Bivši američki obaveštajac Lari Džonson ocenio je da administracija Donalda Trampa sve teže pronalazi izlaz iz sukoba sa Iranom, dok novi pokušaji Vašingtona da pojača ekonomski i vojni pritisak mogu da dovedu do još većih posledica po svetsku privredu. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države nemaju realnu mogućnost da vojnim putem nateraju Teheran na kapitulaciju, a šteta naneta energetskoj infrastrukturi i tankerskom transportu mogla bi da se oseća najmanje dve godine.
Komentarišući izveštaj „Volstrit džornala“ o podeljenosti unutar Trampove administracije, Džonson je ukazao na postojanje tri struje koje se zalažu za različite pristupe Iranu. Jedna, u kojoj su potpredsednik Džej Di Vens i specijalni izaslanik Stiv Vitkof, navodno podržava diplomatsko rešenje. Druga, koju predvode Marko Rubio i ministar finansija Skot Besent, zalaže se za nastavak blokade i ekonomskih sankcija. Treća struja, u kojoj su ministar odbrane Pit Hegset, komandant Centralne komande SAD Bred Kuper i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, podržava nastavak vojnih operacija.
Džonson smatra da je sama ideja da Iran sada preda nuklearni materijal koji je, prema ranijim Trampovim tvrdnjama, već uništen u američkim napadima protivrečna. Prema njegovoj oceni, Vašington time pokazuje da zapravo nema jasnu sliku o stanju iranskog nuklearnog programa.
On je upozorio da bi nastavak napada na Iran samo produbio ekonomske probleme. Čak i ako bi sutra došlo do okončanja rata i ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, obnova oštećene infrastrukture i nadoknada uništenih tankera ne bi mogli da se završe brzo. Džonson predviđa da bi poremećaji u snabdevanju energentima mogli da potraju najmanje do kraja 2028. godine, uz rizik da svet uđe u ekonomsku depresiju, a ne samo u običnu recesiju.
Posebno je u intervjuu za produkciju "Dialogue works" kritikovao najavljenu američku operaciju „Ajron gejt“, čiji je cilj, prema predstavljenim informacijama, ometanje iranskih snabdevačkih pravaca preko kopnenih granica i Kaspijskog mora. Džonson smatra da Vašington nema dovoljno vojnih kapaciteta da takvu operaciju sprovede na širokom prostoru, naročito ako bi ona podrazumevala presretanje brodova koji plove ka Rusiji ili iz nje.
Upozorio je da bi pokušaj blokiranja ruskog pomorskog saobraćaja na Kaspijskom jezeru mogao da dovede do direktnog sukoba sa Moskvom. Kao potencijalnu tačku američkog pritiska pomenuo je Azerbejdžan, ali je ocenio da nijedna država u regionu ne bi lako preuzela rizik otvorenog konflikta sa Rusijom. Prema njegovim rečima, širenje američkih operacija od Persijskog zaliva do Kaspijskog mora pokazuje da Vašington pokušava da pronađe nove načine pritiska nakon što prethodne sankcije nisu dale očekivane rezultate.
Govoreći o mogućnosti diplomatskog rešenja, Džonson je istakao da Iran nije promenio svoje osnovne zahteve: ukidanje blokade i sankcija, vraćanje zamrznute imovine, obustavljanje napada na civile u Libanu i Gazi i priznavanje iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom. Zbog toga ne veruje da samo učešće Džej Di Vensa u posrednim razgovorima znači da je sporazum blizu.
On je ocenio i da najavljeno prebacivanje američke amfibijske grupe iz Japana u zonu odgovornosti Centralne komande ne mora da znači pripremu za novu veliku ofanzivu. Prema njegovoj proceni, u narednih 20 do 30 dana ne treba očekivati značajnu američku vojnu operaciju, jer administracija mora da se suoči sa posledicama izbornog poraza, političkim podelama i neizvesnošću u Kongresu.
