Nakon izbora, Srpska napredna stranka (SNS) i dalje kontroliše značajan deo lokalnih samouprava i institucija, ali je Aleksandar Vučić izgubio ključne funkcije. Draža Anđelković, istoričar i analitičar, ističe da su naprednjaci u fazi silaska sa vlasti, što je proces čije će trajanje zavisiti od njihove opstrukcije.
„Vučić je napravio najgoru moguću kombinaciju, kartel države po uzoru na Mila Đukanovića. Spojio je kriminalne kartele, privatizovanu državu, partijske institucije. To je sve postalo jedno.“
Anđelković, gostujući na Balkan info, upozorava da je SNS dubinski ušla u sve pore društva, kontrolišući velike kompanije i zapošljavajući trećinu radne snage u Srbiji. Nova vlast mora da se suoči sa ovim problemom bez ugrožavanja privrede, dok građani očekuju promene i izbacivanje naprednjaka iz uzurpirane ekonomije i društvenih sektora.
Izazovi za Studentsku listu: Od kriminala do Kosova
Iako se Anđelković nacionalno razlikuje od većine na Studentskoj listi, on podržava njihov projekat vraćanja države građanima, ukidanja partijske države i borbe protiv korupcije. Ističe da je Vučićev pad pozitivan, jer „od Vučića nema gore“.
„Vučić je spojio veleizdaju kosovsku, antisrpsku politiku prikrivenu lažnim patriotizmom i kriminal.“
Nova vlast će, prema njegovim rečima, morati da se bori protiv sistemskog kriminala, što je nešto što Vučićeva vlast nije radila. Takođe, Studentska lista će morati mnogo obazrivije da pristupa nacionalnim pitanjima, posebno Kosovu, jer javnost neće prihvatiti nastavak Vučićeve politike.
„Ne verujem da većina građana koja je podržala studentsku listu je spremna da prihvati nastavak predaje Kosova ili da su građani spremni da prihvate da stavovi nekih ljudi, ne većine, ali nekih ljudi sa studentske liste, da je Ratko Mladić zločinac, da je Srebrenica mesto genocida, da to bude institucionalizovano.“
Anđelković naglašava da je Srebrenica zločin, ali ne i genocid, posebno u kontekstu nepriznavanja Jasenovca kao genocida na međunarodnom nivou. Građani, prema njegovom mišljenju, neće pristati na takvo tumačenje istorije.
Mirna tranzicija i uloga spoljnih faktora
Anđelković je iznenađen mirnom tranzicijom vlasti, koju pripisuje pritisku zapadnih centara moći koji nisu želeli novi sukob u Srbiji. Postoji bojazan da će Vučić i njegov uži krug biti zaštićeni od krivičnog gonjenja, slično situaciji sa Milom Đukanovićem u Crnoj Gori, što bi izazvalo revolt naroda.
„Nemojte više da se uljuljkavamo da nekome pođe za rukom da išta uradi tako. Uopšte neću da prebacim da će to Studentska lista, da, evo, da je Miloš Jovanović u vlasti, na nešto, a koga sam podržao. Prvu stvar da uradi nešto što mislim da nije oko nacionalnog, odmah bih ga napao.“
Izbori su, prema Anđelkoviću, bili obeleženi „referendumskom atmosferom“ i visokim odzivom, a Vučić nije mogao da sprovede brutalnu krađu glasova zbog spoljnih faktora. Zapadni interesi su, iako su ranije sarađivali sa Vučićem, shvatili da je on „istrošen“ i da je bolje kontrolisano ga pustiti „niz vodu“ kako bi se izbegao sukob i očuvao kontinuitet njihovih interesa.
„Nemačka samo što nije potonula. Ona jeste faktor ovde kod nas. Njihova duboka država i službe se nama bave, ali u Nemačkoj su u problemu. Videćemo kakve će rezultate Alternativa postizati u Nemačkoj, šta će se tamo dešavati, koliko će imati vremena nama da se bave.“
Budućnost političkog života i medija
Vučić je ukinuo normalan politički život, svodeći partnere na satelite, a opoziciju na ništa. Dolazak Studentske liste, koja je iznutra raznolika, može da vrati pluralizam. Anđelković ističe da je važno da se ne stvara novi kult ličnosti, već da se odmah iznesu očekivanja i kritike.
Ključno je i pitanje medija. Anđelković smatra da Studentska lista treba da se usredsredi na gašenje Vučićevih „lažnih medija“ koje kontroliše Telekom (Kurir, Blic, Telegraf) i onih poput Pinka i Informera, koji su finansirani iz budžeta. To nije revanšizam, već uvođenje reda.
„Ovo je tek početak bitke. Videćemo kako će raditi. A drugo, mi moramo svi, i čak i ako dobro rade, da vršimo pritisak na njih, da ne bi tamo preovladao onaj anacionalni deo.“
Nacionalne stranke, uključujući i Autentičnu desnicu koju je Anđelković podržao, nisu uspele da pređu cenzus zbog „referendumske atmosfere“. Sada je na njima da prevaziđu sujete i stvore „srpsku mrežu“ koja će obezbediti nedvosmisleno srpski glas na političkoj sceni, čak i van parlamenta. Iako je osećaj oduška i pozitivne energije prisutan, Anđelković upozorava da je ovo tek početak borbe i da je neophodno vršiti pritisak na novu vlast kako bi se vodila nacionalna politika i sprečilo preovladavanje anacionalnog dela.
