Правда

Према Шеварлићевом мишљењу, Стратегија пољопривреде и руралног развоја за период до 2024. године се мора реализовати кроз доношење националних програма развоја пољопривреде и руралног развоја и истовремеон доследном применом закона о подстицајима у тој области. “То значи да пољопривреда и рурални развој не могу бити оштећени, односно да морају добити својих законом припадајућих пет одсто, што нажалост ни у овој години није био случај” – рекао је Шеварлић новинарима пред отварање форума “Храна за Европу” у Суботици. Рекао је да би у смислу дугорочности примене, стратегије овог типа требало да усваја скупштина, а да њена реализација зависи од поменутих националних програма и обима аграрног буџета, односно инвестиција у сектору аграра. Он сматра да се пољопривреда мора базирати на концепту развоја без генетички модификованих организама, јер са њиховим уласком на наше тржиште, по његовом мишљењу, српска пољопривреда не може бити конкурентна, с обзиром на домаћу аграрну структуру. “Ми на регионалном и европском тржишту можемо бити конкурентни и препознатљиви једино са производима из органске пољопривреде и интегрално контролисане конвенцијалне пољопривредне производње. Са производима на бази ГМО сигурно не можемо бити конкурентни, нити препознатљиви” – сматра Шеварлић. Он је додао да се мора сачувати домаћа индустрија семена, садног материјала и ревитализовати репро-центри у сточарству, без чијег развоја, по његовом мишљењу, нема дугорично одрживе пољопривредне производње. Такође је нагласио да је неопходна ревитализација задругарства, без чега се по његовом мишљењу не може укључити у програм производње 630.000 породичних пољопривредних газдинстава. Једна од тема овогодишњег форума “Храна за Европу” биће и приватизација у агро-сектору, а Шеварлић је по овом питању оценио да је “Србија очигледно много богатија него што су други мислили јер још има доста тога да се приватизује”.

Прочитајте још:Динар наставља да пада, данас најслабији ове године!Ово је списак највећих пореских дужника у Србији

Шеварлић је поставио питање треба ли приватизовати ПКБ и постоји ли могућности да се ова компанија, заједно са ПИК Бечеј оставе као државне фирме и укључе и интегришу са пољопривредним ветеринарским факултетима и научним институтима.Тиме би се, по његовом мишљењу, створила база по моделу по којима послују амерички универзитети. “Ако хоћемо већ да гледамо шта се ради на западу, дајте да применимо један добар модел који практично већ 200 година функционише у Сједињеним Америчким Државама” – рекао је Шеварлић. Такође је поставио питање треба ли приватизовати, по његовом мишљењу, национално стратешке компаније, као што је “Поречје Вучје”. Четврти пољопривредни форум “Храна за Европу”, у организацији Економског института и Друштва аграрних економиста Србије, почео је данас у Суботици, а окупља представнике државних институција, аграрних компанија и стручњаке аграрне економије на тему реализације поменуте стратегије развоја пољопривреде. Извор: Танјуг