Kao jedan od pokazatelja ograničenog efekta američkih napada naveo je i poslednje eksplozije na ostrvu Kešm, za koje je iranska Revolucionarna garda saopštila da su uglavnom bile posledica dejstva sistema protivvazdušne odbrane. Džonson je ukazao da Iran nije odgovorio velikom vojnom odmazdom, što, prema njegovom tumačenju, može da znači da u napadima nije pogođena kritična infrastruktura.
Ukrajina izlazi iz igre, Poljska dolazi na red? Gagin tvrdi da se sprema mnogo opasniji scenario!POLITIČKI PRITISAK NA TRAMPA I NETANIJAHUA
Američke izborne posledice, prema Džonsonovoj oceni, mogle bi da dodatno ograniče Trampov prostor za vojne poteze. On očekuje da će demokrate i republikanci u narednom periodu voditi žestoku borbu u Kongresu, dok bi ministar odbrane Pit Hegset mogao da se nađe pod sve većim pritiskom.
Posebno je pomenuo mogućnost pokretanja postupka za opoziv Hegseta, uz tvrdnje o korišćenju resursa Pentagona za politički obojene video-snimke i mogućem sukobu interesa zbog poslovnih veza njegove supruge. Džonson je ocenio da bi guverner Floride Ron Desantis mogao da bude jedan od kandidata za njegovu zamenu, ali je to predstavio kao mogućnost o kojoj se govori, a ne kao donetu odluku.
Govoreći o Izraelu, Džonson je ocenio da je Netanijahu u sve težem političkom položaju. Izraelski premijer je, prema navodima koje je voditelj izneo pozivajući se na izveštaj Kanala 12, predložio formiranje vlade nacionalnog jedinstva. U istom izveštaju pominje se i navodni plan Netanijahua i šefa Mosada Romana Gofmana za vojnu operaciju protiv Irana uoči izbora 27. oktobra, koji je, kako se tvrdi, zaustavljen nakon što je za njega saznala Bela kuća.
Džonson smatra da bi eventualna promena političke vlasti u Izraelu mogla da smanji pritisak na Trampa da nastavi rat. U tom kontekstu pomenuo je bivšeg načelnika Generalštaba izraelske vojske Gadija Ajzenkota, za koga je rekao da bi mogao da bude spremniji za pregovore sa Iranom. Prema njegovoj oceni, Izraelu je potreban izlaz iz sukoba, jer nastavak vojnih operacija ne garantuje ostvarivanje strateških ciljeva.
Osvrćući se na situaciju u Jemenu, Džonson je odbacio pretpostavku da Iran u potpunosti kontroliše pokret Ansaralah. On smatra da Huti samostalno donose odluke i da je pogrešna procena Saudijske Arabije da bi uvlačenje tog pokreta u sukob automatski oslabilo Teheran. Voditelj je tokom emisije izneo tvrdnje o novim napadima Ansaralaha na saudijske i snage povezane sa međunarodno priznatom vladom Jemena, kao i o udarima na energetske objekte u Saudijskoj Arabiji. Džonson je taj razvoj događaja posmatrao kao dokaz da se regionalni sukob sve više širi i da nijedna strana nema jednostavnu mogućnost da kontroliše njegov tok.
U završnom delu razgovora Džonson je podržao ideju da bi u SAD moglo da dođe do stvaranja nove političke stranke koja bi okupila nezadovoljne birače i političare izvan postojećeg dvopartijskog sistema. Kao moguće učesnike u takvom projektu pomenuo je Talsi Karlson, Mardžori Tejlor Grin i advokata Roberta Barnsa.
Prema njegovoj oceni, i republikanci i demokrate rizikuju da izgube podršku ako nastave da se zalažu za finansiranje stranih ratova, dok domaći ekonomski problemi ostaju nerešeni. Džonson smatra da će posledice sukoba u Persijskom zalivu dugo opterećivati američku privredu i da će upravo ekonomija biti jedno od glavnih pitanja koja će odrediti političku budućnost SAD.
PrenosimoIšćenko: Rusija polaže pravo na šest oblasti Ukrajine, ali će u svoj sastav uključiti još nekeIzvor: Pravda
