Senator iz Najrobija, Edvin Sifuna, naveo je politička dešavanja u Srbiji i Brazilu kao izvor nade za opšte izbore 2027. godine, ističući da ishodi tih događaja pokazuju da su neočekivani izborni rezultati i dalje mogući.

Sifuna je izjavio da su ga ohrabrili nedavni izbori u ove dve zemlje, dok se on sam priprema za predsedničku trku protiv predsednika Vilijama Ruta.

„Ne znam da li oni koji kategorički tvrde da na izborima nema mesta čudima prate dešavanja u Srbiji i Brazilu. Veoma sam ohrabren pred 2027. godinu, jer se mi u Keniji molimo istom Bogu. Inšalah, dočekaćemo i mi svoj trenutak“, napisao je Sifuna na platformi X.

Ova poruka dolazi u trenutku dok on gradi svoju političku kampanju za izbore u avgustu 2027. godine, na kojima namerava da izazove Ruta i predvodi alternativu administraciji „Kenija Kvanza“ (Kenya Kwanza).

Senator mobiliše pristalice putem pokreta „Linda Mvananči“ (Linda Mwananchi) i pozicionirao se među opozicionim liderima koji teže promeni vlasti.

Sifuna je 4. oktobra predstavio „Ekvitabl parti“ (The Equitable Party – TEP) kao svoju političku platformu za predsedničku trku 2027. godine, uz planove da preuzme njeno vođstvo tokom priprema za izbore.

U svojim najnovijim izjavama, naveo je da dešavanja u drugim zemljama vidi kao dokaz da aktuelni nosilac vlasti ili ukorenjeni politički establišment mogu biti poraženi, čak i kada se opozicija suočava sa teškom borbom.

U Srbiji je opozicioni pokret, koji podržavaju studenti, porazio koaliciju predvođenu dugogodišnjom vladajućom Srpskom naprednom strankom na parlamentarnim izborima održanim u nedelju.

Predsednik Aleksandar Vučić priznao je poraz nakon što su preliminarni rezultati pokazali da je „Studentska lista“ osvojila 52,7 odsto glasova, dok je koalicija predvođena njegovom strankom dobila 39,2 odsto.

Do ove pobede došlo je nakon gotovo dvogodišnjih antivladinih protesta, koji su počeli nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine.

Taj incident postao je tačka okupljanja za demonstrante, koji su za tragediju okrivili korupciju i nemar, zahtevajući veću odgovornost vlasti. Studentski pokret privukao je glasače koji se protive Vučićevoj vladavini, vodeći kampanju oko pitanja kao što su borba protiv korupcije, unapređenje obrazovanja i smanjenje političkog uticaja na javne institucije.

Sifuna se takođe osvrnuo na Brazil, gde je predsednik Luiz Inasio Lula da Silva obezbedio reizbor nakon neizvesne kampanje protiv desničarskog protivkandidata Flavija Bolsonara.

Prema podacima brazilskog Višeg izbornog suda – o čemu je u ponedeljak izvestio Bi-Bi-Si (BBC) – Lula je osvojio 51,79 odsto glasova, dok je Bolsonaro dobio 48,21 odsto.

Do ovog ishoda došlo je nakon dramatičnog preokreta. U prvom krugu glasanja, održanom 4. oktobra, Bolsonaro je bio u prednosti nad Lulom, osvojivši 47 odsto glasova naspram Lulinih 45 odsto, što je pokrenulo sumnje u to da li iskusni levičarski lider može dovoljno da se oporavi i pobedi u drugom krugu.

Lulina kampanja je nakon toga povratila zamah putem uličnih demonstracija i snažne mobilizacije na društvenim mrežama, dok se njegov tim usredsredio na povećanje izlaznosti birača.

Sifuna pominje ova dva izborna primera u trenutku kada nastoji da učvrsti sopstvenu kandidaturu za predsednika i izgradi širu opozicionu koaliciju sposobnu da ugrozi Ruta.

Ovaj senator se sve više pozicionira kao politička ličnost na nacionalnom nivou, nakon razilaženja sa strankom „Pokret narandžaste demokratije” (Orange Democratic Movement), u kojoj je obavljao funkciju generalnog sekretara pre nego što je sa te pozicije smenjen.

U julu je Sifuna izjavio da ne bi odbio predsedničku kandidaturu ukoliko bi Kenijci kolektivno odlučili da je on pravi kandidat. Istakao je da bi takva odluka trebalo da bude doneta kroz konsultacije sa pristalicama, a ne jednostrano.

Nakon toga, intenzivirao je političku mobilizaciju putem organizacije „Linda Mvanači” (Linda Mwananchi), organizujući skupove i angažujući pristalice širom zemlje. U septembru je ponovio svoju nameru da izazove Ruta, navodeći da će morati da sarađuje sa drugim opozicionim liderima – uključujući lidera stranke „Vajper” (Wiper) Kalonza Mušoku i bivšeg potpredsednika Rigatija Gačagu – kako bi formirao ujedinjeni front.

Predstavljanje platforme TEP u oktobru pružilo je njegovoj kampanji formalni politički okvir, u trenutku dok se opozicija priprema za izbore 2027. godine.

Za Sifunu je, međutim, poruka jasna: on smatra da je ishod izbora 2027. godine i dalje neizvestan i da je moguć neočekivan izborni preokret.

Aktuelni predsednik Kenije Vilijam Ruto, uzeo je pare od albanskog biznismena Bedžada Pacolija, nakon čega je priznao tzv. Kosovo.

Cvijetin Milivojević: Zašto je SNS poražen i šta čeka studentsku listu? (VIDEO)

Izvor: Pravda