Ekonomista Branko Dragaš kaže da je razumevanje istorijskog toka ključno i da se glasanje za studentsku listu treba posmatrati kao prva faza u rešavanju problema Srbije.
„Prva faza je bila rušenje fašizma, jer to sve što se dešavalo u Srbiji, zaključno evo deveti dan nakon pobede i dalje se nastavlja ta ista priča...“ On odbacuje optužbe za „revolucionarni teror“, poručujući da „građani Srbije treba da shvate da nema revolucionarnog terora, jer da ima, Vučić bi završio kao Musolini“.
Druga faza, prema Dragašu, jeste „demontaža fašističkog sistema“, koja, kako kaže, „nije još ni u devetom danu počela“. On smatra da su aktuelna hapšenja „obračuni između naprednjaka da bi se dodvorili novoj vlasti“. Za uspešnu demontažu sistema, neophodno je jedinstveno izaći sa kandidatom na predsedničkim izborima, a potom i na lokalnim i gradskim izborima, kako bi se sistem potpuno demontirao do februara.
Treća faza, o kojoj govori pokret MOBA, jeste „rušenje totalitarnog lažnog sistema, lažne predstavničke demokratije i izgradnja novog političkog i ekonomskog sistema“. Dragaš naglašava da su se građani Srbije „sami oslobodili“, bez velikih sila koje su, prema njegovim rečima, bile uz „fašizam, uz uzurpatora“.
Kritika neaktivnosti i uticaja „liberaša“
Branko Dragaš izražava zabrinutost zbog neaktivnosti „studentske liste“ nakon izbora. Ističe da su „studenti, Studentska lista... imali legitimitet“ da odmah preuzmu kontrolu nad medijima i institucijama. „Oni su odmah trebali tada da, narod na ulice kako su već izašli, da odu pred RTS i tada, a unutra sindikat... Oni sto četrdeset jedan poslanik ulazi unutra i kaže: 'Gospodo, mi krećemo. Znači, jedini imamo legitimitet.'“ Umesto toga, devet dana je prošlo bez odlučnih poteza, što je dovelo do „razočarenja naroda“.
Dragaš kritikuje i pojavu „liberaških botova“ koji pokušavaju da preuzmu zasluge za pobedu i nameću svoju agendu. „Dvadeset posto liberaški orijentisanih ljudi je uopšte glasalo za tu Studentsku listu, osamdeset posto nacionalno orijentisanih građana je glasalo za Studentsku listu.“ On upozorava da se „liberaši“ ponašaju kao da je njihova pobeda, gurajući svoje kadrove i teme koje nisu bile predmet razgovora tokom kampanje, poput Dejana Šoškića koji priča o kalendaru umesto o finansijama.
Slučaj Alta banke i finansijska katastrofa
Kao primer sistemske korupcije i lošeg upravljanja, Dragaš navodi slučaj Alta banke. Objašnjava da je banka, nekadašnja Jubmes banka, preuzeta nelegalno, a njena aktiva je sa 120 miliona evra narasla na 1,8 milijardi evra prebacivanjem računa državnih kompanija. Kritikuje način na koji je slučaj rešen, ističući da je umesto noćnog upada i zatvaranja banke, trebalo postaviti privremenu upravu pod kontrolom Narodne banke Srbije kako bi se izbeglo uznemiravanje finansijskog tržišta.
Dragaš upozorava na tešku finansijsku situaciju u zemlji, navodeći da „studentska lista apsolutno nema pojma kakva je teška finansijska situacija u zemlji“. On predlaže hitne mere: „presek stanja“ finansija Srbije u roku od nekoliko dana, saopštavanje građanima i međunarodnoj javnosti o finansijskom kolapsu, „proglašavanje bankrota“ i uvođenje privremenih mera na godinu dana. Posebno naglašava opasnost od pucanja kursa evra, što bi dodatno ugrozilo prezadužene građane.
Lustracija, mediji i direktna demokratija
Za budućnost Srbije, Dragaš insistira na lustraciji: „Ko se nalazio na državnim funkcijama od devedesete do 25. oktobra 2026. godine mora biti lustriran.“ Takođe, ključno je otvaranje medija i zatvaranje „fašističkih“ poput Informera, Hepija i Pinka. „Ako se ne otvore mediji, onda moramo i dalje ovako hajdučki preko vaših medija da postavimo ključno pitanje: a zašto se nama Vučić dogodio?“
Dragaš se zalaže za direktnu demokratiju, uključujući referendume o ulasku Srbije u Evropsku uniju i uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, kako bi se „tačno videlo koliko nas ima“. Poručuje da „rat nismo dobili. Bitku prvu jesmo. Idemo u dve druge bitke i nema razočarenja“.
SrbijaJovanović: Bojim se da će doći do otrežnjenja za mnoge nacionalno odgovorne biračeIzvor: Pravda
