Predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović ocenio je da bi parlamentarni izbori 25. oktobra mogli da prerastu u presudnu političku bitku za budućnost Srbije, tvrdeći da vlast Aleksandra Vučića, suočena sa mogućim porazom, ima više scenarija za pokušaj očuvanja kontrole. U razgovoru za kanal X 33, on je upozorio na moguće izborne nepravilnosti, širenje straha među biračima i pokušaje da se nakon glasanja ospori stvarna volja građana. Kao ključne datume izdvojio je 25. oktobar, kada se održavaju izbori, i 1. novembar, za koji očekuje da bi mogao da bude važan u daljem razvoju političke krize.

Parović smatra da je glavni cilj vlasti da spreči masovnu izlaznost, jer bi veliki broj birača koji žele promenu mogao ozbiljno da ugrozi poziciju Srpske napredne stranke. Zato, prema njegovoj oceni, deo propagandne kampanje nije usmeren samo na odbranu vlasti već i na obeshrabrivanje građana koji podržavaju studentsku listu „Studenti pobeđuju“.

„Ne vredi se boriti“, „svi su isti“ i „nema nikakve razlike između Vučića i studentske liste“ — ovakve poruke Parović vidi kao deo organizovanog širenja defetizma. On tvrdi da je cilj da se birači koji su nezadovoljni režimom odvrate od izlaska na izbore ili usmere ka drugim listama, čime bi se umanjile šanse za promenu vlasti.

Gost emisije izneo je i tvrdnju da je režim uložio oko deset miliona evra u kupovinu naloga na društvenim mrežama, podkasta i Jutjub kanala, preko kojih se, kako smatra, šire poruke koje odgovaraju vladajućoj stranci. Za ovu tvrdnju u razgovoru nisu predstavljeni nezavisno potvrđeni dokazi. Parović je naveo i da se studentska lista napada tvrdnjama da iza nje stoje određeni bivši političari ili strane obaveštajne službe, dok se istovremeno, prema njegovoj oceni, nedovoljno govori o političkoj prošlosti kandidata drugih izbornih lista.

Posebno je kritikovao liste koje predstavlja kao političke projekte koji bi mogli da odvuku deo opozicionih glasova. Tvrdi da bi liste koje se predstavljaju kao nacionalna ili proevropska alternativa mogle, umesto da dovedu do promene vlasti, da završe u poziciji u kojoj bi podrška njihovih poslanika bila presudna za formiranje većine. Zbog toga je pozvao birače da, pre nego što se opredele, pažljivo razmotre političku prošlost kandidata i posledice svog izbora.

Sumnje u regularnost izbora i mogući scenario posle glasanja

Najozbiljniji deo Parovićevih upozorenja odnosi se na moguće manipulacije biračkim spiskovima i prebrojavanjem glasova. On je govorio o navodnom štampanju duplih ličnih karata, fiktivnim biračima i sumnjivim adresama na kojima je, prema njegovim rečima, prijavljen veliki broj ljudi. Pozvao se i na podatak koji je pomenut u emisiji o 230.000 novih ličnih karata izdatih tokom prethodna četiri meseca, ali sam taj broj ne dokazuje da su dokumenti falsifikovani niti da će biti upotrebljeni za nezakonito glasanje.

Parović tvrdi da bi eventualne nepravilnosti mogle da budu iskorišćene za osporavanje rezultata na pojedinim biračkim mestima, naročito u većim gradovima u kojima, prema njegovoj proceni, naprednjaci imaju slabiju podršku. Kao jedan od mogućih scenarija naveo je namerno ubacivanje viška glasačkih listića, što bi moglo da dovede do ponavljanja glasanja na određenim mestima i odlaganja konačnog utvrđivanja rezultata.

On je izneo i sumnje u način na koji bi se koristile različite verzije biračkog spiska, tvrdeći da je odbijena uporedna provera podataka pre štampanja spiska. Ove navode u emisiji nije potkrepio dokumentacijom koja bi omogućila njihovu nezavisnu proveru, ali ih je predstavio kao razlog za dodatnu budnost tokom izbornog dana.

