Bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenio je da se svet nalazi u izuzetno opasnoj fazi, u kojoj bi sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku mogli da prerastu u širi obračun Rusije, Irana i evropskih država. On smatra da zapadne zemlje potcenjuju vojne sposobnosti Moskve i Teherana, dok javnosti predstavljaju iskrivljenu sliku situacije na frontovima.
Gostujući u emisiji „Neutraliti Studijs“, Džonson je govorio o pregovorima Rusije i Ukrajine, sve otvorenijim pretnjama evropskih država Moskvi, mogućem širenju sukoba sa Iranom, ali i ekonomskim posledicama rata na Bliskom istoku.
Osvrćući se na razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Džonson je odbacio ocene iz Vašingtona da je sastanak predstavljao značajan diplomatski napredak.
Prema njegovim rečima, ruska strana je jasno stavila do znanja da Moskva neće razgovarati sa evropskim državama dok one ne odluče da li žele mir ili nastavak konfrontacije.
„Dok Evropa ne donese odluku da li želi mir ili namerava da nastavi putem rata, nemamo o čemu da razgovaramo sa njima. Ako odluče da žele mir i izaberu pregovarača koji ima konsenzus svih članica Evropske unije, onda možemo da sednemo i razgovaramo“, preneo je Džonson suštinu Putinove poruke.
On je dodao da Moskva, na osnovu postupaka evropskih država, zaključuje da se one pripremaju za mogući rat i da Rusija u skladu s tim prilagođava svoje planove.
Džonson je posebno naglasio da Rusija, prema njegovoj oceni, neće odustati od teritorija koje smatra svojim, uključujući Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.
„Rusija neće vratiti teritorije nad kojima sada vijori njena zastava. Ni pod kojim okolnostima“, rekao je on, dodajući da bi ukrajinske snage, ukoliko Kijev želi da okonča rat, morale da se povuku sa tih područja.
Prema Džonsonovoj proceni, Moskva će nastojati da uspostavi kontrolu i nad preostalim delovima Zaporoške i Hersonske oblasti, bilo vojnim putem ili kroz pregovore. Upozorio je i da bi, ukoliko se rat nastavi, na dnevnom redu mogle da se nađu i druge teritorije, uključujući Kijev i Odesu.
„Zapad laže sam sebe o stanju na frontu“
Govoreći o situaciji na bojištu, bivši analitičar CIA tvrdi da zapadna javnost dobija pogrešnu sliku o odnosu snaga i da se napredovanje ruskih snaga sistematski umanjuje.
Kao jedan od pokazatelja naveo je razmenu tela poginulih vojnika, koja se, prema njegovim rečima, odvija pod nadzorom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Džonson je tvrdio da se u tim razmenama vraća približno 30 ukrajinskih tela na jedno rusko.
On smatra da takav odnos ukazuje na velike gubitke ukrajinske vojske i da se ne može objasniti tvrdnjama da je reč o zamrznutom sukobu u kojem Rusija ne ostvaruje značajnije rezultate.
„Rusija pobeđuje Ukrajinu. Poraz se ne ogleda samo u tome koliko teritorije Rusija može da zauzme, već i u broju gubitaka koje nanosi ukrajinskoj vojsci“, ocenio je Džonson.
Kao glavne prednosti ruske vojske naveo je artiljeriju, bespilotne letelice i avio-bombe sa sistemima za planiranje i korekciju putanje. Prema njegovim procenama, Rusija ima prednost od tri do četiri prema jedan u artiljeriji, kao i približno tri prema jedan u dronovima.
Posebno je ukazao na upotrebu ruskih FAB klizećih bombi, tvrdeći da je njihov broj neuporedivo veći od broja sličnih sredstava koje koristi Ukrajina.
Džonson je odbacio i tvrdnje o 541.000 poginulih ruskih vojnika, koje su se pojavile nakon navodnog hakovanja ruskih baza podataka. On smatra da je reč o informacionoj operaciji usmerenoj na stvaranje utiska da Rusija trpi ogromne gubitke, dok se o ukrajinskim gubicima gotovo i ne govori.
„Sve te laži o ruskim gubicima, ruskim ofanzivama i osvojenim teritorijama imaju jedan cilj – da ubede Evropljane da lako mogu da pobede Rusiju. To je laž“, poručio je Džonson.
ANALIZA PENTAGONA: Rusi vraćaju Ukrajinu u mračni srednji vekRusija širi operacije, Ukrajina nema dovoljno vojnika
Džonson je podsetio da je Rusija na početku vojne operacije 2022. godine angažovala između 125.000 i 150.000 vojnika, nasuprot ukrajinskoj vojsci koja je, prema njegovoj proceni, brojala oko 600.000 pripadnika.
