Правда

"И Косово и Крим имају већинско становништво које припада националним мањинама. Баш као што су се косовски Албанци плашили репресије током аутократске владавине покојног председника Србије Слободана Милошевића, Руси са Крима бојали су се националиста који су узели власт у Кијеву”, наведено је у тексту. Како на Косову, тако и на Криму, велика већина изјаснила се у корист сецесије, а српска мањина на Косову и татарска и украјинска на Криму углавном су бојкотовале гласање.

НАТО је интервенисао на Косову, а руске трупе су ушле на Крим пре референдума и то би отприлике биле и све сличности између та два случаја.

Када је реч о разликама, АП наводи да је НАТО реаговао тек након значајних доказа о српском злостављању Албанаца, укључујући масовна убиства и депортације, док су проруске снаге интервенисале на Криму, иако није забележено насиље над етничким Русима. Запад је по одласку "Милошевићевих снага" с Косова тамо послао мировњаке, док су руске трупе заузеле Крим пре референдума. Косово јесте прогласило независност, али се није припојило Албанији, док је Крим прикључен Русији одмах након референдума. Косово је прогласило независност девет година након што је Србија изгубила контролу над њим и после дугог дипломатског процеса, док је Крим отцепљен од Украјине само неколико недеља након што је свргнути украјински председник Виктор Јанукович побегао у Русију. У јулу 2010. Међународни суд правде на захтев Србије проценио је да одлука о проглашавању независности Косова није била нелегална. Управо на косовски преседан позвао се Путин у обраћању западним партнерима, рекавши да ако је нешто важило за Косово може да важи и за Крим, док су западни лидери одбацили све његове аргументе тврдећи да је Косово "јединствен случај" због великог броја жртава, док су руске акције у Украјини окарактерисали као противне међународном праву. Извор: Танјуг