U petak uveče, 28. avgusta, ističe operativna licenca koju je američki OFAC produžio NIS-u krajem jula i koja faktički omogućava Naftnoj industriji Srbije da uvozi i doprema sirovu naftu do Rafinerije Pančevo.
Iako je NIS na listi sankcionisanih pravnih lica američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) još od januara 2025. godine, svaki put osim u oktobru prošle godine licence su produžavane i naftna kompanija u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, što je i razlog što se NIS uopšte našao po sankcijama, je uspevala koliko toliko normalno da funkcioniše i snabdeva tržište Srbije.
Ono što sada otežava situaciju je nizak vodostaj Dunava koji onemogućava uvoz goriva baržama, kao i izuzetno visoke rafinerijske marže, odnosno visoke cene, pre svega dizela na međunarodnom tržištu.
Neprodužavanje licence NIS-u, zbog toga bi moglo da se pokaže kao ozbiljniji problem od sankcija u oktobru prošle godine kada nije produžena licenca.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ocenila je gostujući na TV K1, da se ovog puta odluka o produženju licence očekuje u „foto-finišu“.
„Zaista, bez obzira na taj neki foto-finiš dva, tri dana pre isteka roka koji je američki OFAC dao, ima puno posla i puno razgovora, i pregovora, i raznih dešavanja u pozadini koje građani ne vide i ne treba da ih vide. Ono što građane zanima je da li ima dovoljno goriva na pumpama, i ono što je fakat je da, otkad su stupile sankcije, odnosno najavljene i uspostavljene od američkog OFAC-a, to je u januaru 2025, do dana današnjeg, znači kraja avgusta 2026, ničega nije falilo, bez obzira na ogroman broj problema s kojima smo bili suočeni“, poručila je ministarka dodajući da ne može da bude sigurna da li će biti produžena licenca, „zato što su uvek do kraja i do poslednjeg momenta te stvari razmatraju, pre svega u američkoj administraciji, kod koje smo do sada imali zaista puno razumevanja“.
U junu su Republika Srbija i mađarski MOL potpisali ugovor između akcionara koji reguliše buduće odnose u firmi, kada ili ako, ruski vlasnik proda svoj udeo mađarskoj naftnoj kompaniji.
Đedović Handanović je napomenula da u ovom trenutku bankarske institucije traže dozvolu od američke administracije da sprovedu svoje korake.
„Neće da preuzimaju nikakav rizik da oni možda budu tema nekih sekundarnih sankcija“, rekla je Đedović Handanović.
Ona je istakla je da su u pregovore uključena tri aktera – američka administracija, Rusija i Gasprom, kao i mađarski MOL, sa kojima Srbija ima jako dobre odnose.
„Tako da u tom trouglu, apsolutno Srbija ima jako dobre odnose sa svim akterima. I u tom smislu mi smo naš deo posla završili. Znači, mi smo rekli da ukoliko mađarski MOL preuzme Naftnu industriju Srbije, da Srbija već ima potpisan ugovor o sporazumu između akcionara i da smo definisali na koji način će funkcionisati to buduće preduzeće. Znači, u tom smislu, nismo kamen spoticanja“, navela je ministarka.
Napomenula je da će svi koji su uključeni u tu transakciju, od finansijskih institucija, banaka i svih ostalih, moći da sprovedu neophodne radnje kada dobiju dozvole od američke administracije.
„I to je sad jedan proces koji apsolutno ne mora da znači da će trajati dva ili tri dana. On može da traje još neki određeni period koji je neophodan, ili koji svi strane smatraju da je neophodan da bi se svi koraci ispunili, kojih je zaista jako puno“, objasnila je Đedović Handanović.
U ovom trenutku zbog niskog vodostaja Dunava, prema njenim rečima, može da se uveze tek 20 odsto količina koji se uobičajeno mesečno uvoze, jer barže mogu da rade tek na trećini kapaciteta.
Osim toga, ona dodaje i da je NIS povećao preradu u rafineriji na 13.000 tona dnevno, što je najviši nivo u poslednjih godinu dana. Ona je poručila i da u slučaju da se ne produži licenca, država razmatra sve scenarije i razgovara sa NIS-om kojim kapacitetom će da prerađuje naftu, kolike količine mogu biti dostupne, koliko mogu da povuku preko JANAF-a, kao i kolike količine derivata su potrebne…
Jelena Radun iz kompanije Radun AVIA koja ima maloprodaju ističe da u ovom trenutku snabdevanje derivatima ide bez problema i da u veleprodaji ima robe.
„Jedino je problem u marži. Iako je maksimalna marža za maloprodavce 21 dinar, nama je faktički marža 12 dinara već duže vreme. Razlog je to što uredba ograničava maloprodajne, ali ne i veleprodajne cene“, napominje ona.
U slučaju da NIS ne dobije produženje licence u petak, ona ističe da se sutradan ne bi osetilo, ali da bi narednih meseci bilo teško.
„To smo već prošli u oktobru. NIS je imao rezerve i mogao je da snabdeva tržište dva meseca. Tada su kombinovane rezerve NIS-a, robne rezerve i uvoz derivata. Međutim, sada je i drugi deo godine, za razliku od zime, sada je veća tražnja za gorivom. Osim toga, sada imamo i probleme sa uvozom zbog niskog vodostaja Dunava. Tako da bi sada bilo dosta teže nego prošle zime“, napominje Radun.
Stručnjak za energetiku Željko Marković da ovog puta nema mnogo saopštenja niti izjava u vezi sa pregovorima između MOL-a i NIS-a, niti naznaka da je došlo do pomaka u njihovim pregovorima.
On ukazuje i na problem sa kojim bismo se susreli ukoliko NIS-u ne bi bila produžena licenca, a to je cena derivata, posebno dizela na međunarodnom tržištu.
„Na Bliskom istoku veliki broj rafinerija ne radi zbog rata, a i Ukrajina je bombardovala rafinerije u Rusiji, tako da oni ne izvoze pošto imaju problema sa sopstvenim snabdevanjem. Sda oni koji su se ranije snabdevali iz tih izvora pokušavaju da nabave gorivo kod ostalih. Povećavanje tražnje uz smanjenu ponudu dovelo je do rasta rafinerijskih marži i cene dizela, koja sada više i ne odražava cenu kretanja sirove nafte na tržištu“, objašnjava on.
Danas.rs
