Правда

На почетку, желимо да изразимо наду да у свету више никада неће доћи ни до једног јединог рата, јер рат је зло које доноси само несрећу, беду и јад. Међутим, с обзиром да су људи људи и да се неколико озбиљних ратова већ воде на три континента, схватамо да је наша нада и вера у мир вапај очајника. Када се прича о неком будућем сукобу, једна од земаља чије се име шапуће са страхопоштовањем је најмногољуднија земља на свету – Народна Република Кина. Због чега мислимо да је непобедива, као што смо истакли у наслову? Пођимо од почетка, од епитета који искористи сви знају о коме је реч: најмногољуднија земља на свету. Кина има становништво које броји 1,35 милијарди, што је двоструко више него што друге две суперсиле, Америка и Русија, имају заједно. Премда Кина де факто нема обавезно служење војног рока у складу са пре неколико деценија установљеном политиком да се игра на карту добро обучене професионалне војске уместо на пуке бројеве о којима ми сада причамо, у случају неког озбиљнијег конфликта Пекинг може да мобилише 749.610.775 људи, и мушкараца и жена. Невероватно! Чувена је изјава једног кинеског генерала од пре неколико деценија која каже да они могу премостити Пацифик и тако што ће побацати шлемове, ако буду хтели да изврше инвазију на Америку. Ту долазимо до друге тачке у нашем образлагању, а то је чувена стратегија везана за ратне заробљенике: наводно, а немамо разлога да у то сумњамо, неколико стотина милиона резервиста има један једини борбени задатак у случају конфликта: да се преда непријатељу. Генијалност овога је тешко неописива: прво, не постоји држава на овом свету која може прехранити ту количину људи а да не банкротира и начисто пропадне, друго, не постоји држава на свету која може једноставно да побије толико људи ако нема чиме да их храни, и треће, Женевска конвенција обавезује све зараћене стране да се брину о ратним заробљеницима. Ту је такође и величине Кине: окупирати у данашње време земљу која заузима толику површину је једноставно немогуће. Чак и најмоћнија сила тренутно, Сједињене Државе, не може успешно да покори и много мање земље од Кине, као што су Авганистан и Ирак (мада ту постоје и други фактори; све зависи да ли би Кинези у некој опцији капитулирали и како би се према томе понело становништво; искрено сумњамо да би било покорно). Четврто, Пекинг много улаже у развој својих оружаних снага и из године у годину повећава војни буџет. Не само што имају сопствено врхунско наоружање, него се не либе да купују и туђе. Њихова морнарица коначно почиње да поприма облик офанзивне силе, пошто је у току развој флоте носача авиона. Они кажу да то раде због регионалне одбране а не због глобалног утицаја, али свакако неће рећи да желе да постану господари света. То ни Америка чак не говори. Уосталом, небитно је шта желе, већ да ли Кина може да изгуби рат или не. Пето, Кина је тренутно друга економија на свету и убрзано напредује ка преузимању челне позиције од Америке. Ово је битно што се тиче рата јер од снаге једне економије зависи да ли земља може да издржи сукоб и да ли може да произведе довољну количину свега што је потребно за војску не би ли иста остварила победу на бојном пољу. Други светски рат је пошао новим током тек када су САД ушле у њега. На крају, у шестој тачки желимо да вас подсетимо на прву: Кина може да мобилише 749.610.775 људи! Извор: Телеграф.рс