Politikolog Cvijetin Milivojević ističe da nedavni izbori u Srbiji nisu doneli samo redovnu smenu vlasti, već promenu politike i sistema. On naglašava da je prethodni sistem ugrozio sve najvažnije elemente države: teritoriju, građane i upravljanje po Ustavu i zakonima. Rekordna izlaznost birača, najveća posle 2000. godine, bila je ključna za pobedu nad Aleksandrom Vučićem.
„Nije ovo redovna smena vlasti. Dakle, ovo je smena jedne politike, a ja se nadam ako studenti održe obećanje, odnosno njihova lista i smena sistema, promena sistema. Dakle, ovaj sistem koji je faktički ugrozio sva tri najvažnija elementa države, dakle od teritorije preko građana koji nastanjuju tu državu do činjenice da ova vlast sve ovo vreme ne upravlja po Ustavu i zakonima kako bi morala ako želi da zadrži državu na čvrstim temeljima.“
Zašto je SNS poražen?
Milivojević smatra da je Srpska napredna stranka sama sebi "iskopala jamu". Prema njegovim rečima, Aleksandar Vučić je, napustivši mesto premijera da bi postao predsednik Republike, sistematski radio na derogaciji državnih institucija, zakona i Ustava. Ovakva politika je, kako kaže, "gurala prst u oko" svemu što država jeste, što je vodilo neizbežnom kraju.
„Pa, ako bih ja pratio tok svojih misli kao što radim poslednjih godina, pa zato što je sam sebi iskopao jamu. Dakle, vi ne možete iz pozicije nekoga ko je predsednik Republike kad ste prvi put izabrani 2017. godine, napustili ste mesto premijera, što je neverovatno, nerezonški i tako dalje. Premijer po našem Ustavu ima mnogo više ovlašćenja. Dakle, on treba da vodi unutrašnju spoljnu politiku. On i Vlada, a ne predsednik republike. Vi to napuštate. Idete u trku za predsednika Republike, pobeđujete taj prvi put zaista na jedan legalan način i onda faktički radite sve na derogaciji svega što se zove državne institucije, što se zove zakon, što se zove Ustav i tako dalje. Vi sve vreme faktički idete uz, u okov, gurate prst u oko sve ono što jeste država i država. Dakle, faktički je to neumitan kraj.“
Jedan od ključnih razloga gubitka podrške, posebno među starijim biračima, jeste Vučićeva retorika prema studentima. Milivojević podseća da je studente nazivao "ustašama, nacistima, fašistima, teroristima, talibanima, ubicama, lopužama, vođama obojene revolucije, izvođačima hibridnog rata". Takođe, opovrgava tezu o "obojenoj revoluciji", navodeći da ni Rusija nije potvrdila takve tvrdnje.
Režimski mediji i sejanje straha
Politikolog kritikuje režimske medije, koje naziva "Vučićoid", zbog širenja straha i panike među građanima. Oni su, kako kaže, tvrdili da će studentska lista ukinuti plate i penzije, priznati Kosovo, odreći se Republike Srpske i prizivati secesiju Vojvodine. Milivojević se pita zašto tužilaštva i sudovi ne reaguju na ovakvo "sejanje straha i panike", posebno kada je reč o medijima u vlasništvu Telekoma Srbija ili televiziji Informer.
„Oni danas šire strah kod građana i paniku. Kažu da će ovi ljudi, studenti i ljudi koje su oni selektovali za studentsku listu, da prestanu da isplaćuju plate i penzije, da će ih ukinu kao instituciju, da će da priznaju Kosovo, da će se odreknu Republike Srpske, da priznaju, prizivaju secesiju Vojvodine. Ja se pitam šta rade tužilaštva i sudovi? Šta rade oni, oni koji treba da sprovode zakon na to? To se zove sejanje straha i panike.“
Izazovi i prvi koraci studentske liste
Najveći izazov za studentsku listu jeste ispunjavanje obećanja, posebno prvih tačaka programa koje se odnose na obračun sa korupcijom, oduzimanje nelegalno stečene imovine i lustraciju. Milivojević upozorava da ako se namera da se to čini ne pokaže u startu, povratak vlasti SNS-a nije nemoguć.
