Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i jedan od izabranih poslanika sa studentske liste, govorio je u intervjuu za emisiju „Neutrality Studies“ o političkim promenama u Srbiji, budućem sastavu parlamenta, spoljnopolitičkom pravcu nove vlasti, odnosima sa Rusijom i Evropskom unijom, kao i o optužbama da je studentski pokret deo obojene revolucije.

Šoškić je posebno naglasio da studentska lista u svom programu zagovara očuvanje postojećeg stava Srbije prema Rusiji, odnosno da se ne uvode sankcije Moskvi, kao i poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Govoreći o budućem radu parlamenta, Šoškić je naveo da bi konstitutivna sednica trebalo da počne u utorak, 17. novembra, nakon čega bi usledio proces izbora predsednika parlamenta i predlaganja mandatara za sastav nove vlade.

Prema njegovim rečima, studentska lista osvojila je više od 53 odsto glasova i trebalo bi da ima 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta, dok bi lista okupljena oko Srpske napredne stranke trebalo da dobije 103 mandata.

Šoškić je ocenio da je ovaj rezultat posledica nezadovoljstva građana stanjem u institucijama, medijima i političkom sistemu Srbije.

„Ovi izbori su, kao i prethodni, bili potpuno nepravedni. U mnogim aspektima bili su neustavni, pre svega zbog nedostatka slobode govora i slobode medija“, rekao je Šoškić, tvrdeći da je vlast kontrolisala najveći deo elektronskih medija i da su građani bili izloženi pritiscima da glasaju za određenu političku opciju.

On je naveo da je studentska lista okupila ljude različitih političkih uverenja i profesionalnih biografija, od univerzitetskih profesora do predstavnika zdravstva, kulture, sporta i drugih oblasti.

„Ujedinjujući faktor je to što želimo da imamo svoja ustavna prava. Želimo da demokratija funkcioniše, da imamo slobodu govora, slobodu medija, pravo da biramo koga želimo, vladavinu prava i poštovanje ljudskih i građanskih prava“, poručio je Šoškić.

On je podsetio da nikada nije bio član političke stranke, kao i da je funkciju guvernera Narodne banke Srbije obavljao od 2010. do 2012. godine. Tvrdi da je podneo ostavku nakon promene vlasti jer se nije slagao sa predloženim izmenama zakona o Narodnoj banci, za koje je smatrao da bi ugrozile nezavisnost te institucije.

Govoreći o optužbama da je studentski pokret organizovan i finansiran iz inostranstva, odnosno da predstavlja obojenu revoluciju, Šoškić je odbacio takvo tumačenje.

On je naveo da su tokom aktivnosti širom Srbije učesnici sami plaćali putne troškove, dok su pojedini građani iz inostranstva nudili finansijsku pomoć. Prema njegovim rečima, postojala su i sredstva koja su studentima bila dostupna u okviru zakonskog finansiranja izbornog procesa.

„Postojala je kombinacija različitih izvora finansiranja. Ali želim da naglasim da smo mi, kada smo putovali po Srbiji i učestvovali na javnim skupovima, sami plaćali svoje troškove“, objasnio je on.

Šoškić je dodao da studentski pokret nema klasičnu hijerarhijsku strukturu i da je takav način organizacije nastao iz potrebe da se izbegnu pritisci na pojedince koji bi bili prepoznati kao lideri pokreta.

Prema njegovim rečima, studenti su kroz plenume i javne rasprave razvili sistem u kojem se o važnim pitanjima razgovara i glasa, a različiti ljudi preuzimaju predstavničke uloge u zavisnosti od konkretne aktivnosti.

On je naveo da se taj model sada postepeno menja jer studentska lista ulazi u institucije i dobija odgovornost za donošenje političkih odluka.

„Horizontalni način odlučivanja mogao bi postepeno da se razvija u vertikalniju strukturu, koja će biti sposobna da donosi odluke u kraćem roku, ali uz očuvanje demokratskog aspekta odlučivanja“, rekao je Šoškić.

Posebno se osvrnuo na tragediju u Novom Sadu, kada je 1. novembra 2024. godine pad nadstrešnice na železničkoj stanici odneo 16 života. Ocenio je da je taj događaj bio prelomni trenutak posle kojeg je veliki broj građana zaključio da se stanje u državi više ne može tolerisati.

„Korupcija i potpuno urušavanje institucionalnog sistema u Srbiji počeli su da odnose ljudske živote“, rekao je Šoškić, povezujući tragediju sa problemima u javnim radovima, kontrolom kvaliteta i odgovornošću nadležnih.