On je ocenio da je Moskva u početnoj fazi želela da primora Kijev na pregovore, ali da je proces propao nakon intervencije Velike Britanije i SAD.
Nakon toga, Rusija je postepeno povećavala svoje snage, a Džonson tvrdi da je sada u mogućnosti da istovremeno izvodi velike operacije na više delova fronta.
„Rusija sada ima dovoljno snaga da sprovodi operacije u Sumskoj, Harkovskoj, Donjeckoj, Zaporoškoj, Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti. Ukrajina jednostavno nema dovoljno vojnika da zaustavi rusko napredovanje“, rekao je on.
Prema njegovoj prognozi, do kraja godine biće sve teže održavati tezu da Rusija ne ostvaruje napredak, dok je ocenio da postoji značajna mogućnost da Moskva do aprila ili maja naredne godine uspostavi punu kontrolu nad ukrajinskom teritorijom istočno od Dnjepra.
Džonson upozorava Evropu: Strane trupe u Ukrajini bile bi legitimna meta
Posebno opasnim Džonson smatra moguće direktno uključivanje evropskih država u rat. Govoreći o najavama da bi Francuska, Velika Britanija ili Nemačka mogle da pošalju vojnike u Ukrajinu, podsetio je na Putinovo upozorenje da bi takve snage bile legitimne mete ruskih oružanih snaga.
„Ako Francuska, Velika Britanija ili Nemačka pokušaju da pošalju trupe u Ukrajinu, one će biti legitimne mete“, rekao je Džonson.
Prema njegovim rečima, to otvara mogućnost da sukob prestane da bude ograničen na teritoriju Ukrajine i da se proširi na evropske gradove.
On je ukazao i na ulogu SAD, tvrdeći da američka obaveštajna zajednica i vojni aparat nastavljaju da pružaju aktivnu podršku ukrajinskim operacijama, uprkos političkim porukama administracije Donalda Trampa o potrebi okončanja rata.
Džonson je ocenio da Vašington ima mogućnost da značajno utiče na evropsku politiku, ali da do sada nije iskoristio tu priliku.
Iran upozorava Evropu: Vojne baze mogu biti na udaru
Drugi veliki rizik, prema Džonsonovoj oceni, jeste mogućnost širenja sukoba sa Iranom. On je upozorio da evropske države moraju ozbiljno da shvate pretnje Teherana da će biti mete napada ukoliko dozvole da se njihove vojne baze i vazdušni prostor koriste za operacije protiv Irana.
Među potencijalnim metama pomenuo je britanske baze Ferford i Mendvil, američku bazu Ramštajn u Nemačkoj, Sigonelu u Italiji, kao i bazu Suda na Kritu.
Džonson je ocenio da iranske rakete već imaju domet koji omogućava napad na pojedine od tih objekata, a posebno je ukazao na razvoj novih sistema sa većim dometom, preciznošću i snažnijim bojevim glavama.
Kao primer naveo je lansiranje iranskih raketa prema američkoj bazi Dijego Garsija, koja se nalazi na udaljenosti od oko 4.000 kilometara.
„Američka obaveštajna zajednica je ranije procenjivala da domet iranskih raketa iznosi oko 2.000 kilometara. A onda su lansirane dve rakete prema Dijego Garsiji. Tada su u Vašingtonu shvatili da moraju ponovo da procene iranske sposobnosti“, rekao je Džonson.
On smatra da upozorenja iz Teherana nisu prazne pretnje i da bi evropske zemlje mogle da se nađu u dometu iranskog odgovora ukoliko se direktno ili indirektno uključe u napad na tu zemlju.
Rat na Bliskom istoku već pogađa celu svetsku ekonomiju
Džonson smatra da sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku više ne mogu da se posmatraju kao odvojene krize, jer su već povezani kroz energetsko tržište i globalnu ekonomiju.
On je ukazao da su napadi na infrastrukturu u Persijskom zalivu poremetili snabdevanje naftom, tečnim prirodnim gasom, sumporom, ureom, komponentama za proizvodnju đubriva i helijumom.
Prema njegovim rečima, prve posledice nestašica bile su privremeno ublažene isporukama nafte koje su već bile na moru i korišćenjem strateških rezervi. Međutim, te mogućnosti su sada iscrpljene, zbog čega se posledice sve snažnije osećaju u različitim delovima sveta.
Kao primer naveo je Gruziju, gde je, kako je rekao, tokom njegove posete Tbilisiju primetio da su cene benzina i dizela više nego udvostručene u odnosu na period pre početka sukoba krajem februara.
Džonson je dodao da bi obnova oštećene energetske infrastrukture u Persijskom zalivu mogla da traje godinama.
