Bivši američki pukovnik Daglas Mekgregor ocenio je da Vašington ulazi u sve opasniju konfrontaciju sa Iranom i Rusijom bez jasne vojne strategije, upozorivši da bi pokušaj kopnene invazije na Iran i eventualni napad na rusku Kalinjingradsku oblast mogli da dovedu do katastrofalnih posledica.
Govoreći u emisiji „Judging Freedom“, koju vodi sudija Endru Napolitano, Mekgregor je ocenio da administracija američkog predsednika Donalda Trampa ponavlja greške prethodnih američkih intervencija, oslanjajući se na pretpostavku da se vojnim pritiskom i promenom režima mogu ostvariti politički ciljevi.
Prema njegovim rečima, Vašington nije izgradio koherentnu strategiju za okončanje sukoba u Iranu i Ukrajini, već se prilagođava situaciji nakon što je već doneo odluke o intervenciji.
„Imamo pogrešno sredstvo u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu“, ocenio je Mekgregor, govoreći o sposobnostima američke vojske da odgovori na savremene pretnje.
Mekgregor upozorava na opasnosti kopnene invazije na Iran
Američki vojni analitičar smatra da SAD nemaju dovoljno kopnenih snaga za osvajanje Irana, države sa velikim teritorijalnim prostranstvom, složenim reljefom i značajnim vojnim kapacitetima.
Prema njegovoj proceni, eventualna kopnena operacija zahtevala bi angažovanje nekoliko stotina hiljada vojnika, dok bi snage koje bi napredovale iz pravca severnog Iraka morale da savladaju stotine kilometara uskih i teško prohodnih puteva, planinskih prevoja i drugih prirodnih prepreka.
Mekgregor je upozorio da bi takva operacija bila izuzetno ranjiva na napade i uništavanje ključne infrastrukture, uključujući mostove i putne komunikacije, što bi moglo da zaustavi napredovanje američkih snaga.
On smatra da bi Vašington umesto sveobuhvatne kopnene invazije mogao da pokuša da zauzme pojedine položaje na iranskoj obali ili ostrva u Persijskom zalivu. Ipak, ocenio je da takvi potezi ne bi doneli odlučujuću stratešku prednost.
Posebno je ukazao na rizike u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte i gasa.
Prema Mekgregorovoj oceni, američki ratni brodovi bili bi izloženi velikoj opasnosti ukoliko bi se približili iranskoj obali i ušli u domet protivničkih raketa i drugih sistema naoružanja.
On je naglasio da za uništenje velikog ratnog broda nije neophodno njegovo potapanje. Dovoljno bi bilo naneti mu oštećenja koja bi ga onesposobila za operacije, što bi zahtevalo spasilačke i prateće operacije i dodatno izložilo druge brodove napadima.
Mekgregor je, takođe, ocenio da savremeni satelitski sistemi za osmatranje otežavaju prikriveno okupljanje velikih pomorskih snaga i pripremu amfibijskih operacija.
CRVENO USIJANjE: Strane trupe prešle granicu, da li je ovo početak novog rata? (VIDEO/MAPA)„Vašington ponavlja iste greške“
Mekgregor je američku politiku prema Iranu uporedio sa prethodnim pokušajima promene režima u Iraku, Libiji i Siriji, kao i sa politikom prema Srbiji tokom devedesetih godina.
Prema njegovim rečima, Vašington je u više navrata verovao da će vojna sila dovesti do političkog preokreta i uspostavljanja vlasti koja bi bila naklonjena američkim interesima. Međutim, posledice su često bile dugotrajna nestabilnost i novi sukobi.
On je ocenio da američka politika prema Iranu ne pokazuje jasno definisan krajnji cilj, već se svodi na izbor vojnih meta i pokušaj da se protivničke sposobnosti unište masovnim napadima.
Mekgregor je upozorio da bi napadi na infrastrukturu mogli da prouzrokuju veliki broj civilnih žrtava, dok bi uništavanje iranskih vojnih postrojenja, uključujući objekte smeštene pod zemljom, zahtevalo značajne vojne resurse.
On je takođe izneo tvrdnju da američka politika u regionu u velikoj meri prati interese izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Rat u Ukrajini: Mekgregor tvrdi da Moskva više ne veruje Vašingtonu
Govoreći o Ukrajini, Mekgregor je ocenio da su izgledi za diplomatsko rešenje dodatno pogoršani zbog nedostatka poverenja između Moskve i zapadnih prestonica.
On smatra da ruska strana više ne veruje obećanjima američkog predsednika Donalda Trampa i da zbog toga pregovori ne mogu da se zasnivaju na ranijim političkim dogovorima bez suštinskih promena.
