Правда

Сам Трибунал у Хагу пуштање Војислава Шешеља на привремену слободу, аргументовао је његовим тешким здравственим стањем. Ипак, сам чин пуштања Војислава Шешеља из хашког притвора, а посебно његови политички говори већ данима изазивају оштре реакције у Хрватској. Наиме, званичници Хрватске су се неколико пута оглашавали поводом повратка Војислава Шешеља у Србију уз напомену да га треба даље процесуирати. Тако је на пример премијер Хрватске Зоран Милановић изјавио да ако Србија жели у ЕУ, мора јасно да се огради од Шешељевих изјава и да их осуди. Министарка иностраних послова Весна Пусић потом је најавила да ће своје европске колеге упозорити на отежавајућу околност у југоисточној Европи, до које је дошло пуштањем на слободу Војислава Шешеља. А и председник Хрватске Иво Јосиповић, писао је председнику Хашког трибунала Теодору Мерону и упозорио га је на могуће јачање политичких активности Војислава Шешеља и опасност да његов говор мржње може тешко да наруши мир и стабилност у југоисточној Европи. Деловање хрватског државног врха коментарише Борис Рашета, публициста из Хрватске: Војислав Шешељ у сваком случају може јако узбуркати духове, може доста допринети дестабилизацији стања у регији. Али, он то пре свега може учинити својим говором, својим иступима и како ми се чини, парадоксално, више у Хрватској, него што то може учинити у Србији. Овде, у Хрватској се управо на случају Шешељ видела потпуна креативна празнина хрватске политике, која у недостатку било каквог оперативног ваљаног плана за излазак земље из кризе која је почела још 2008. године. Хрватска је иначе једина држава у оквиру ЕУ која све ово време од тада непрестано тоне и стога се Шешељ одлично појавио за некакав оперетни рат, као некакав фантом, као нека сабласт. Мислим да сви знају да он реално не поседује некакву реалну политичку снагу, али одлично дође да се уз помоћ одређене реторике створи привид јединствене, чврсте осмишљене државне политике. Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић је поводом притисака који стижу из Хрватске изјавио да му је неразумљива побуда државних представника суседне државе да врше притисак на правосуђе Србије. Такође, Вукчевић је изнео да сматра да Србија има добре односе са представницима правосуђа Хрватске, па је поводом притисака збуњен и затечен. Господин Рашета ово необично велико интересовање хрватских државних службеника за случај Шешељ, објашњава: Мислим да то што се цела Хрватска, од врха до дна позабавила Шешељем, више је као симптом властите слабости, него као бојазан од Шешељеве снаге. Они фактори који су Шешеља пустили на слободу, више су хтели Србији да приуште казну него награде, а читава Хрватска је то потпуно другачије схватила. Шешељ је у Хаг испраћен без оптужнице, из хашког суда је пуштен без пресуде- у оба случаја се радило више о политичким факторима утицаја на ситуацију у Србији, него што је заиста било речи о правосудном меритуму. Овде би требало поменути и да је радна група Сабора Хрватске у среду усагласила текст декларације којом се осуђује пуштање на привремену слободу хашког оптуженика и лидера СРС Војислава Шешеља. Декларацијом се тражи поништавање такве одлуке Хашког трибунала. Бивша премијерка Јадранка Косор појаснила је да се декларација не бави посебно Србијом. Ипак, „упозоравамо да Шешељ и даље заговара и шири мржњу, удара у темеље владавине права, заговара велику Србију с територијалним претензијама на Хрватску, а то не можемо да прихватимо", рекла је Косор, иницијаторка декларације, која у Сабору сада наступа као самостална посланица. Има ли шансе да уз овакву реторику, читав регион коначно крене путем који ће свима донети неко боље сутра, говори господин Рашета: Треба рећи да је цела регија од почетка светске рецесије до данас у стању тешке, драматичне кризе. Заправо, негде се не види некакав озбиљан излаз- ни у Хрватској, ни у Србији, ни у БиХ. Чак је и развијена Словенија запала заправо дубље у слепу улицу, него што је било ко од нас то могао очекивати. И у том смислу је заправо ова ратна реторика и позивање на ране 90-те, на нека времена за којима се на неки начин жали и које се сад вештачки поновно оживаљавају у недостатку правих тема којима би се могла конкретније решавати криза. То је заправо јако жалосно и показује потпуно безнађе свих друштвених елита. Ако се и даље будемо опсесивно бавили том трауматичном и фрустрирајућом прошлошћу и ако из ње будемо вадили оно што је најгоре, а успут жалити за тим и још све време гледати у ретровизор, онда је то озбиљан и лош знак да нам ни будућност неће бити посебно боља. Ипак, за крај се мора поменути и изјава хрватског амбасадора у Србији, господна Гордана Маркотића да су односи Хрватске и Србије добри и да их не може угрозити пуштање Војислава Шешеља из хашког притвора. „Ту нема неких спектакуларних напредака, али нема ни спектакуларних падова“, рекао је у среду 26.новембра Маркотић у Нишу, током посете делегације привредника из Хрватске. Нишки градоначелник Зоран Перишић и хрватски амбасадор после пријема у Градској кући, рекли су да је током посете било речи о сарадњи у области машинске и прехрамбене индустрије и трговине, као и питање сарадње у ваздушном саобраћају између Ниша и Истре.

Прочитајте још:ВУЧИЋ: Резолуција ЕП о Шешељу је увредљива за Србију!

Извор: Глас Русије