Правда

У свом уводном обраћању домаћин конференције Мирослав Паровић, председник Треће Србије, истакао је да је украјинска криза на светло дана изнела чињеницу да се на територији Европе одиграва гео-политички обрачун атлантских снага, с једне стране, и суверенистичких, са друге. - Ове прве се труде свим силама да Руску федерацију избаце са територије Европе, а ови други се, пак, труде да Русија у Европи буде присутнија. Није нимало случајно што је криза избила у Украјини јер преко њене територије прелазе најзначајнији гасоводи који Русију повезују са остатком Европе, а гас је енергент 21. века. Онај ко конторлише Украјину, он суштински конторлише токове гаса. На територији Украјине се налазе велика налазишта уљних шкриљаца из којих се гас може производити, али само САД имају технологију њихове експлоатације, коју снажно намећу другим државама. Циљ атлантских снага је да дођу до ресурса и заузму транзитни правац гаса и наметну остатку Европе да купује гас произведен из уљних шкриљаца на територији Украјине и других балтичких држава - рекао је Паровић.   Конференција је окупила званице из Србије, Француске, Русије, Немачке,  Аустрије и Италије. Бивши амбасадор Русије у Србији Александар Конузин поздравио је скуп и истакао да је идеја повезивања Немачке, Француске и Русије стара идеја која данас добија пуни смисао. Јохан Гуденус, потпредседник Слободарске партије Аустрије је рекао да након 100 година од Великог рата европски суверенисти одлучно стоје на страни мира насупрот атлантском потпиривању сукоба на европском континенту. Др Андреј Фајгељ је истакао да је сарадња Париза, Берлина и Москве тест који открива ко заиста жели уједињену Европу. Скупу су се обратили и Санда Рашковић – Ивић, новоизабрани председник Демократске странке Србије, као и Маркус Фронмајер, представник Алтернативе за Огранизатор конференције, Фондација Достојанство, постала је позната широј јавности када је прошле недеље поставила споменик Стефану Немањи у Бањалуци, први у Фондација је на конференцији представила и прво српско издање књиге „Париз – Берлин – Москва“, чији је аутор Андри де Гросувр такође био међу учесницима. Извор: Правда