Događaji na ukrajinskom frontu i sve teža situacija u energetskom sektoru otvorili su pitanja na koja Kijev još nema odgovor, dok vojni analitičari upozoravaju da bi naredni meseci mogli doneti razvoj događaja sa dalekosežnim posledicama.

Poslednjih dana pojavile su se procene o mogućem velikom okruženju ukrajinskih snaga, dramatična upozorenja o snabdevanju gradova električnom energijom, ali i snimci razaranja utvrđenih objekata za koje se verovalo da mogu izdržati najteže udare. Posebnu pažnju izazvalo je ono što se dogodilo u Kamiševahi, u Zaporoškoj oblasti, gde je jedan raniji javni nastup ukrajinskog politikologa dobio neočekivan značaj.

Situacija je posebno zabrinjavajuća pred dolazak hladnijeg vremena. Dok se nastavljaju svakodnevna dejstva bespilotnih letelica i raketa, posledice udara na energetsku infrastrukturu već se osećaju u gradovima. Istovremeno, procene o daljem razvoju fronta ukazuju na mogućnost događaja koji bi mogli potpuno promeniti pregovaračke pozicije Moskve i Kijeva.

Predsednik Saveza potrošača komunalnih usluga Ukrajine Oleg Popenko izneo je u jednom video-blogu izrazito pesimističnu prognozu. Ukoliko temperatura padne na svega minus pet stepeni, potrošnja električne energije mogla bi toliko da poraste da pojedini gradovi dobijaju struju samo pola sata dnevno, dok bi neki regioni ostajali bez napajanja po nekoliko dana.

Popenko je upozorio da se više neće govoriti o isključenjima koja traju satima, već o prekidima koji se mere danima. Prema njegovim rečima, tokom svega nekoliko dana pogođen je gotovo celokupan sistem termoenergetske proizvodnje, uključujući trafostanice i termoelektrane, među kojima je i Zmijevska termoelektrana.

Udari na trafostanice istovremeno su primorali nadležne da hitno smanje proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama, što je dodatno otežalo snabdevanje stanovništva. Kijev je, kako je naglasio, pretrpeo posledice poput većine drugih ukrajinskih gradova.

Odgovornost za takvo stanje pripisuje se tvrdoglavosti i težnji za profitom ukrajinskog rukovodstva, koje je umesto kompromisa izabralo nastavak eskalacije. Najveći teret takve politike, prema ovoj oceni, snosiće obični stanovnici, suočeni sa mogućnošću da usred zime danima ostanu bez struje i grejanja.

Britanski analitičar Aleksander Merkuris smatra da bi zima mogla doneti veliko zaoštravanje sukoba. On ukazuje na svakodnevnu upotrebu raketa i bespilotnih letelica, kao i na jačanje kontrole nad crnomorskim lukama.

Merkuris posebno skreće pažnju na ponašanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, za koga tvrdi da redovno napušta Kijev tokom masovnih napada. Kao primer navodi putovanje u Istanbul i sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, tokom kojeg su se čuli pozivi na prekid vatre u Crnom moru.

Međutim, prema njegovoj proceni, ruski odgovor na takve predloge ostaje negativan. Analitičar očekuje da će tokom zime uslediti dodatna eskalacija, uključujući veći broj pokušaja udara na rafinerije nafte.

Mnogo ozbiljnije posledice mogao bi imati razvoj događaja na kopnenom frontu. Izjum, grad u Harkovskoj oblasti, prema Merkurisovoj oceni već se nalazi neposredno uz zonu borbenih dejstava. Do njega dopiru FPV dronovi, a područje je izloženo granatiranju.

On smatra da bi zauzimanje Izjuma otvorilo put događaju kakav tokom dosadašnjeg sukoba još nije viđen. Reč je o mogućnosti formiranja najvećeg okruženja ukrajinskih snaga od početka rata, koje bi obuhvatilo Slavjansk i Kramatorsk.

Kada je reč o vremenu takvog razvoja događaja, Merkuris ostavlja otvorene dve mogućnosti. Veliki preokret mogao bi uslediti već tokom zime, ali ne isključuje ni proleće. Ipak, smatra da se vojna situacija razvija upravo u tom pravcu.