„Pa možda on ima nade da ova lista neće uraditi ono što je obećala. Dakle, ja se kada govorim o programu studentske liste, vraćam uvek na tačku jedan i tačku dva, koje su mi zapravo jedna jedina tačka. Dakle, obračun s korupcijom, dakle proaktivan stav. Druga je, erm, oduzimanje nelegalno stečene imovine, privremeno li ili zauvek i lustracija. Ukoliko, erm, studentska lista u startu ne pokaže nameru da to čini, nije nemoguće da se vrati vlast Srpske napredne stranke.“
On ističe da pobednik trenutno nema nijednu polugu vlasti – sva lokalna vlast i tokovi novca su u rukama Aleksandra Vučića, a predsednica raspuštene Skupštine ima mehanizme za opstrukciju. Štaviše, ona krši Ustav neraspisivanjem predsedničkih izbora na vreme.
„To znači da tu nema popusta. Dakle, ja sad znam, s, u ovom trenutku, pazite, imate pobednika koji nema nijednu polugu vlasti. Sva lokalna vlast je u rukama Aleksandra Vučića, računajući i najveće gradove. Svi tokovi novca su u rukama Aleksandra Vučića. On ima tehničku vladu. On ima faktički predsednicu raspuštene Skupštine, koja u svojim rukama ima dodatne mehanizme za opstrukciju formiranja, na primer, konstituisanja i Skupštine i formiranja izvršne vlasti.“
Studentska lista, prema Milivojeviću, mora realno da poziva institucije u tehničkim mandatima da rade po zakonu, počev od tužilaštva, sudova, policije i vojske. Potrebno je uputiti javne pozive i upozorenja da će nepoštovanje zakona podrazumevati lustraciju.
„Oni mogu realno da pozivaju da se institucije koje su u v.d. stanju faktički, u tehničkim mandatima, sve državne institucije su u tehničkim mandatima. Da ne govorim o javnim preduzećima koja su inače godinama u tehničkim mandatima, u v.d. stanju i tako dalje, da apeluju da rade ono što piše u zakonu. Da počnemo od tužilaštva i sudova, od policije, od vojske, pa onda da idemo dalje.“
Kritika opozicije i budući koraci
Milivojević kritikuje i druge opozicione liste, poput "Evropske Srbije" i "Autentične desnice", koje su, umesto da se bore protiv Vučića, vodile rat protiv studentske liste. Njihov loš rezultat je bio očekivan jer su rasparčavali glasove i stvarali "smokvin list" za Vučića.
Kada je reč o Socijalističkoj partiji Srbije, Milivojević smatra da je Ivica Dačić pogrešio što je izabrao opstanak sebe i svojih saradnika u vlasti, umesto da se bori za dostojanstvo stranke.
„Ivica Dačić je imao jednostavan izbor da se bori za opstanak svoje političke stranke ili da se bori za opstanak sebe samog i nekolicine svojih saradnika u vlasti Aleksandra Vučića, ali u amorfnom stanju političke krpe. On je izabrao ovo drugo, nažalost.“
Za kraj, Milivojević upozorava da je naivno očekivati da će se tužilaštvo i sudstvo sami osloboditi pritisaka. Predlaže da se, pored apela, razmotri i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora tamo gde je vlast formirana političkim trgovinama, kao i ubrzavanje predsedničkih izbora.
„Pa naravno da je naivno. Dakle, treba, treba koristiti neke mehanizme koje smo već spominjali. Ovaj, sve to je. Dakle, takođe na političkom planu, ja bih tu odmah tražio vanredne lokalne izbore. Da, da, naravno. Ubrzavanje predsedničkih koji nisu raspisani protivzakonito. Oni već trebalo da budu maltene mogu se održe do sada. Ali zašto? Pa imate niz lokalnih samouprava gde je vlast formirana političkim trgovinama i kupovinom.“
Srbija"Neophodna ostavka Šapića i vanredni izbori u Beogradu"Izvor: Pravda
