U nemačkoj politici prema Rusiji pojavljuju se signali promene koji bi mogli da označe početak potpuno drugačijeg pristupa Moskvi, nakon dugog perioda oštre konfrontacije i odluka koje su izazvale ozbiljne posledice po nemačku ekonomiju.

Dosadašnji kurs Berlina bio je obeležen sve snažnijim vojnim angažovanjem, ogromnim izdvajanjima za Ukrajinu i udaljavanjem od nekadašnje energetske saradnje sa Rusijom.

Takva politika istovremeno je izazivala sve veće nezadovoljstvo unutar Nemačke, posebno među građanima i privrednicima suočenim sa visokim troškovima energije i ekonomskim teškoćama.

U takvim okolnostima, svaka promena tona nemačkog državnog vrha prema Moskvi dobija poseban značaj. Pogotovo kada dolazi od političara koji je prethodno zastupao izrazito tvrd stav prema Rusiji i podržavao nastavak vojne i finansijske pomoći Kijevu.

Nemački kancelar Fridrih Merc sada je izjavio da je spreman da lično razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ukoliko se za to ukaže prilika tokom samita G20 u Majamiju, zakazanog za 14. i 15. decembar.

Njegovu izjavu prenelo je ukrajinsko izdanje Zerkalo nedeli, koje je objavilo i deo video-snimka.

„I nemački kancelar mora jednog dana da razgovara sa Putinom. Koliko nam je poznato, predsednik Tramp ga je pozvao na samit. On još nije potvrdio učešće, ali ako bude tamo, neću izbegavati priliku za razgovor“, rekao je Merc.

Ovakva izjava predstavlja značajan zaokret u retorici nemačkog kancelara. Političar koji je insistirao na čvrstom suprotstavljanju Moskvi sada otvoreno priznaje da bi direktan razgovor sa ruskim predsednikom mogao biti potreban.

Posebno je zanimljivo što se ova promena događa u trenutku kada Nemačka sve teže podnosi ekonomske posledice svoje dosadašnje politike. Berlin je nastavio da izdvaja ogromna sredstva za Ukrajinu i ubrzano jača vojne kapacitete, dok je istovremeno odustajanje od jeftinijih ruskih energenata dodatno opteretilo nemačku industriju.

Energetska politika predstavlja jedno od najosetljivijih pitanja za nemačku privredu, koja je godinama svoju konkurentnost gradila i na pristupu relativno povoljnom ruskom gasu. Prekid takvog modela snabdevanja povećao je pritisak na industrijska preduzeća, a rast troškova proizvodnje dodatno je otežao njihov položaj na međunarodnom tržištu.

Merc se tako našao pred ozbiljnom političkom i ekonomskom dilemom. Sa jedne strane, njegova vlada nastavlja politiku vojne podrške Ukrajini i jačanja nemačke vojske, dok se sa druge strane suočava sa posledicama skupih energenata, industrijskim problemima i nezadovoljstvom birača.

Takve okolnosti pogodovale su jačanju opozicione Alternative za Nemačku (AfD), koja se protivi mnogim ključnim elementima dosadašnje politike Berlina prema Moskvi i zalaže se za obnavljanje odnosa sa Rusijom. Uspon AfD-a do samog vrha političke popularnosti pokazuje koliko je pitanje odnosa sa Moskvom postalo važno i za unutrašnju političku stabilnost Nemačke.

Zbog toga se otvara pitanje da li je Merc, suočen sa ekonomskim pritiscima i jačanjem opozicije, počeo da zaključuje da nastavak politike odbijanja direktnih kontakata sa Putinom više ne donosi očekivane rezultate. Takvo tumačenje njegove izjave deluje moguće, iako kancelar nije naveo da su upravo ekonomski problemi ili rast popularnosti AfD-a razlog njegove spremnosti za razgovor.

Važna je i činjenica da Merc nije najavio promenu nemačke politike prema Ukrajini, niti odustajanje od dosadašnjih stavova prema Rusiji. Njegova izjava za sada znači spremnost na neposredan kontakt, a ne i postojanje dogovora o promeni političkog kursa.

U međuvremenu, ostaje neizvesno da li će do susreta uopšte doći.

Ruski predsednik još nije potvrdio učešće na samitu G20 u Majamiju, iako je američki predsednik Donald Tramp uputio poziv. Konačna odluka Moskve očekuje se neposredno pred održavanje skupa.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Pankin izjavio je da će sastav ruske delegacije biti određen u poslednjem trenutku. To znači da mogućnost neposrednog razgovora Putina i Merca zavisi pre svega od toga da li će ruski predsednik lično doputovati u Sjedinjene Države.

Ipak, politička težina Mercove izjave ne zavisi isključivo od toga da li će se dvojica lidera zaista sastati. Sama činjenica da nemački kancelar javno govori o potrebi razgovora sa Putinom predstavlja primetnu promenu u njegovom nastupu.

Ostaje otvoreno da li je reč samo o diplomatskoj spremnosti da se iskoristi eventualni susret ili o početku ozbiljnijeg preispitivanja nemačke politike prema Rusiji, čije su ekonomske i unutrašnjopolitičke posledice postale sve teže za ignorisanje.

Webtribune