Na današnji dan 1993. godine američke specijalne snage ušle su u jednu od najtežih urbanih bitaka posle Vijetnamskog rata. Plan je trebalo da traje svega nekoliko desetina minuta. Umesto toga, američki vojnici su čitavu noć bili zarobljeni u neprijateljskom okruženju, a bitka je postala simbol jednog od najtežih američkih vojnih poraza posle Hladnog rata.
Akcija koja je trebalo da traje pola sata
Misija američkih snaga u Mogadišu 3. oktobra 1993. bila je relativno ograničena: pripadnici specijalnih snaga trebalo je da upadnu u objekat u centru grada i zarobe nekoliko visokih saradnika somalijskog vojnog lidera Mohameda Faraha Aideeda.
U operaciji su učestvovali pripadnici Rendžersa i specijalnih snaga, uz podršku helikoptera Black Hawk i borbenih helikoptera.
Početak akcije izgledao je kao uspeh. Američki vojnici su iznenadili protivnika i zarobili tražene ljude.
Onda je jedan helikopter Black Hawk oboren.
Nekoliko minuta kasnije oboren je i drugi.
Time je ograničena operacija prerasla u celonoćnu bitku za preživljavanje.
Dva oborena Black Hawka promenili su sve
Posle pada prvog helikoptera američki vojnici pokušali su da obezbede mesto pada i izvuku preživele.
Drugi Black Hawk pao je na drugom delu grada, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Američke snage su se našle okružene u gusto naseljenim ulicama Mogadiša. Somalijski borci su sa krovova i iz zgrada otvarali vatru na američke položaje, dok su američki helikopteri pokušavali da obezbede vazdušnu podršku.
Spasilački konvoj je do američkih vojnika stigao tek tokom noći, a izvlačenje je završeno u ranim jutarnjim časovima 4. oktobra.
Američka vojska je u zvaničnoj istoriji bitke opisala borbe kao jedan od najžešćih urbanih okršaja američkih snaga posle Vijetnamskog rata.
18 američkih vojnika je poginulo
Cena operacije bila je ogromna.
Tokom same bitke poginulo je 18 američkih vojnika, dok ih je 73 ranjeno. Američka vojska je kasnije navela i dodatne gubitke tokom minobacačkog napada 6. oktobra, kada je poginuo još jedan američki vojnik, a 12 ih je ranjeno.
Somalijski gubici bili su daleko veći, ali njihov tačan broj nikada nije pouzdano utvrđen. Procene američke vojske kretale su se od 500 do 1.500 poginulih Somalijaca.
Za američku javnost, međutim, broj od 18 poginulih vojnika nije bio samo statistika.
Televizijski snimci američkih vojnika zarobljenih u ruševinama helikoptera, kao i snimci tela američkih vojnika koje su somalijski borci vukli ulicama Mogadiša, izazvali su snažan šok u Sjedinjenim Državama.
BITKA ZA TAIZ: Huti opkoljavaju grad, poginuo važan general, saudijska avijacija ne može da zastavi ofanzivu (MAPA/VIDEO)Od „humanitarne misije“ do pitanja: Zašto smo tamo?
Američka intervencija u Somaliji započela je iz drugačijeg razloga.
Posle rušenja režima Sijada Barea 1991. godine zemlja je ušla u haos građanskog rata, a glad je pretila milionima ljudi. Administracija Džordža Buša starijeg pokrenula je operaciju „Restore Hope“ krajem 1992. kako bi obezbedila dostavu humanitarne pomoći.
Američke snage su u početku imale značajan uspeh u obezbeđivanju isporuke hrane. Međutim, misija se postepeno proširila sa humanitarne pomoći na pokušaj uspostavljanja bezbednosti i suočavanje sa lokalnim vojnim liderima.
Upravo je sukob sa Aideedom doveo američke snage u situaciju u kojoj su od mirovne misije prešle u direktne borbe.
Mogadiš je promenio američko javno mnjenje
Posledice bitke nisu se završile u Somaliji.
Pogibija američkih vojnika i televizijski prenosi iz Mogadiša promenili su odnos američke javnosti prema celoj intervenciji.
Američki Stejt department kasnije je ocenio da su pogibija 18 američkih vojnika i obaranje dva Black Hawka „okrenuli“ javno mnjenje u Sjedinjenim Državama.
Samo četiri dana posle bitke, predsednik Bil Klinton naredio je povlačenje američkih trupa iz borbenih operacija. Poslednji američki vojnici napustili su Somaliju u martu 1994. godine.
Američko iskustvo u Mogadišu imalo je i širi politički efekat. U Vašingtonu je usledila mnogo veća opreznost prema budućim mirovnim i intervencionističkim operacijama, posebno u situacijama u kojima nije postojao jasan izlazni plan.
„Sindrom Somalije“
Posledice Mogadiša osetile su se i godinama kasnije.
Američki zvaničnici su kasnije govorili o „emocionalnim ožiljcima“ koje je Somalija ostavila na američki stav prema toj zemlji. Pogibija 18 vojnika u Mogadišu imala je, prema oceni Stejt departmenta, značajan uticaj i na buduće američko učešće u mirovnim operacijama.
Taj oprez postao je posebno vidljiv tokom kriza koje su usledile sredinom devedesetih. Iskustvo Somalije bilo je jedan od faktora u široj američkoj raspravi o tome koliko daleko Vašington treba da ide u stranim intervencijama kada američki vojnici mogu biti izloženi velikim gubicima, a cilj operacije nije direktno povezan sa bezbednošću SAD.
Film je kasnije stvorio mit, ali stvarna bitka bila je još složenija
Bitka za Mogadiš kasnije je postala poznata široj svetskoj publici kroz knjigu i film „Black Hawk Down“.
Međutim, iza filmske priče ostala je mnogo šira posledica.
Za Ameriku, 3. i 4. oktobar 1993. postali su primer koliko se ograničena vojna operacija može pretvoriti u dugotrajnu urbanu bitku – i koliko brzo gubici mogu da promene političku podršku čitavoj intervenciji.
Mogadiš nije bio najveća američka bitka po broju angažovanih vojnika. Ali je postao jedna od najvažnijih pouka američke spoljne i vojne politike devedesetih: kada su televizijske slike poginulih vojnika stigle do američkih domova, pitanje više nije bilo samo kako pobediti u bici, već da li je tu bitku uopšte trebalo voditi.
Bliski istokANALIZA JURIJA PODOLjAKE: Taiz je opkoljen, nek se spremi Marib (MAPA)Izvor: Pravda
