Ekonomista Branko Dragaš, predstavnik Pokreta MOBA, ocenio je da je nakon izbora 25. oktobra propuštena prilika za brzu i odlučnu promenu sistema, upozorivši da je izgubljeno dragoceno vreme i da se Srbija nalazi u izuzetno teškoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji. Gostujući u emisiji „Pravi odgovor“, Dragaš je kritikovao poteze studentske liste, govorio o slučaju Alta banke i predstavio predloge za potpunu rekonstrukciju političkog i ekonomskog sistema.

On je ocenio da je 25. oktobar bio samo prva faza procesa koji, prema njegovom viđenju, treba da obuhvati demontažu postojećeg sistema i stvaranje novog modela upravljanja državom.

„Ovo je samo prva faza od tri faze koje nas čekaju. Druga faza je faza demontaže sistema, a treća je rušenje predstavničke demokratije i stvaranje novog političkog i ekonomskog sistema“, rekao je Dragaš.

Posebno je kritikovao činjenicu da, kako tvrdi, posle izbornog rezultata nije usledila brža reakcija predstavnika studentske liste. Smatra da je trebalo odmah otvoriti medije, pokrenuti rad institucija i predstaviti građanima jasnu sliku ekonomskog stanja zemlje.

„Oni su dobili loptu u ruke. Nema selektora, nema kapitena, ne zna se ko šta igra. Kao da ih je iznenadilo to što su pobedili“, poručio je Dragaš.

Prema njegovom mišljenju, izborni rezultat nije trebalo posmatrati kao konačan cilj, već kao početak prelaznog perioda koji bi vodio ka novim izborima. On je rekao da je glasanje za studentsku listu, kako ga on tumači, bilo pre svega izjašnjavanje protiv dotadašnjeg sistema, a ne bezuslovna podrška svakom budućem potezu njenih predstavnika.

„Mi nismo glasali za njih, nego protiv ovog sistema. Glasali smo za to da se u roku od godinu dana održe prvi slobodni, demokratski i pošteni izbori“, naglasio je Dragaš.

On smatra da bi u narednom periodu trebalo organizovati predsedničke i lokalne izbore, a zatim i vanredne parlamentarne izbore, na kojima bi građani odlučivali na osnovu programa i stručnosti kandidata.

Upozorenja zbog Alta banke i stanja u finansijskom sistemu

Veliki deo razgovora bio je posvećen slučaju Alta banke, za koji Dragaš tvrdi da otvara mnogo ozbiljnija pitanja od samog poslovanja jedne finansijske institucije.

Pozivajući se na podatke koje je predstavio tokom emisije, on je naveo da je Alta banka, nakon preuzimanja JUBMES banke 2019. godine, značajno uvećala svoju aktivu, koja je, prema njegovim rečima, do 2026. dostigla gotovo dve milijarde evra.

Dragaš je tvrdio da su depoziti velikih državnih kompanija i javnih sistema imali značajnu ulogu u rastu banke, pominjući EPS i NIS. Takođe je izneo podatke za koje tvrdi da pokazuju da su ukupni depoziti banke iznosili oko 1,84 milijarde evra, od čega je približno 310 miliona bilo novac građana, oko 400 miliona sredstva države, a ostatak depoziti privrede.

Posebno je upozorio na posledice koje stečaj banke može imati po građane i privredu.

„To je izuzetan udar na srpsku privredu. Kada banka ode u stečaj, ti ljudi ne mogu da funkcionišu preko tih računa“, rekao je Dragaš.

On je kritikovao način na koji je Narodna banka Srbije postupila u ovom slučaju, tvrdeći da je umesto naglog oduzimanja dozvole trebalo sprovesti kontrolisano preuzimanje nadzora nad bankom, kako bi se izbeglo uznemiravanje tržišta.

Dragaš je izneo i tvrdnje o spornim kreditnim plasmanima, navodeći da je potrebno utvrditi gde je završio novac i da li za određene kredite postoje odgovarajuća obezbeđenja. Odgovornost je pripisao rukovodstvu Narodne banke Srbije i zatražio temeljnu istragu.

