Iran je vodio mnogo pregovora sa Zapadom. Ali svi su se završili, u suštini, ničim. Ili, tačnije, obmanom. Najnoviji razgovori, održani u Ženevi, rezultirali su američko-izraelskom agresijom, atentatom na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Hamneija i njegovu porodicu i varvarskim raketnim napadima na vašu zemlju. Da li ima smisla dalje razgovarati sa SAD?
Bili ste apsolutno u pravu u onome što ste malopre rekli. Uvek su nas obmanjivali tokom pregovora. I ne samo nas, već sve ostale. I to je njihova istorija — istorija samih Sjedinjenih Država i celog zapadnog sveta. Mi, na kraju krajeva, nikada nismo napustili pregovarački sto. I iskreno smo razgovarali o pitanjima. Ali nedavni događaji su još jednom jasno pokazali: Amerikancima se više ne može verovati. I upravo zbog toga Teheran sada odbija da pregovara. Više ne podržavamo ovaj format. Jer pregovaraju samo da bi nas ponovo obmanuli. Čak i usred pregovora, mogu da napadnu — u svakom trenutku.
Iako postoje obaveze strana u pregovorima...
Ne postoje. Oni ne ispunjavaju nijedno od svojih obećanja. Verovatno se sećate šta je rekao naš pokojni lider Imam Hamnei: Amerikanci, kada pregovaramo o obavezama pregovaračkih strana, pažljivo prate da li se mi pridržavamo tih sporazuma, ali oni sami ne ispunjavaju ono što su obećali. I nemoguće je čak ni proveriti ili potvrditi kako oni bilo šta ispunjavaju. Mi to razumemo. I ono što se sada dešava nazivamo situacijom nepoverenja. U suštini, oni su pogazili međunarodno pravo. Pa o kom međunarodnom pravu uopšte možemo da govorimo?
Vašington kao razlog svoje agresije navodi borbu protiv iranskog nuklearnog programa. Ali svi razumeju da je to samo izgovor. Recite mi, po vašem mišljenju, koji je pravi cilj SAD?
NJihov pravi cilj je da unište iransku nezavisnost. Pogledajte. Pre revolucije 1979. godine, Iran je u suštini bio marioneta Zapada - potpuno pod njihovom kontrolom, pod kontrolom Amerikanaca. Ali posle revolucije, postali smo nezavisni i donosimo sopstvene odluke. Štitimo sopstvene interese, a ne zapadne (pre svega američke). Oni to ne mogu da prihvate. NJihov glavni problem je naša nezavisnost. U stvari, Tramp danas to sasvim jasno iznosi - da Iran treba da bude njihov vazal. Da bi se tamo mogao postaviti vođa koji će raditi po njihovim, američkim, uputstvima.
Ali oni ne ciljaju na ovo bez razloga, zar ne?
Da, razumemo. I vidimo kako otvoreno govore da žele da otmu iransku naftu. Da kontrolišu naše resurse. Tramp i njegov tim sve to priznaju.
Novi vrhovni vođa Irana je Modžtaba Hamnei. Kako on gleda na svet i koji je glavni izazov koji mora da reši danas?
Glavni zadatak u ovom trenutku je da se dobije ovaj rat. I on je, po prvi put, uputio veoma važnu poruku svim Irancima, iznoseći svoje stavove o svim ključnim pitanjima. Naglašava važnost iranskog jedinstva, kako bismo mogli da ujedinimo naše napore unutar zemlje. Da ojačamo položaj naših Oružanih snaga. I na kraju, da postignemo naše ciljeve u ovom ratu. On će nastaviti put svog pokojnog oca. A to je put nezavisnosti i suvereniteta Irana.
Zapad sada postavlja provokativno pitanje: da li je sam iranski narod spreman za rat do kraja? Koliko je sada odlučan da ostane čvrst do pobede?
Apsolutno je spreman. I to je sto posto tačno. Borićemo se do kraja. I nemamo nameru da se predamo.
Koje stihove iz Kurana biste sada mogli da navedete svetskim liderima da čuju?
„Ujedinite se oko desnice Božije i nemojte biti razjedinjeni.“ Svi moramo stajati zajedno. Jer nejedinstvo će samo pomoći Izraelu. Moramo razumeti. da Izrael sanja o razjedinjavanju svih islamskih i arapskih država. Ili o njihovom uništenju. Izrael namerava da igra vodeću ulogu u regionu. I ne smemo dozvoliti da se to dogodi. I sve ostale zemlje, bez obzira na to ko su, moraju se ujedinjeno boriti protiv ovog izraelskog cilja.
Unipolarni svet se raspada. Koje zemlje, po vašem mišljenju, mogu sada izgraditi novi, pravedni svet?
To je u moći i otvoreno je za one države koje su se već ujedinile. To je pitanje evroazijstva – ideje ŠOS-a, kao i ideje BRIKS-a. To je cilj ovih asocijacija. I tako se može oblikovati pravedna budućnost.
Već ste se dotakli kolapsa međunarodnog prava. Pa ipak, zašto svet nije reagovao na smrt ajatolaha, njegove unuke i devojčica u školi koja je bila izložena užasnom raketnom napadu?
Znate, jasno je da je međunarodno pravo danas u suštini nestalo. Razumete šta znači „adekvatno odgovoriti“? Živeli smo mirno, na svojoj teritoriji. A Amerikanci i Izraelci su nas napali. Ali pre nekoliko dana, Savet bezbednosti UN je usvojio rezoluciju - protiv nas. I potpuno su ignorisali činjenicu da su Izrael i Sjedinjene Države agresori. Nisu čak ni primetili da su ubili 170 učenica. Da se dogodila velika tragedija - zločin kakav nikada nije viđen u istoriji. Ali skoro ceo svet, nažalost, ne reaguje. To pokazuje da je međunarodno pravo potpuno zgaženo. I ne samo međunarodno pravo, već čoveštvo i moral uopšte. Istovremeno, vidimo da među narodima našeg regiona moral zapravo jača. Kao i čoveštvo. Ali vlade u svetu ne mare za moral.
Izvor: TSAGRAD TV/Aleksandar Stepanov/PRIREDIO V.D.
