Američko vojno prisustvo u Evropi ponovo je u centru pažnje nakon višestrukih najava Vašingtona da bi mogao znatno da smanji broj svojih vojnika na kontinentu. Takve poruke izazvale su zabrinutost među evropskim saveznicima, posebno u državama koje se nalaze na istočnim granicama NATO-a.

Američki predsednik Donald Tramp i ministar rata Pit Hegset više puta su poručivali da evropske zemlje moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Bela kuća smatra da Evropa ne može neograničeno da se oslanja na američku vojnu zaštitu, istovremeno štedeći na sopstvenim izdvajanjima za odbranu.

Međutim, najnoviji podaci iz Rumunije pokazuju da se američka vojna politika ne odvija svuda u skladu sa najavama o povlačenju. Dok se u pojedinim evropskim državama govori o smanjenju američkog kontingenta, na istočnom krilu NATO-a zabeleženo je njegovo povećanje.

Vršilac dužnosti rumunskog ministra nacionalne odbrane Radu Miruca izjavio je za televiziju TVR 1 da je u Rumuniju nedavno stiglo između 440 i 450 dodatnih američkih vojnika. Time se njihov ukupan broj, prema njegovim podacima, približio granici od dve hiljade pripadnika oružanih snaga SAD.

„U Rumuniju je stiglo oko 440 do 450 dodatnih američkih vojnika, pored onih koje smo već imali. Rekao bih da je to značajno“, izjavio je Miruca, naglašavajući da povećanje američkog kontingenta ima poseban značaj u trenutnim bezbednosnim okolnostima.

Rumunski ministar je potvrdio da Bukurešt smatra jačanje američkog vojnog prisustva neposrednim interesom nacionalne bezbednosti. O raspoređivanju američkih snaga razgovaralo se na nivou NATO-a, ali i kroz kontakte sa američkom predsedničkom administracijom i drugim političkim kanalima.

Takav razvoj događaja pokazuje da Vašington, uprkos zahtevima da evropske članice NATO-a više ulažu u odbranu, ne namerava da potpuno prepusti evropsku bezbednost saveznicima. Umesto ravnomernog smanjivanja prisustva, američke snage se dodatno raspoređuju na strateški važnim tačkama istočnog krila Alijanse.

Na teritoriji Rumunije nalazi se više od 5.500 pripadnika oružanih snaga država NATO-a. Raniji podaci ukazivali su na približno 1.500 američkih vojnika, dok najnovije pojačanje objašnjava povećanje njihovog ukupnog broja na gotovo dve hiljade.

Najveći deo američkog kontingenta koncentrisan je u dve vojne instalacije koje imaju posebnu ulogu u odbrambenim planovima NATO-a. Reč je o vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu i vojnoj bazi Deveselu, u kojoj se nalazi američki protivraketni sistem.

Rumunija istovremeno razvija bazu Mihail Kogalničanu kao veliki vojni kompleks, čiji bi kapaciteti mogli da dostignu razmere američke baze Ramštajn u Nemačkoj. Planirano je da kompleks može da primi oko 10.000 ljudi, uključujući vojnike i članove njihovih porodica, uz prateću infrastrukturu, škole i vrtiće.

Posebno važan element američkog vojnog prisustva predstavlja baza Deveselu, u kojoj je 12. maja 2016. godine zvanično proglašen operativnim kopneni protivraketni sistem Aegis Ashore. Njegova osnovna namena je otkrivanje, praćenje i presretanje balističkih raketa, čime je Rumunija postala jedna od ključnih tačaka NATO-ove protivraketne odbrane u Evropi.

Sistem koristi lansirne module zasnovane na tehnologiji američke mornarice, što je od njegovog raspoređivanja izazivalo ozbiljne primedbe Moskve. Ruska strana upozoravala je da bi takva infrastruktura mogla biti prilagođena i za lansiranje krstarećih raketa velikog dometa namenjenih napadima na kopnene ciljeve, iako SAD i NATO insistiraju da je instalacija u Deveseluu isključivo odbrambenog karaktera.

Vašington i NATO odbacuju tvrdnje da rumunski objekat služi za raspoređivanje ofanzivnog raketnog naoružanja. U Deveseluu su raspoređene protivrakete SM-3, dok sama činjenica da sistem koristi tehnologiju srodnu mornaričkim lansirnim uređajima ne predstavlja dokaz da su u bazi raspoređene udarne krstareće rakete.

Vremenski okvir izgradnje i aktiviranja ovog kompleksa važan je i za razumevanje njegovog odnosa prema Rusiji. Sporazum o postavljanju sistema u Rumuniji postignut je još 2011. godine, a izgradnja je počela 2013, pre ruskog pripajanja Krima 2014. godine.

Ipak, događaji na Krimu i pogoršanje odnosa između Moskve i Zapada dodatno su povećali vojni i politički značaj protivraketne infrastrukture u Rumuniji. NATO je nakon 2014. obustavio praktičnu saradnju sa Rusijom, dok je istočno krilo Alijanse postepeno dobijalo sve veću ulogu u njenom odbrambenom planiranju.

Povećanje američkog kontingenta u Rumuniji zato predstavlja važan pokazatelj načina na koji administracija Donalda Trampa pristupa evropskoj bezbednosti. Dok od zapadnoevropskih saveznika zahteva veća vojna izdvajanja i nagoveštava smanjivanje američkog prisustva, istovremeno odobrava dodatno raspoređivanje snaga u regionu koji NATO smatra strateški posebno osetljivim.

Webtribune