Uprkos brojnim prijavama građana koji su se, prema sopstvenim priznanjima, našli na meti "zvučnog topa" na protestu studenata, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović tvrdi da ni danas ne postoje materijalni dokazi da je to oružje korišćeno. O tome kako Stefanović postupa u ovom predmetu, najbolje se vidi iz najnovijeg izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva iz kog je otkriveno da je upravo Stefanović naložio BIA prisluškivanje više od 150 osoba koje su se požalile na tegobe.

Tužilac Nenad Stefanović izjavio je, gostujući u Njuzmaks Balkans, da tužilaštvo ni posle godinu i po dana rada nije pronašlo materijalne dokaze da je 15. marta 2025. godine na skupu u Beogradu korišćen zvučni top. On je podsetio i da je u elaboratu od 80 strana utvrđeno da je zvuk supersoničnog aviona, koji se čuo na pojedinim snimcima, naknadno ubačen.

Naveo je i da je tužilaštvo čekalo više meseci da objavi elaborat, jer nije moglo da razjasni poreklo zvuka, koji se na dva snimka objavljena na Jutjubu čuo kao huk supersoničnog aviona. Tužiteljka koja je postupala u predmetu, kako tvrdi Stefanović, pronašla je originalne snimke na društvenim mrežama, nakon čega su oni analizirani posebnim softverom i utvrđeno je da je sporni zvuk naknadno umetnut.

ŠOŠKIĆ OTKRIO SPOLjNOPOLITIČKI PRAVAC STUDENTSKE LISTE: „Nećemo uvoditi sankcije Rusiji, Kosovo je deo Srbije“

Nenad Stefanović je rekao da je tužilaštvo utvrdilo i da se masa građana tokom protesta nije mogla kretati u dva pravca, što je, kako je ocenio, bilo važno za analizu događaja.

Govoreći o mogućem krivičnopravnom epilogu, naveo je da se određena lica nalaze na poternici i da im je sud odredio pritvor, te da bi sa pojavom novih dokaza, Više javno tužilaštvo ponovo otvorilo slučaj.

Šta je utvrđeno do sada?

Uprkos tvrdnjama tužioca Stefanovića, da nije bilo dokaza o upotrebi zvučnog topa, brojna su svedočenja građana, kao i stručne analize, koji su ukazivali na to da su građani tog 15. marta ipak bili na meti nekakvog soničnog oružja.

Ukoliko se u obzir uzme i narativ koje je Više javno tužilaštvo plasiralo u javnost već u prvim danima nakon događaja, može se posumnjati u njihove iskrene namere da ovaj slučaj istraže nezavisno, nepristrasno i u skladu sa zakonom. Jer, umesto da istraži šta se zaista dogodilo, nastojalo je da upotrebu "zvučnog topa" okarakteriše kao lažnu vest i pripreti svima koji su se njom bavili. Ali, krenimo redom.

Iako je Više javno tužilaštvo u Beogradu imalo obavezu da nepristrasno ispita šta se dogodilo, umesto da obezbedi dokaze, sasluša građane i utvrdi poreklo neobičnog zvučnog efekta koji su opisivali učesnici protesta, slalo je poruke koje su mogle biti shvaćene kao upozorenje, pa i pretnja, svima koji javno govore o mogućoj upotrebi zvučnog topa.

Posebno je problematično što je pažnja institucije, umesto isključivo na utvrđivanje okolnosti događaja i eventualne odgovornosti onih koji su raspolagali ovakvim sredstvima prinude, usmeravana na one koji su o ovome govorili.

Pored Višeg javnog tužilaštva, upotrebu oružja su iste večeri, bez bilo kakve istrage, negirali i Ministarstvo unutrašnjih poslova na čelu sa Ivicom Dačićem, ali i tadašnji predsednik Aleksandar Vučić. Osim same upotrebe, Dačić je tih dana briljirao sa količinom kontradiktornih izjava - od toga da MUP ne poseduje takav uređaj, preko toga da ga ipak poseduje ali ga ne koristi, do toga da se koristi ali ne za ovakve događaje, pa na kraju i da će ga MUP prodati.

Paralelno sa negiranjem političara i institucija, pojavljivala su se svedočenja građana o svojim doživljajima tog dana koji su gotovo istovremeno opisivali identično iskustvo: iznenadni, snažan zvuk koji je delovao kao da se naglo približava, praćen osećajem pritiska, dezorijentacijom, mučninom, vrtoglavicom, problemi sa sluhom...

Ova svedočenja nisu ostala samo na društvenim mrežama, već su prikupljene na desetine izjava, a pojedini su tvrdnje o tegobama potkrepili medicinskom dokumentacijom.

Organziacija Earshot prikupila je na stotine izjava učesnika protesta, izvršila analizu video-zapisa, obavila 15 detaljnih intervjua sa ljudima koji su se kobne večeri našli u Kralja Milana, obradio više od 3.000 pisanih izjava građana. Nakon toga, donose zaključak da je vrlo verovatno da su građani bili izloženi napadu usmerenim akutičnim oružjem.

Jasno je da svedočenja sama po sebi nisu dokaz o tome koji je uređaj korišćen, ali svakako predstavljaju relevantni dokazni materijal koji nepristrasna istraga ne može da odbaci niti da svede nakolektivnu paniku, izmišljanje, širenje lažnih vesti...

Stefanović naložio BIA da proveri žrtve ovog događaja

Da istraga nije vođena nepristrasno i sa ciljem da se utvrdi šta se dogodilo, već da su tužioci nastojali da potvrde unapred formiran zaključak da zvučni top nije upotrebljen. Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva, tokom nadzora u VJT, utvrdila je da su pojedini dokazi i svedočenja građana zanemarivani, dok su činjenice koje su išle u prilog zvaničnoj verziji događaja prenaglašene.

Posebno je problematično to što je VJT, umesto da se prvenstveno bavi utvrđivanjem mogućeg ugrožavanja građana, pokrenulo aktivnosti usmerene na ljude koji su javno govorili o upotrebi oružja, pa je od BIA juna 2026. zatražena provera 154 građana koji su dali izjave o ovom događaju, uključujući podatke o njihovim vezama sa političkim strankama i nevladinim organizacijama.

Komisija je ocenila da je takvo postupanje predstavljalo neprimereno skretanje istrage sa njenog osnovnog cilja i da je krivično gonjenje korišćeno kao sredstvo pritiska na građane koji su iznosili kritičke stavove.

Komisija je posebno kritikovala javne nastupe zamenika glavnog tužioca Miodraga Markovića, ocenjujući da su njegove poruke o procesuiranju ljudi koji govore o zvučnom topu predstavljale javno kriminalizovanje ustavno zaštićene slobode izražavanja.

Ukazala je i na problematično postupanje prema vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, uključujući pretres i druge dokazne radnje koje je ocenila kao nesrazmerne. Kako je navedeno u izveštaju, komisija je predložila disciplinske postupke protiv tužioca Miodraga Marković i tužiteljke Aleksandre Stefanović, kao i razmatranje da se Marković udalji sa funkcije. U širem delu izveštaja nadzora ukazano je i na odgovornost Nenada Stefanovića. Treba napomenuti i da je VJT ove navode odbacilo i osporilo.

Nova.rs