Naftna industrija Srbije uputila je američkom Ministarstvu finansija novi zahtev za produženje dozvole za rad, jer postojeća licenca ističe 30. oktobra. Odluka Vašingtona ima veliki značaj za nastavak proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo, snabdevanje domaćeg tržišta i energetsku stabilnost Srbije. Istovremeno se nastavljaju razgovori o promeni vlasničke strukture kompanije, a trajno rešenje još nije potvrđeno.

Srbija se ponovo nalazi pred rokom koji ima veliki značaj za njen energetski sistem. Kompanija NIS saopštila je 24. oktobra da je Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), koja deluje u okviru američkog Ministarstva finansija, podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence.

Cilj je da kompanija nastavi nesmetano poslovanje i posle 30. oktobra, kada ističe važeća dozvola.

U svom zahtevu NIS je naglasio da su kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta i redovan rad Rafinerije nafte Pančevo od ključnog značaja za očuvanje energetske stabilnosti Srbije.

Na prvi pogled, reč je o još jednom administrativnom postupku. Međutim, iza tog zahteva nalazi se mnogo složenije pitanje: koliko dugo jedna od najvažnijih srpskih kompanija može da funkcioniše uz periodična odobrenja američkih institucija?

Zašto je 30. oktobar toliko važan?

Američko Ministarstvo finansija izdalo je 30. septembra posebnu licencu kojom je NIS-u omogućen nastavak operativnih aktivnosti do 30. oktobra.

Ta dozvola obuhvata poslovne aktivnosti neophodne za funkcionisanje kompanije, uključujući preradu nafte, uvoz sirove nafte, održavanje postrojenja i finansijske transakcije potrebne za snabdevanje tržišta.

Zahvaljujući tome, Rafinerija nafte Pančevo mogla je da nastavi proizvodnju naftnih derivata.

Sada se približava istek tog perioda.

Novi zahtev ne znači da je produženje već odobreno. Odluku tek treba da donesu nadležne američke institucije.

Takođe, istek dozvole ne bi sam po sebi značio da će na benzinskim pumpama odmah nestati goriva. Posledice bi zavisile od konkretnih ograničenja, raspoloživih zaliha, mogućnosti uvoza i mera koje bi preduzele država i kompanije.

Ipak, neizvesnost nije beznačajna, jer se radi o preduzeću koje ima važnu ulogu u preradi nafte i snabdevanju Srbije benzinom, dizelom, kerozinom i drugim derivatima.

Kako je srpska nafta postala pitanje američkih sankcija?

Problem NIS-a povezan je sa američkim sankcijama uvedenim zbog ruskog vlasništva u kompaniji.

Sankcije su u punom obimu stupile na snagu u oktobru 2025. godine, nakon više odlaganja.

Od tada je poslovanje kompanije u velikoj meri zavisilo od posebnih licenci američkog Ministarstva finansija.

Takva odobrenja omogućavala su nastavak određenih poslovnih aktivnosti, dok su se istovremeno vodili razgovori o trajnijem rešenju.

To pokazuje koliko je energetska bezbednost Srbije povezana ne samo sa količinama nafte, proizvodnim kapacitetima i domaćom potrošnjom, već i sa međunarodnim finansijskim i političkim odnosima.

NIS posluje u Srbiji, zapošljava radnike u Srbiji i snabdeva srpsko tržište. Ali zbog vlasničke strukture kompanije, američke sankcije imaju neposredan uticaj na uslove pod kojima ona može da obavlja svoju delatnost.

To je jedan od najočiglednijih primera koliko se posledice velikih međunarodnih sukoba mogu osetiti u domaćoj privredi.

Šta se dešava sa promenom vlasništva?

Pored pitanja operativne licence, u toku su i razgovori o promeni vlasničke strukture NIS-a.

Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je 30. septembra da se nastavljaju razgovori između OFAC-a i mađarske kompanije MOL o mogućoj transakciji.

Prema njenim rečima, Srbija je završila svoj deo posla u vezi sa sporazumom između akcionara, pod uslovom da MOL preuzme NIS i da američke institucije odobre takav aranžman.

Ova izjava pokazuje da se rešenje ne traži samo u produženju privremenih dozvola, već i u promeni okolnosti zbog kojih su sankcije uvedene.

Međutim, iz razgovora o mogućoj transakciji ne može se zaključiti da je preuzimanje završeno.

