Најновије

Женама зима мање прија

Дуге зимске ноћи и кратки дани снажно утичу на дневни ритам људи. Али, последња истраживања сугеришу и да зимски услови делују не само на то како се људи понашају и осећају, већ и на здравствене тегобе, нарочито код жена.
Женама зима мање прија (Фото: top1walls.com)

Женама зима мање прија (Фото: top1walls.com)

Ове сезонске промене укључују велики број здравствених проблема, од промена расположења, преко зимске депресије, до промена у биомаркерима повезаним са кардиоваскуларним болестима, преноси "Хафингтон пост". Можда најбоље истражена "сезонска" промена је сезонски афективни поремећај - САД, који се још зове и зимска депресија или "зимски блуз". САД је облик депресивног поремећаја, типична "зимска болест", коју карактерише циклично јављање депресивних симптома у исто доба сваке године, најчешће зими. Већина пацијената са сезонском депресијом пријављује депресивно расположење или тугу, значајан пад енергије, повећану потребу за сном, смањење физичке активности и интереса за друштвене интеракције. Ови пацијенти, такође, током депресивног периода имају жудњу за одређеном врстом хране, нарочито угљеним хидратима, што често доводи до повећања телесне тежине и честих промена расположења током дана. Код сезонске депресије је веома уочљив образац да мушкарци и жене различито реагују на сезонске промене, и то се примећује још од детињства - девојчице од 13 година пријављују више сезонске депресије него дечаци тог узраста, а девојчице после пубертета имају два пута већу шансу за ову дијагнозу него оне које још нису у тим годинама. Студије показују да у одраслом добу жене имају чак четири пута већу шансу да пате од депресивних сезонских симптома него мушкарци. - Занимљиво је да је ова разлика у степену и учесталости оболевања највећа током плодног периода, што указује да одређену улогу у овој појави имају и полни хормони - каже др Кетрин Шаркеј, професор медицине и психијатрије људског понашања са Браун универзитета. - У менопаузи, та полна разлика почиње да се смањује и најмање једна студија је показала да је овај пад у осетљивости на сезонску депресију повезан са варирањем хормона естроегена и прогестерона код жена. Из истих разлога промена годишњих доба делује и на плодност, закључују научници. До тога долази јер неуроендокрини сигнали који преносе информацију о краћим данима и дужим ноћима реагују са женским полним хормонима, од којих у највећој мери зависи способност зачећа. Жене лакше остају трудне у пролеће и јесен, него зими или током лета. Ови подаци се додуше односе на потпомогнуту оплодњу (ИВФ). У теорији веома много фактора утиче на њен успех, па је било неочекивано када су током истраживања закључили да и годишње доба и количина светлости и те како имају утицаја на зачеће. У студији спроведеној на 305 жена подвргнутих вантелесној оплодњи, успех ове процедуре био је најмањи током зиме, а највећи у пролеће. Осим тога, студија је показала да је стопа фертилитета у тесној вези са сатима дневне светлости у време зачећа, више него друге околности из средине, попут температуре и влажности ваздуха. Срчане болести су водећи узрок смрти како код мушкараца тако и код жена. А највећи број смрти процентуално гледано дешава се - зими. Код жена ово је повезано са сезонским колебањем одређених хемикалија које повећавају ризик од срчаног удара и служе као маркери за ове болести. На пример, ЦРП или цереактив протеин, биомаркер за упалу који се повезује са срчаним болестима, показује упадљив раст зими, и то код жена чак два пута више него код мушкараца. Жене су, такође, склоније мањку витамина Д током зимских месеци. Витамин Д утиче на велики број система и органа у телу и његов мањак недвосмислено повећава ризик од срчаног удара, шлога, и других стања удружених са срчаним болестима, као што су дијабетес и повишен крвни притисак. Упркос свим овим доказима за промене у здрављу током зимских месеци, биологија и психологија које стоје иза ових полних разлика у реаговању на сезонске промене нису баш најбоље објашњење. Један од могућих закључака долази од прелиминарне студије која показује да је женски биолошки сат много осетљивији и више реагује на промене у циклусу мрака и светла него код мушкараца. У овој студији, код жена се мелатонин лучи са 80 минута разлике у зависности од годишњег доба, док је код мушкараца та разлика највише 20 минута. Научницима тек предстоји да детаљније испитају утицај зиме и кратког дана на здравље људи, са нагласком на различите реакције када су у питању мушкарци и жене.
Прочитајте још:Митови о трудноћи
Извор: Вечерње новости

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА