bez primesa zlobe i nepotrebnog pesimizma. Knjiga odiše svežiinom, estetskom energijom, novitetima i jezičkim eksperimentima.
Aleksandra Filipović – „Misli buntovnice“ („Nova Artija“, Paraćin)
Knjiga Aleksandre Filipović je njena prva, ali veoma zrela zbirka aforizama, koja predstavlja pravo prijatno osveženje na satiričnoj sceni. Poetika autorke se oslanja na paradoks, iznenađenje i liriku. Reč je o mislima koje traju duže od rečenice, uz smeh koji oslobađa više nego što zabavlja. Zbirka je podeljena u tri dela: hrabrost, život i ljubav. Aleksandra Filipović (1983) je književnica za decu i odrasle. Objavila je nekoliko romana. Nagrađivana je u zemlji i inostranstvu.
Andreja Miricki – „Bez anestezije“ („Alma“, Beograd)
Andreja Miricki kao lekar i aforističar uspešno spaja svoj prifesionalni angažman sa satiričnim razmatranjima društvenih fenomena. Aforizmi u knjizi su i dijagnoza i terapija za mnoge društvene bolesti. Iako je ovo njegovo prvo delo satire, čitalac stiče utisak da ga je stvarao iskusan aforističar koji se uspešno nosi sa svim izazovima ove kratke književne forme. Na stranicama zbirke se ističu aforizmi koji su inventar svih naših naravi i njihovih posledica.
Najbolja antologija, zbornik, almanah ili panorama satirične književnosti objavljena na srpskom jeziku:
Aleksandar Čotrić – „Trijumf duha“, antologija francuskog aforizma (4 SE, Beograd)
Nagrađena knjiga je delo koje sadrži izbor najznačajnijih aforizama, misli, citata i maksima čiji su autori: Balzak, Bodler, De Bovoar, Baleri, Vijan, Volter, Didro, Zola, Prever, Paskal, Rable, de la Rošfuko, Ruso, Stendal… Budući da je reč o antologiji francuskog govornog područja, u antologiju su uvršteni i švajcarski, belgijski, kanadski i mislioci drugih nacionalnosti koji su stvarali na francuskom jeziku, a svojim delom su oplemenili kulturu tog područja.
Nagrada za ukupan dopirinos srpskoj književnoj satiri:
Aleksandar Jugović
Rođen je 1975. godine. Diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. Objavio je više knjiga poezije, romana i drama. Srpska autentična dramaturgija najuspešnija je u komediji (Trifković , Sterija, Nušić, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević…), a Jugovićev komediografski ciklus u pet drama dostojan je nastavak nacionalne dramske škole koja varira istu temu mapiranje i komičko izvrtanje mentalitetskih odlika naroda. U tom smislu oštrina ironije (pa i sarkazma) ovog komediografa kreće se u rasponu od crne komedije do pravog srpskog magijskog realizma, kao u krivom ogledalu naše stvarnosti.
Goran Kljajić
Rođen je 1955. godine. Osnivač je Međunarodnog časopisa za satiru, humor i karikaturu „Nosorog“ u Banjaluci. Organizator je više festivala komičnog i kritičnog „Smejada“, Sabora satiričara, izložbi karikatura i nastupa aforističara. Objavio je više desetina knjiga raznih žanrova i nekoliko zbornika aforizama. Piše satiru koja je specifična po misaonim bravurama, jezičkim akrobacijama, ironičnim zapažanjima i opservacijama svakodnevice.
Izvor: Pravda