Pozivajući se na procene rukovodstva saudijske kompanije Aramko, naveo je da je za oporavak od prvobitne štete bilo potrebno najmanje dve godine, ali da su kasniji napadi na naftovode, postrojenja i rafinerije dodatno pogoršali situaciju.
„Mislim da je minimalno vreme za popravku sada najmanje tri do četiri godine. Drugi analitičari govore čak o sedam do deset godina“, rekao je Džonson.
On je ocenio da će rast cena goriva, dizela i avionskog kerozina imati posledice po ekonomije gotovo svih zemalja, a posebno evropskih država koje zavise od uvoza energenata.
Prema njegovoj oceni, produžavanje rata na Bliskom istoku dodatno smanjuje mogućnosti Evrope da finansijski i vojno podržava Ukrajinu.
RUSI PROBILI UTVRĐENO UKRAJINSKO PODRUČJE: Očišćeno 300 zgrada,uništeno 7 oklopnih vozila...(MAPA)Ekonomska kriza mogla bi da natera Evropu da odustane od rata
Džonson ne vidi neposredan diplomatski izlaz iz sadašnje krize, ali smatra da bi ekonomski pritisak mogao da natera evropske vlade da promene politiku.
On je ukazao na proteste i nemire u Francuskoj, Španiji i Italiji, uz prognozu da bi nezadovoljstvo moglo da se proširi i na Nemačku i Veliku Britaniju.
„Građani će tražiti da se novac više ne šalje Ukrajini, već da se troši kod kuće, na njihove potrebe“, ocenio je Džonson.
On smatra da će sve veći troškovi energenata i zavisnost Evrope od američkog snabdevanja dodatno pojačati nezadovoljstvo stanovništva.
Osvrnuo se i na tvrdnje francuskih zvaničnika o navodnim iranskim sajber napadima na sisteme za hlađenje u supermarketima, ocenivši da takve priče deluju apsurdno.
Prema njegovom mišljenju, ukoliko bi Iran zaista želeo da izvede ozbiljan sajber napad na neku evropsku državu, mnogo značajnije mete bili bi bankarski sistem ili benzinske stanice, a ne zamrzivači u prodavnicama.
SAD i Evropa sve više idu različitim putevima
Jedan od važnih zaključaka razgovora odnosio se na sve dublje razmimoilaženje interesa SAD i evropskih država.
Džonson smatra da bi kriza mogla da dovede do postepenog udaljavanja dve strane, jer Evropa sve teže podnosi ekonomske posledice politike koja je u velikoj meri usklađena sa Vašingtonom.
Odnos SAD i Evrope uporedio je sa neravnopravnom vezom u kojoj jedna strana ima dominantnu poziciju, dok druga trpi posledice takvog odnosa.
„U jednom trenutku ili nastavljate da budete žrtva ili ustanete i kažete: dosta, ovo više nećemo da prihvatamo“, rekao je Džonson.
On je postavio i pitanje zašto evropske zemlje ne bi ponovo kupovale rusku naftu i gas po povoljnijim cenama, umesto što plaćaju skuplje energente iz SAD.
Prema njegovoj oceni, Evropa će u narednom periodu sve više morati da preispituje svoju zavisnost od Vašingtona i da traži veću stratešku i ekonomsku samostalnost.
Susret Trampa, Putina i Sija mogao bi da bude presudan
Na kraju razgovora Džonson je posebnu pažnju posvetio mogućem susretu Donalda Trampa, Vladimira Putina i kineskog predsednika Sija Đinpinga u Šenženu naredne nedelje.
On je naglasio da sastanak u tom trenutku još nije bio zvanično potvrđen, ali da bi njegovo održavanje moglo da ima značajan uticaj na dalji razvoj događaja, posebno kada je reč o Iranu.
„Ako do tog sastanka dođe, mislim da je to prilično dobra garancija da neće biti novog napada na Iran pre njegovog završetka“, ocenio je Džonson.
Ipak, smatra da Trampa očekuje težak razgovor, jer će Kina imati primedbe na postupke američkih obaveštajnih struktura u vezi sa kompanijom Nvidija i njenim direktorom Džensenom Huangom.
Istovremeno, Rusija će, prema Džonsonovoj proceni, od Vašingtona tražiti da obuzda evropske države i spreči njihovo dalje približavanje direktnom sukobu sa Moskvom.
„To neće biti prijatan sastanak za Trampa“, zaključio je Džonson, uz ocenu da bi otkazivanje susreta značajno povećalo rizik od obnove napada na Iran.
Bliski istokHuti prodiru kroz Lahidž, zauzimajući ključne položaje u blizini puta ka Adenu (MAPA)Izvor: Pravda
