Američki vojni analitičar Skot Riter, u razgovoru sa Aleksandrom Merkurisom, govorio je o svojoj nedavnoj poseti Donbasu, razvoju dronskog ratovanja, ulozi zapadnih obaveštajnih službi i sve većem riziku od direktnog sukoba Rusije i NATO-a.
Američki vojni analitičar i bivši inspektor UN Skot Riter izneo je niz oštrih ocena o ratu u Ukrajini tokom razgovora sa Aleksandrom Merkurisom, posebno se osvrnuvši na svoju nedavnu posetu Luganskoj i Donjeckoj oblasti.
Riter je rekao da je u Rusiju počeo da putuje još 2023. godine kako bi, kako navodi, iz prve ruke upoznao situaciju na terenu i američkoj i evropskoj javnosti preneo ono što vidi.
Posebno je govorio o poseti Starobeljsku, gde je, prema njegovim rečima, 22. maja izveden napad dronovima na objekat u kojem su boravile studentkinje.
Riter tvrdi da je tokom obilaska objekta zaključio da zgrada nije imala vojnu namenu.
„Potpuno sam siguran. Ja sam vojnik i znam šta je vojni objekat“, rekao je Riter, dodajući da je obišao zgradu i razgovarao sa ljudima na terenu.
Prema njegovoj verziji događaja, dronovi su nakon prvog udara pogodili stepenište kojim su studentkinje pokušavale da napuste zgradu. Riter je ocenio da je reč o namernom napadu na civilni objekat.
On je istovremeno izneo tvrdnju da su u napadu korišćeni sistemi povezani sa zapadnom tehnologijom, uključujući Starlink i druge komunikacione i obaveštajne sisteme.
„Ovo više nije klasičan rat“
Jedna od centralnih tema razgovora bilo je dronsko ratovanje.
Riter kaže da je upravo razvoj dronova u potpunosti promenio način vođenja rata u Ukrajini.
Prema njegovoj proceni, savremeno bojište sada ima svojevrsnu „sivu zonu“ široku 20 do 30 kilometara, u kojoj dronovi neprekidno traže i napadaju ciljeve.
„Ako ne znate da koristite dronove i pokušate da se borite, bićete ubijeni gotovo trenutno“, ocenio je Riter.
On navodi da su klasični veliki napadi oklopnih jedinica postali daleko teži, jer svaki tenk, vozilo ili grupa vojnika može biti otkrivena i napadnuta iz vazduha.
Prema njegovim rečima, ruske snage su zato prešle na male jurišne grupe od tri, šest ili devet ljudi, uz snažnu podršku dronova.
Riter odbacuje tvrdnje o masovnim ruskim „ljudskim talasima“, navodeći da se na terenu sve više primenjuju male, visoko obučene grupe koje napreduju postepeno, uz neprekidnu podršku bespilotnih sistema.
Kedmi: „Nove Jalte“ teško da će sada bitiZapadna obaveštajna podrška Kijevu
Veliki deo razgovora bio je posvećen ulozi SAD i NATO-a u ukrajinskom sistemu za izviđanje i navođenje oružja.
Riter tvrdi da Ukrajina bez zapadne obaveštajne, komunikacione i tehnološke podrške ne bi mogla da izvodi deo udara duboko u rusku teritoriju.
Posebno je izdvojio američki obaveštajno-komandni centar u Visbadenu, za koji kaže da predstavlja jednu od karika u lancu između prikupljanja obaveštajnih podataka i upotrebe oružja.
Prema njegovoj oceni, taj sistem je vremenom prešao sa upotrebe artiljerijskih sistema i HIMARS-a na sve složenije sisteme dronova.
„Ukrajina ne bi mogla da radi ono što danas radi bez NATO-a i Sjedinjenih Država“, rekao je Riter.
On tvrdi i da zapadne službe Kijevu dostavljaju informacije o slabim tačkama ruske protivvazdušne odbrane, što omogućava ukrajinskim dronovima da pronađu put do cilja.
„Rusija se prilagođava brže nego što Zapad očekuje“
Riter, međutim, smatra da se prednost Ukrajine u dronskom ratovanju postepeno smanjuje.
Prema njegovim rečima, Rusija je u početku kasnila u razvoju i masovnoj upotrebi bespilotnih sistema, ali je vremenom uspostavljena sve čvršća veza između vojnih jedinica na frontu i domaće odbrambene industrije.
On je naveo primer ruskih jedinica koje šalju instruktore i tehničare direktno na front, gde se prikupljaju iskustva, a zatim se konstrukcije dronova menjaju i unapređuju u proizvodnim pogonima.
„Rusi su najprilagodljivija vojska na svetu, posebno u ratu“, ocenio je Riter.
On smatra da će upravo sposobnost brzog prilagođavanja biti jedan od ključnih faktora ishoda rata.
Najveća opasnost – direktan sukob Rusije i NATO-a
Ipak, najoštriji deo razgovora odnosio se na mogućnost nuklearne eskalacije.
Riter smatra da je opasnost danas veća nego što je javnost u Evropi spremna da prizna.
Posebno je kritikovao evropske političare koji, kako kaže, sve više govore o dugoročnom sukobu sa Rusijom, povećanju vojnih izdvajanja i jačanju evropskog nuklearnog potencijala.
„Ovo nije igra. Jedna greška, jedna pogrešna procena i možemo dobiti nuklearni rat“, upozorio je Riter.
On je kao potencijalno opasne naveo situacije u kojima bi zapadno oružje bilo upotrebljeno za udare duboko u rusku teritoriju, posebno ako bi Moskva takve napade povezala direktno sa NATO državama.
Prema njegovoj proceni, Moskva bi u slučaju takve eskalacije mogla da odgovori udarom na infrastrukturu država koje direktno učestvuju u sistemu za navođenje i podršku ukrajinskim napadima.
„Rusija će pobediti, ali će cena za Ukrajinu biti ogromna“
Riter je na kraju razgovora izneo veoma pesimističnu prognozu za Ukrajinu.
On smatra da se zemlja suočava sa kombinacijom vojnog, ekonomskog i demografskog problema koji će biti sve teži za prevazilaženje.
Prema njegovim rečima, nastavak rata dodatno ubrzava odlazak stanovništva i pad broja rođenih, dok mobilizacija dodatno pogoršava demografsku situaciju.
„Govorimo o nacionalnom nestanku“, ocenio je Riter, dodajući da očekuje izuzetno težak period za Ukrajinu tokom predstojeće zime.
On smatra da bi vojni poraz Ukrajine mogao da proizvede i velike političke posledice širom Evrope.
Prema njegovoj proceni, eventualni kraj rata doveo bi do preispitivanja sadašnje evropske politike prema Rusiji, uključujući pitanje energenata i odnosa sa Moskvom.
„Kada Rusija pobedi u ovom ratu, Evropa će politički doživeti veliki potres“, zaključio je Riter.
SvetSKOT RITER: Posetio sam Kalinjingradsku oblast - evo šta sam otkrio o ruskim pripremama za rat sa NATOIzvor: Pravda
