Правда

Прошлог викенда Ратно ваздухопловство САД бомбардовало је низ положаја ИД и Ираку и Сирији. На сиријској територији пошло је за руком да се униште два тенка, један џип и шест ватрених тачака. На ирачкој територији биле су ликвидиране три групе терориста и три оклопна возила. Као што се види, коефицијент корисног дејства таквог бомбардовања није висок, ако се има у виду трошак за операцију и постигнути резултати. Стручњаци виде да се Исламска држава не може тако победити. Шта више, са таквим успехом немогуће је чак значајно поткопати борбени и инфраструктурни потенцијал ове органиазције. Шеф одељења Института за оријенталистику РАН Алексеј Сарабјев сматра: Очување постојеће тактике значило би неуспех коалиције на челу са САД. У вези са тим изазива недоумицу инертност европских земаља које је требало да позову на озбиљно разматрање питања уз учешће разних међународних, између осталог исламских организација. Јер терористи у сваком случају ослањају се на исламску доктрину. Аналитичари се слажу да је за ефикасно супротстављање експанзији радикалног исламизма потребан здружен међународни фронт, у који би ушле све заинтересоване земље. На први поглед коалиција се проширује. Борби против исламиста придружила се Аустралија. Француска је упутила додатне авионе и војни брод. О спремности да се придружи коалицији говорила је Турска. Парламент земље је дозволио војницима да учествују у борбеним дејствима против ИД на територији Ирака и Сирије. То је врло озбиљан корак, сматра главни научни сарадник Института за међународну економију и односе Андреј Володин: Мислим да став Турске трпи промену. Колико је она озбиљна, сада је тешко судити. Али спремност да се започне копнена операција много вреди. Мада по питању турског учешћа има мноштво фактора који значајно компликују тражење тачног одговора. Мислим да ће Анкара испољити одређену опрезност. Тим пре што она већ делује на територији Сирије, и на територији Ирака. Питање је како спровести оперцију у не баш пријатељској социјалној средини. Овде је идеја са којом иступа Ердоган обнова утицаја Турске на читавом бившем простору Османске империје, што изазива сумњу и забринутост. Треба имати у виду да сва војна дејства могу да изазову отпор Сиријаца и Ирачана. У томе се састоји основни проблем. Фактички сваки од противника ИД спреман је да предузме озбиљне напоре у том правцу, али одвојено. Изградња јединствене стратегије немогућа је због противречности на нивоу националних интереса. На пример Дамаск је упозорио Анкару да ће оценити свако деловање Турске на територији Сирије као агресију, што у потпуности одговара спољнополитичком курсу Башара Асада на чврсту одбрану суверенитета своје земље. При томе треба узети у обзир да је Асад сам кључни регионални фактор у борби против Исламске државе. А ту околност са своје стране игноришу Американци, чија је фикс-идеја демонтажа асадовског режима. Сличне позиције се придржавају и у погледу Ирана, мада одреди Револуционарне гардце с успехом уништавају терористе. О Ирану и Сирији размишља амбасадор Русије у Либији, Тунису и Јемену Венијамин Попов: То су кључни фактори. Али Американци не желе да сарађују са њима, покушавају да бомбардовањем реше проблем. Све то је очигледно недовољно. ИД наставља да напредује. Без договора са Сиријом и Ираном са тим злом неће моћи да се изађе на крај. Галвни проблем је у појави жаришта опасног исламског екстремизма. Исламски екстремисти хрле на власт у Либији, у Малију, у низу афричких региона. Могу да буду побеђени само колективним напорима. Американци називају својим савезницима Катар, који, по мишљењу низа стручњака, један је од главних спонзора радикалног исламизма у региону. То свеодчи изјава министра иностраних послова ове земље за лист Вашингтон пост. Халид бин Мухамед ал Атија, подвлачећи приврженост Дохе савезничким односима са САД, изразио је уверење да није сваки исламиста терориста. Према његовим речима, Катар не прави себи непријатеље и покушава да разговара са свима. Такав прагматизам наводи САД да посумњају у поузданост Катара као савезника. Између осталог, Американци имају примедбе и за друге регионалне факторе. Потпредседник САД Џозеф Бајден, говорећи недавно на Харвардском универзитету, изјавио је да су главни проблем Вашингтона у Сирији били његови блискоисточни савезници – Турска, Саудијска Арабија и ОАЕ. Они су хтели да уклоне Башара Асада са власти и упутили су стотине милионе долара и на десетине хиљада тоне наоружања сваком ко је био спреман да се бори против владиних трупа. У целини, ова изјава Бајдена сведочи или о неразумевању проблема, или о намерном извлачењу чињеница из контекста. Јер управо САД су потрошиле многе милионе долара на припрему сиријске наоружане опозиције. Овај новац је отишао на наоружање терориста Исламске државе. По свему судећи, ради се о противречности спољнополитичког курса Вашингтона који се труди да по сваку цену сачува улогу лидера. Сличан прилаз у савременом свету прети невиђеним трошковима како у политичком, тако и у економском смислу. И није у стању да их поднесе ни једна постојећа држава.

Прочитајте још:Oкршаj џихадиста и Kурда у Kобанеу се шириКомандант Перовић: Србија мора да устане против америчке диктатуре , придружите нам се!

Извор: Глас Русије