Za to su potrebni odgovarajući sporazumi, regulatorna odobrenja i ispunjavanje uslova koji se odnose na sankcioni režim.

Dok se taj proces ne okonča, NIS nastavlja da traži dozvole koje mu omogućavaju redovno poslovanje.

Zašto je Rafinerija Pančevo toliko značajna?

Rafinerija nafte Pančevo jedan je od najvažnijih industrijskih objekata u Srbiji.

Njen rad omogućava da se sirova nafta prerađuje u derivate koji se koriste u saobraćaju, privredi, poljoprivredi i drugim delatnostima.

Kada domaća rafinerija radi, Srbija ima mogućnost da deo svojih potreba za naftnim derivatima zadovoljava proizvodnjom u zemlji.

U slučaju ozbiljnijih poremećaja, veći teret snabdevanja mogao bi da padne na uvoz gotovih derivata.

To ne znači da uvoz ne bi bio moguć, ali bi povećana zavisnost od spoljnih dobavljača mogla da stvori dodatne logističke i tržišne izazove.

Posebno je važno što Srbija ulazi u hladniji deo godine, kada je stabilno snabdevanje energentima jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja.

Zato pitanje NIS-a nije samo pitanje vlasništva nad jednom kompanijom.

Ono je povezano sa sigurnošću snabdevanja, troškovima privrede i sposobnošću države da reaguje u slučaju poremećaja na tržištu.

Država već preduzimala mere

Kada je krajem septembra objavljeno prethodno produženje licence, Ministarstvo rudarstva i energetike ukazalo je na dodatne teškoće u snabdevanju.

Među njima su navedeni rast cena energenata, nizak vodostaj Dunava, otežani logistički uslovi i problemi sa uvozom naftnih derivata.

Ministarka Đedović Handanović tada je saopštila da je država pustila 5.000 tona dizela iz rezervi na tržište i primenjivala smanjenje akciza kako bi ublažila pritiske.

Te mere pokazuju da država raspolaže instrumentima kojima može da reaguje na poremećaje.

Ipak, rezerve i privremene fiskalne mere nisu zamena za dugoročno stabilan sistem snabdevanja.

Zbog toga bi trajnije rešenje statusa NIS-a bilo značajno i za planiranje proizvodnje, investicija i budućih energetskih potreba Srbije.

Srbija između ekonomskih interesa i međunarodnih ograničenja

Slučaj NIS-a pokazuje koliko je teško razdvojiti ekonomiju od međunarodne politike.

S jedne strane, Srbija ima jasan interes da njena najvažnija naftna kompanija nastavi da radi, da rafinerija proizvodi i da građani i privreda budu redovno snabdeveni.

S druge strane, američke sankcije postavljaju ograničenja koja ne mogu biti zanemarena u međunarodnim finansijskim i poslovnim transakcijama.

Zato se rešenje traži kroz pregovore sa američkim institucijama, vlasnicima kompanije i potencijalnim novim investitorima.

Za Srbiju je važno da u tim razgovorima budu zaštićeni njeni ekonomski i energetski interesi, bez obzira na to ko će na kraju imati vlasničku kontrolu nad kompanijom.

Pitanje je i šta će eventualna promena vlasništva značiti za buduća ulaganja, zaposlene i dugoročnu ulogu Rafinerije Pančevo.

Odgovori na ta pitanja još nisu poznati.

Šta sledi do 30. oktobra?

Naredni dani biće važni za dalje poslovanje NIS-a.

Ukoliko OFAC odobri novu licencu, kompanija će dobiti dodatno vreme za nastavak rada u okvirima koje ta dozvola bude predvidela.

Ukoliko odobrenje izostane, biće potrebno utvrditi konkretne posledice po proizvodnju, uvoz nafte, plaćanja i snabdevanje tržišta.

Paralelno će se pratiti razgovori o promeni vlasničke strukture.

Za sada nema osnova da se tvrdi da će doći do nestašica goriva, ali ni da je trajno rešenje problema već obezbeđeno.

Ono što je izvesno jeste da Srbija ponovo čeka odluku američkih institucija o uslovima pod kojima može da nastavi rad jedan od najvažnijih delova njenog energetskog sistema.

I upravo to je suština čitavog problema: dok god budućnost NIS-a zavisi od kratkoročnih dozvola, energetska stabilnost Srbije ostaje izložena neizvesnosti koju domaće institucije ne mogu same da otklone.

Izvori: NIS, Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, Tanjug, Euronews Srbija