Kao primer nedoslednosti američke politike naveo je Trampovu navodnu podršku ideji da Ukrajina dobije mogućnost da gađa Moskvu, uz obezbeđivanje odgovarajućeg naoružanja. Mekgregor smatra da takav pristup nije u skladu sa nastojanjima da se postigne pregovaračko rešenje sa Rusijom.
Prema njegovoj oceni, američka strategija u Ukrajini zasnivala se na pretpostavci da će ruski vojni poraz dovesti do slabljenja vlasti u Moskvi i moguće promene režima. Mekgregor tvrdi da takav pristup nije ostvario očekivane rezultate i da je doprineo produžavanju sukoba.
On je ukazao i na probleme u odnosima između Rusije i Evropske unije, ističući da nedostatak međusobnog poverenja otežava postizanje dogovora o budućem bezbednosnom poretku u Evropi.
Kalinjingrad kao potencijalno žarište sukoba Rusije i NATO-a
Poseban deo razgovora bio je posvećen Kalinjingradskoj oblasti, ruskoj eksklavi na Baltičkom moru koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom.
Povod za razgovor bila je ranija izjava američkog generala Kristofera Donahjua o mogućnosti brzog neutralisanja ruskih sistema protivvazdušne odbrane i drugih vojnih kapaciteta u tom regionu u slučaju sukoba.
Mekgregor je takve ideje ocenio kao opasne i neodgovorne, upozorivši da bi napad na Kalinjingrad mogao da izazove direktan rat sa Rusijom.
On je podsetio da ta oblast ima veliki strateški značaj za Moskvu, jer omogućava razmeštanje vojnih snaga i sistema naoružanja u blizini teritorija NATO-a.
Prema njegovim rečima, ruska vojska raspolaže značajnim odbrambenim kapacitetima u regionu, a pokušaj njegovog zauzimanja ne bi bio jednostavna operacija koja bi mogla da se okonča bez širih posledica.
„Ideja da možete iznenada da uđete tamo, preuzmete kontrolu i završite posao je luda“, poručio je Mekgregor, upozoravajući da bi takav potez mogao da izazove upravo onaj rat koji su brojni zapadni i ruski zvaničnici decenijama nastojali da izbegnu.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je upozorio da bi napad na rusku teritoriju doveo do razmatranja upotrebe svih raspoloživih sredstava za odbranu zemlje. Mekgregor smatra da zapadni politički i vojni krugovi moraju ozbiljno da uzmu u obzir takva upozorenja.
Politiko: EU se sprema za mogući „noćnu moru“ hibridnog napada spolja sa brojnim žrtvamaUkrajina van NATO-a i novi bezbednosni poredak
Mekgregor je ocenio da Ukrajina neće moći da postane članica NATO-a u okviru rešenja koje bi bilo prihvatljivo za Rusiju.
On smatra da bi eventualni posleratni sporazum morao da podrazumeva neutralni status Ukrajine i odsustvo stranih vojnih snaga na njenoj teritoriji.
Iako je državni sekretar SAD Marko Rubio u razgovoru sa novinarima izjavio da članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno nije na dnevnom redu, to samo po sebi ne predstavlja konačno odustajanje od te mogućnosti.
Mekgregor je otišao korak dalje, iznoseći prognozu da bi Rusija u budućem dogovoru mogla da zahteva kontrolu nad dodatnim teritorijama na jugu Ukrajine, uključujući Odesu.
On smatra da Moskva neće prihvatiti povratak na bezbednosno stanje koje je postojalo pre rata i da će insistirati na novim garancijama kako se sličan sukob ne bi ponovio.
Ekonomski pritisak mogao bi da zaustavi američke intervencije
Na kraju razgovora Mekgregor je upozorio da bi dugotrajni vojni angažmani mogli da stvore ozbiljne ekonomske probleme za SAD.
Prema njegovoj oceni, Vašington nastavlja da troši ogromna sredstva na vojne operacije i isporuke naoružanja, a da pritom ne pokazuje spremnost da prizna greške ili odustane od postavljenih ciljeva.
Mekgregor je ocenio da bi tek ozbiljna finansijska kriza mogla da natera američku administraciju da promeni kurs i smanji vojno angažovanje u inostranstvu.
Iako nije ponudio konkretne ekonomske pokazatelje koji bi potvrdili njegovu prognozu o predstojećem finansijskom slomu, njegova osnovna teza jeste da vojna moć ne može neograničeno da nadoknađuje nedostatak jasne političke strategije.
Glavna poruka Mekgregorovog nastupa jeste da bi nastavak vojnog pritiska na Iran i Rusiju, bez jasno definisanih ciljeva i diplomatskog izlaza, mogao da dovede do šireg sukoba sa posledicama koje bi prevazišle regionalne okvire.
Bliski istokBITKA ZA TAIZ JE ZAVRŠENA? Huti otvorili koridor za povlačenje prosaudijskih trupaIzvor: Pravda
