Они су јутрос осванули у Љигу, који је од Горњег Милановца удаљен скоро 40 километара.
Читава маршрута Руднице-Београд, коју је ова група људи планирала да пређе пешке дуга је више од 260 километара.
Простом рачуницом долази се до податка да је потребно да свакодневно прелазе по 45 километара како би стигли на митинг 12. априла.
Ако се узме да је просечна брзина људског хода око 5км/х, а у групи и нешто спорија, онда долазимо до податка да ова група сваки дан треба да хода преко девет сати без престанка и тако шест дана узастопно.
Толико сати хода без паузе, шест дана за редом је озбиљан подухват чак и за добро припремљене спортисте, а камоли за групу људи који не делују да се професионално баве спортом.
Можда је то разлог због којег су јој у помоћ морали да притекну аутобуси.
Активисти из групе Узинат уступили су редакцији Н1 видео снимак, на којем се, како кажу, види како учесници „марша са Косова и Метохије“ бивају укрцани у аутобусе недалеко од центра Горњег Милановца.
Из групе Узинат наводе да је снимак настао јуче у 18.30 часова у месту Мајдан које се налази 10 километара од Горњег Милановца ка Љигу.
То значи да су шетачи до тог тренутка за четири дана прешли 140 километара. Иако је и то много за групу рекреативаца, ипак није довољно брзо да би се на време стигло на митинг.
Ако је судити по снимку и математици, тешко је поверовати да је ова група успела за четири дана да стигне до Љига.
Оно што је још карактеристично за људе који су кренули са Косова је одбијање да говоре за независне медије, који са лица места извештавају о њиховом маршу.
Ана Новаковић: У групи нема жена, сви склањају поглед од мене и камере
Репортерка Н1 Ана Новаковић је пре два дана извештавала о кретању ове групе од Краљева до Прељине.
Каже да тог дана у колони није приметила ни једну жену, већ да су не тако дугу колону чинили махом млађи мушкарци и наглашава да се тог дана колона кретала искључиво пешке, јер да су користили неко превозно средство, то би било снимњено.
„Слика која је на мене оставила најјачи утисак је њихово склањање погледа од мене и од наше камере. Од мене су склањали поглед како не би остварили контакт очима у страху да ћу нешто да их питам, а главу су склањали од камере како не би били снимљени. При том, сви су имали нешто што им скива лица – капуљаче, качкете, мараме, шалове…и то се у мојим укључењима и видело“, прича Новаковић за Данас.
Она наводи да током њеног целодневног извештавања и више укључења у програм нико из колоне није желео да јој одговори на питање који је њихов мотив да се упуте на овако захтеван пут пешке.
„Моје питање свима њима је било исто – шта их је мотивисало да крену пешке за Београд, јер сматрам да човек мора имати јак и конкретан мотив за тако нешто. Студенти су, на пример, детаљно образлагали своје мотиве када су ишли пешке по градовима у Србији и то је заиста деловало аутентично. Од ових људи уместо одговора добијала сам пароле: Александар Вучић, подршка председнику и држава“, каже репортерка Н1.
Она додаје да је једва успела да добије изјаву од једног човека, али да му остали нису дозволили да каже до краја шта је намерио.
„Једна особа ми је рекла да није преноћила у Краљеву, па је моје питање било да ли се онда прикључио колони у неком тренутку, јер ми је то било логично. Међутим, у моменту када је он очито хтео да ми да одговоре, њега остали из колоне почињу да дозивају и физички га склањају како не би одговорио на моја даља питања“, наводи Новаковић.
Она наглашава да приликом извештавања није имала непријатности од стране ове групе људи.
„За разлику од моје колегинице Сање Косовић, која је имала великих проблема са групом из Новог Сада која пешачи за Београд, јер су је вређали и практично јој онемогућили да даље извештава, мени нико није упутио ниједну увреду, нити ми је ико било шта добацивао. Они са мном само нису хтели да комуницирају и трудили су се да им камера не сними лица“, закључује Новаковић.
РАСКОЛ У КОАЛИЦИЈИ: Само 6 земаља жели да пошаље трупе у Украјину
Извор: Данас.рс