Upravo zato, smatra Parović, neophodno je da se što više građana uključi u praćenje glasanja i da se svaka sumnja na kršenje izbornih pravila dokumentuje i prijavi. On je najavio da planira da glasa rano ujutru, a potom prati tok izbornog dana i, ukoliko bude potrebe, podnese prigovore Republičkoj izbornoj komisiji.

Ipak, njegova procena je da se politička bitka neće završiti zatvaranjem biračkih mesta. Parović smatra da bi vlast mogla da pokuša da proglasi pobedu uprkos nezadovoljstvu dela građana i da se osloni na institucije za koje tvrdi da su pod političkim uticajem. Zbog toga je pozvao pristalice studentske liste da ne prihvataju rezultate za koje smatraju da su posledica izbornih nepravilnosti i da insistiraju na poštovanju izbornih procedura.

„Sudbinu izbora treba da odrede građani svojim građanskim suverenitetom“, poručio je Parović, ocenjujući da bi eventualno prihvatanje spornih rezultata bez ozbiljnog ispitivanja nepravilnosti moglo da omogući nastavak politike koju kritikuje.

Protesti, hapšenja i mogući rasplet krize

Parović je upozorio i na mogućnost da vlast, ukoliko proceni da gubi kontrolu, pokuša da zastraši protivnike režima hapšenjima ili optužbama za ugrožavanje ustavnog poretka. On je podsetio na slučajeve iz Crne Gore iz 2016. godine, kada je afera o navodnom državnom udaru obeležila izborni dan, i ocenio da bi sličan scenario mogao da bude upotrebljen i u Srbiji. Tvrdi da je zbog toga sačinio i overio javnu izjavu u kojoj je naveo svoje političko opredeljenje, poziv na glasanje i nameru da koristi zakonom predviđene mehanizme za prijavu nepravilnosti.

On je izrazio uverenje da bi masovan odziv građana mogao da promeni ponašanje delova državnog aparata. Prema njegovoj proceni, ukoliko postane jasno da vlast gubi podršku, pojedini policajci, inspektori i tužioci mogli bi da počnu da postupaju po predmetima koji su, kako tvrdi, do sada bili zanemarivani ili držani po strani. Parović očekuje da bi to moglo da otvori pitanja korupcije i zloupotrebe institucija, ali nije izvesno da će se takav razvoj događaja zaista odigrati.

Kao datum koji bi mogao da označi prelomni trenutak izdvojio je 1. novembar, kada se navršavaju dve godine od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, tragedije u kojoj je poginulo 16 ljudi i jedna beba. Parović je nezadovoljstvo zbog izostanka odgovornosti za tragediju povezao sa mogućim nezadovoljstvom zbog izbornog procesa, smatrajući da bi se te dve teme mogle spojiti u snažan pritisak na vlast.

Kritike je usmerio i na Aleksandra Vučića, koga optužuje za uzurpaciju institucija, zloupotrebu državnih resursa i političku zaštitu ljudi za koje tvrdi da su povezani sa kriminalom. Kao primere naveo je dolazak Milana Radoičića na predizborni skup u Kragujevcu u pratnji velikog broja vozila i korišćenje državnog voza za dolazak na stranački skup u Novom Sadu. Parović te događaje tumači kao simbol povezanosti političke vlasti, bezbednosnih struktura i kontroverznih poslovnih krugova.

Njegova centralna poruka jeste da bi izbori mogli da budu početak mnogo šireg sukoba oko legitimiteta vlasti i poverenja u institucije. Parović očekuje da bi, ukoliko studentska lista ostvari dobar rezultat, pokušaj osporavanja izborne volje mogao da dovede do novog talasa protesta i dublje političke krize.

Ipak, konačni ishod zavisiće od stvarnih rezultata, izlaznosti, rada izbornih organa i toga da li će eventualne nepravilnosti biti dokumentovane i dokazane. Za Parovića, 25. oktobar nije samo dan glasanja već trenutak koji bi mogao da odredi dalji tok političkih događaja u Srbiji, dok 1. novembar vidi kao moguću tačku okupljanja nezadovoljstva zbog izbora i nerešenih pitanja odgovornosti za novosadsku tragediju.

SrbijaMarinković: Posle izbora svi će okrenuti leđa Vučiću, a najvažnije je da odgovorni za korupciju završe u zatvoru! (VIDEO)

Izvor: Pravda