Novinar Srđan Škoro ocenio je da je Srbija od 2012. godine prošla kroz period dubokog društvenog, političkog i ekonomskog urušavanja, ali da je studentski pokret pokrenuo promene koje su do pre samo nekoliko godina delovale gotovo nezamislivo. U gostovanju na „Pumpa radiju“ govorio je o stanju u državi, ulozi studenata, odnosu prema nacionalnoj istoriji i tradiciji, ali i o tome šta bi moralo da se dogodi kako bi Srbija krenula drugačijim putem.
Na pitanje kako bi naslovio period od 2012. do 2026. godine, Škoro je odgovorio kratko: „Propast“, a zatim dodao da bi, ukoliko bi želeo da bude još precizniji, govorio o „totalnoj propasti“.
Prema njegovim rečima, Srbija je tokom tog perioda postala prezadužena, zagađena i duboko podeljena, dok su državne institucije i društvene vrednosti ozbiljno narušene. On je kritikovao zvaničnu sliku o uspesima aktuelne vlasti, tvrdeći da se iza takvih poruka zanemaruju problemi koje građani svakodnevno osećaju.
Škoro smatra da je pojava studentskog pokreta promenila političku atmosferu i otvorila prostor za drugačiji razvoj događaja. Osvrćući se na pitanje zašto građani prihvataju političke lidere čije postupke kasnije kritikuju, ukazao je na istorijske primere i sklonost društva da se prilagođava postojećim okolnostima.
Kao upozorenje naveo je mogućnost da posle promene vlasti dođe do razočaranja u nove političke aktere, kao što se, po njegovom tumačenju, dešavalo i ranije. Zbog toga smatra da nije dovoljno promeniti ljude na vrhu države, već je neophodno menjati sistem upravljanja, političku kulturu i način na koji se građani obrazuju i vaspitavaju.
„Mi moramo da promenimo sistem, moramo da promenimo način vladanja, način komunikacije“, poručio je Škoro, zalažući se za obrazovanje koje će podsticati decu i mlade da samostalno razmišljaju i slobodno izražavaju svoje stavove.
„Studenti su probudili uspavani narod“
Govoreći o studentskim protestima, Škoro je istakao da je njihov najveći doprinos u tome što su probudili emocije i pokrenuli ljude koji su godinama verovali da se političke prilike ne mogu promeniti.
„Oni su probudili to nešto u tom uspavanom, zaboravljenom narodu“, rekao je Škoro, dodajući da su studenti uspeli da dopru do širokih slojeva društva na način na koji opozicione stranke ranije nisu uspevale.
Prema njegovoj oceni, vlast je od početka studentskog pokreta prinuđena da reaguje na njihove poteze, dok studenti zadržavaju inicijativu u javnom prostoru. Kao primer naveo je probleme sa organizovanjem stranačkih okupljanja i situaciju u Novom Sadu, za koju je rekao da pokazuje koliko se politička atmosfera promenila u odnosu na prethodne godine.
Ipak, Škoro je upozorio da se na dosadašnjem rezultatu ne sme stati. Smatra da bi posle eventualne političke promene prioritet morao da bude dovođenje stručnih ljudi na rukovodeća mesta i obnova poverenja u institucije.
Prema njegovim rečima, građani su izgubili poverenje u policiju, vojsku, medije i druge javne sisteme, zbog čega će biti neophodan dugoročan i sistematičan rad na njihovom oporavku. Institucije, kako je naglasio, moraju da vode ljudi koji poznaju svoj posao i koji će na osnovu stručnosti birati saradnike.
Škoro je značajan deo razgovora posvetio i nacionalnoj istoriji i tradiciji. Ocenio je da je društvo izgubilo deo veze sa sopstvenim kulturnim korenima, što je, po njegovom mišljenju, doprinelo nesigurnosti u pogledu nacionalnog identiteta i odnosa prema državi.
Podsetio je na srpske srednjovekovne vladare, dinastije i manastire, ističući da bi poznavanje istorije trebalo da bude važan deo obrazovanja. Posebno je naglasio značaj srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, pozivajući mlade da ih obilaze i bolje upoznaju kulturno i duhovno nasleđe.
„Kad vam preseku korene, kad nemate tu vezu, onda vi lebdite kao list na vetru i nikome ne pripadate“, rekao je Škoro, ocenjujući da povratak tradiciji ne treba posmatrati kao prepreku modernizaciji, već kao način da društvo izgradi jasniji odnos prema sopstvenom identitetu.
On je dodao da se upravo zbog toga studentski pokret suočava sa napadima i kritikama, jer njegovo isticanje zajedništva, tradicije i nacionalnog nasleđa, kako smatra, ne odgovara svim političkim i društvenim akterima.
„Pravda mora da bude vidljiva“
Škoro je izrazio uverenje da bi izbori zakazani za 25. oktobar mogli da označe početak političkih promena, ali je naglasio da se suštinska transformacija ne završava izlaskom na birališta.
Kao najvažnije zadatke za period posle izbora naveo je reformu obrazovanja, zdravstva i institucija, kao i definisanje dugoročnih državnih prioriteta. Prema njegovim rečima, Srbija mora jasnije da odredi kako želi da živi, sa kim da sarađuje i kakvu ulogu želi da ima u međunarodnim odnosima.
Posebno je naglasio da bi jedan od ključnih pokazatelja stvarne promene bilo utvrđivanje odgovornosti za zloupotrebe i kršenje zakona. Smatra da građani očekuju da oni koji su krali državni novac ili postupali protivno zakonu budu procesuirani i kažnjeni u skladu sa pravnim poretkom.
„Ljudi moraju da vide praktično na primerima da onaj ko je lopov, ko potkrada državu, ko izdaje njene interese, da mora da bude adekvatno kažnjen prema zakonima ove zemlje“, poručio je Škoro.
Prema njegovoj oceni, tek kada pravda bude vidljiva u konkretnim slučajevima, moći će da se govori o obnovi poverenja u državu i njene institucije.
Na kraju razgovora pozvao je građane da u što većem broju izađu na izbore, ističući da bi veća izlaznost mogla da doprinese jasnijem iskazivanju volje birača. Posebno je ukazao na značaj učešća dijaspore i pomoći starijim, bolesnim i slabije pokretnim osobama kako bi mogli da ostvare svoje biračko pravo.
Škoro je poručio da promene neće biti moguće bez dugoročnog rada na obnovi institucija, obrazovnog sistema i društvenog poverenja, kao i bez odgovornosti onih koji upravljaju državom.
SrbijaNEMANjA ŠAROVIĆ: Vučiće neće priznati narodnu voljuIzvor: Pravda