Prema njegovim rečima, studentski protesti su vremenom prerasli u širi društveni pokret, a masovni skup u Beogradu 15. marta prošle godine predstavljao je jasan pokazatelj nezadovoljstva građana.

DRAGAŠ BRUTALNO OPLEO PO STUDENTSKOJ LISTI: „Imali su sve u rukama, a 18 dana je izgubljeno!“ (VIDEO)

Rusija, Kosovo i Metohija i Evropska unija

Najvažniji deo razgovora za međunarodnu poziciju Srbije odnosio se na spoljnu politiku studentske liste.

Šoškić je potvrdio da program ove političke grupacije predviđa da Srbija ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, kao i da se u pitanju Kosova i Metohije insistira na poštovanju Ustava Srbije i Rezolucije 1244.

„Studentska lista se zalaže za to da se Ruskoj Federaciji ne uvode sankcije. Takođe, veoma je jasna kada je reč o zakonitosti i poštovanju pravnog poretka“, istakao je Šoškić.

On je naglasio da je Kosovo i Metohija, prema Ustavu Srbije, sastavni deo države, kao i da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

„Želimo da poštujemo pravne dokumente i elemente međunarodnog prava koje su usvojile Ujedinjene nacije, ali i da u potpunosti poštujemo Ustav Srbije“, poručio je on.

Govoreći o sankcijama Rusiji, Šoškić je podsetio na iskustvo Srbije iz devedesetih godina, kada su međunarodne sankcije pogodile stanovništvo, ali, kako je ocenio, nisu dovele do promene politike tadašnjeg rukovodstva.

„Srbija je deset godina živela pod sankcijama. Obični ljudi su trpeli posledice, nismo imali gorivo na pumpama, plate su padale i normalan život je bio ugrožen. Ali to nije promenilo politiku Slobodana Miloševića“, rekao je Šoškić.

On je dodao da upravo zbog takvog istorijskog iskustva u Srbiji postoji široko rasprostranjeno protivljenje uvođenju sankcija drugim državama.

Šoškić je podsetio i na NATO bombardovanje 1999. godine, navodeći da je to iskustvo i dalje duboko prisutno u kolektivnom pamćenju građana Srbije.

„Srbija je bombardovana od strane NATO zemalja 1999. godine. Mi to vidimo kao čin agresije i ne možemo da budemo slepi za to da se u svetu dešavaju i drugi slučajevi agresije“, istakao je on.

Na pitanje o mogućem približavanju Srbije Evropskoj uniji, Šoškić je rekao da studentska lista ima uravnotežen pristup i da je prioritet najpre uspostavljanje funkcionalnih institucija i uređenje unutrašnjeg sistema.

On je naglasio da se reforme ne bi sprovodile samo zbog zahteva Brisela, već pre svega zbog interesa građana Srbije.

„Želimo da ove stvari uradimo zbog nas samih, a ne nužno zbog ispunjavanja zahteva koji dolaze iz Evropske unije“, objasnio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, pitanje eventualnog članstva Srbije u EU trebalo bi da bude rešeno demokratski, kada se za to steknu uslovi.

„Kada dođe vreme i ako ponuda za članstvo bude na stolu, trebalo bi da postoji referendum na kojem će građani Srbije odlučiti da li žele da pristupe Evropskoj uniji“, rekao je on.

Šoškić je, međutim, ocenio da Srbija u ovom trenutku ne bi trebalo da bude izložena pritiscima da donosi spoljnopolitičke odluke pre nego što konsoliduje institucije i uspostavi funkcionalnu demokratsku državu.

„Važno je da dobijemo vreme da konsolidujemo državu na ustavnim osnovama. Ne treba nas prisiljavati da sada donosimo određene odluke dok ne uspostavimo funkcionalnu demokratsku državu“, poručio je Šoškić.

Na kraju razgovora, on je ocenio da studentska lista ima potencijal da opstane kao politička struktura tokom celog mandata, iako je priznao da se ne mogu isključiti razlike među njenim članovima.

„Niko ne želi novi jednopartijski sistem u Srbiji. Želimo da političke stranke budu demokratske i unutar sebe, a ne da isti ljudi decenijama ostaju na čelu“, zaključio je Šoškić.

SrbijaKAKVU SRBIJU ŽELI STUDENTSKA LISTA? Čupić otkrio šta mora da se promeni (VIDEO)

Izvor: Pravda