„Banka se stavlja pod nadzor Narodne banke da se ne bi uznemirilo tržište. To se ne radi na način na koji je ovde urađeno“, poručio je on.

Dragaš je upozorio i na širi problem poverenja u bankarski sistem, navodeći da ukupna štednja građana u bankama, prema njegovoj računici, iznosi oko 18,4 milijarde evra. Upitao je kako bi država mogla da garantuje sigurnost svih depozita ukoliko bi došlo do ozbiljnije krize, ističući da javnost mora da dobije jasne i proverljive podatke.

„Srbija mora da promeni ekonomski model“

Govoreći o ekonomskoj politici, Dragaš je ocenio da se Srbija previše oslanja na zaduživanje, dok se nedovoljno ulaže u proizvodnju, poljoprivredu i energetiku.

Pozvao se na podatke profesora Slobodana Komazaca, prema kojima je bruto domaći proizvod Srbije od 2012. do 2025. godine porastao za 45,5 milijardi evra, dok je za kamate u istom periodu izdvojeno 44,3 milijarde evra.

„Šta to znači? Da smo mi u propasti, da samo radimo za kamate. Uzimamo nove kredite samo da bismo obnavljali kamate“, rekao je Dragaš.

Kao jedno od rešenja predložio je osnivanje razvojne, investicione i agrarne banke, sa većinskim državnim kapitalom, kao i jačanje domaćih kompanija. Smatra da bi država trebalo da usmeri novac u proizvodnju hrane, energetiku, prerađivačku industriju, zdravstvo i mala i srednja preduzeća.

Posebno je govorio o neiskorišćenim potencijalima poljoprivrede, navodeći da Srbija raspolaže sa oko 4,6 miliona hektara obradivih površina. Prema njegovoj proceni, uz ozbiljnu organizaciju proizvodnje i prerade, poljoprivreda bi mogla da postane jedan od glavnih izvora ekonomskog rasta.

Dragaš je predstavio i ideju da se veliki deo državne uprave reorganizuje, uz oslanjanje na stručnjake iz Srbije i dijaspore. Umesto političkih kadrova, zalaže se za timove ljudi sa dokazanim profesionalnim iskustvom, koji bi preuzimali konkretne zadatke i odgovarali za rezultate.

„Ne može jedan čovek ništa da uradi. Ne može jedna stranka ništa da uradi. Ne može jedan pokret ništa da uradi“, istakao je on.

„Nema 100 dana, ima 100 sekundi“

Dragaš je poručio da buduća vlast, ukoliko dođe do njenog formiranja, ne bi smela da očekuje uobičajeni period tolerancije od 100 dana. Prema njegovim rečima, prvi potezi morali bi da pokažu da postoji jasan plan za rešavanje nagomilanih problema.

„Nemate 100 dana. Imate 100 sekundi. Ne za rezultate, nego da vidimo poteze koje ćete da povučete“, rekao je on.

Kao prioritete je naveo utvrđivanje stvarnog stanja javnih finansija, kontrolu tokova novca, ispitivanje velikih infrastrukturnih projekata i pokretanje proizvodnje. Smatra da bi u slučajevima kompanija koje su poslovale uz državnu podršku trebalo utvrditi da li postoji stvarna ekonomska osnova za njihov rad, ali i sačuvati radna mesta tamo gde je to moguće.

Govorio je i o potrebi obnove domaće industrije, uključujući proizvodnju traktora i kombajna, kao i o preusmeravanju investicija iz velikih građevinskih projekata u proizvodne sektore.

Na kraju razgovora, Dragaš je ponovio da Pokret MOBA želi da ponudi sopstvena rešenja i da će nastaviti da vrši pritisak na buduću vlast da ih razmatra.

„Uradili smo 25. oktobra pravu stvar, ali od 26. stvari ne idu onako kako smo očekivali“, zaključio je Dragaš, uz poruku da građani moraju da zadrže kontrolu nad političkim procesima i da se odgovornost ne sme završiti samo promenom ljudi na vlasti.

SrbijaSLOBODAN NIKOLIĆ: Putin nije podržao Vučića na poslednjim izborima, evo šta je zaista rekao o njemu (VIDEO)

Izvor: Pravda