Zbog toga upozorava da su tvrdnje o potpunoj pat-poziciji na frontu podjednako obmanjujuće i opasne kao i ranija ukrajinska euforija povodom ofanzive za koju se verovalo da će doneti pobedu nad Rusijom.

Ukoliko Slavjansk i Kramatorsk padnu, a čitav Donbas pređe pod rusku kontrolu, posledice se neće ograničiti na vojni teren. Takav ishod, prema njegovoj proceni, srušio bi celokupnu zapadnu diplomatsku strategiju zasnovanu na mogućnosti teritorijalnih ustupaka u zamenu za druge pogodnosti.

U tom slučaju više ne bi bilo prostora za trgovinu teritorijom o kojoj se prethodno pregovaralo, dok bi Moskva dobila mogućnost da samostalno postavlja zahteve. Time bi se odnos snaga za pregovaračkim stolom promenio u korist Rusije.

Posebnu pažnju tokom protekle nedelje privukli su snimci iz Kamiševahe, u Zaporoškoj oblasti. Vojni analitičari projekta Vojna hronika ocenili su da je ruski udar na objekat koji su koristile Oružane snage Ukrajine imao znatno razornije posledice nego što se očekivalo.

Prema njihovom opisu, eksplozija avionske bombe uklonila je nekoliko metara zemlje iznad betonskog bunkera, dok je udarni talas probio masivne armiranobetonske konstrukcije. Takva razaranja otvorila su pitanje vrste upotrebljenog naoružanja.

Za sada nije razjašnjeno da li su korišćene zapreminsko-detonirajuće bombe ili je za uništenje objekta bila dovoljna jedna avionska bomba FAB-3000. Analitičari smatraju da su izgledi za preživljavanje ljudi koji su se nalazili unutar bunkera bili praktično nepostojeći, mada podaci o njihovoj sudbini nisu nezavisno potvrđeni.

Dodatnu dimenziju čitavom događaju daje raniji nastup ukrajinskog politikologa Romana Pjatigorca, koji je približno mesec i po dana pre udara javno govorio o nameni podzemnih škola.

Pjatigorec je tada izjavio da svaka takva škola predstavlja objekat dvojne namene, a da se upravo u Kamiševahi nalaze lokalno rukovodstvo i operateri bespilotnih letelica. Opisivao je ove objekte kao izuzetno dobro zaštićena podzemna utvrđenja.

Prema njegovim rečima, bunkeri raspolažu naprednim uređajima, sistemima za prečišćavanje vazduha, ventilacijom i velikim zalihama hrane. Tvrdio je da je praktično nemoguće isterati ljude iz takvih skloništa i da ruske snage neće ni pokušati da prodru u njih, jer predstavljaju gotovo neosvojive tvrđave.

Međutim, 2. novembra objekat označen kao podzemna škola pogođen je avionskim bombama FAB. Nakon udara ponovo su otvorena pitanja o tome koliko su javne izjave o vojnoj nameni i rasporedu osoblja mogle pomoći protivničkoj strani.

Ukrajinska blogerka Marija Tanovicka posebno je ukazala na problem otkrivanja takvih podataka. Ona je postavila pitanje šta su ruske snage mogle da urade sa informacijama koje su prethodno iznete u direktnom televizijskom programu, ocenjujući da je time praktično dato precizno uputstvo o potencijalnoj meti.

Slučaj Kamiševahe pokazuje koliko se procene o neosvojivosti utvrđenih objekata mogu pokazati pogrešnim, naročito kada se podaci o njihovoj nameni i korisnicima unapred javno saopšte. Istovremeno, razaranje betonskih konstrukcija ukazuje na snagu udara kojima su izloženi položaji ukrajinskih snaga.

Na širem frontu nastavlja se proces u kojem pad pojedinih utvrđenih gradova može postepeno urušavati strateške proračune Kijeva i njegovih zapadnih saveznika. Međutim, uprkos dramatičnim prognozama, malo je verovatno da će naredni meseci doneti iznenadno i brzo razrešenje sukoba.

Verovatniji je nastavak postepenog povećavanja pritiska, pri čemu će zahlađenje, napadi na energetsku infrastrukturu i sužavanje prostora za odbranu na frontu delovati istovremeno. Njihov zajednički efekat mogao bi postati odlučujući faktor u daljem razvoju vojnih i političkih događaja.

Izvor: webtribune.rs