Pravda

"I Kosovo i Krim imaju većinsko stanovništvo koje pripada nacionalnim manjinama. Baš kao što su se kosovski Albanci plašili represije tokom autokratske vladavine pokojnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Rusi sa Krima bojali su se nacionalista koji su uzeli vlast u Kijevu”, navedeno je u tekstu. Kako na Kosovu, tako i na Krimu, velika većina izjasnila se u korist secesije, a srpska manjina na Kosovu i tatarska i ukrajinska na Krimu uglavnom su bojkotovale glasanje.

NATO je intervenisao na Kosovu, a ruske trupe su ušle na Krim pre referenduma i to bi otprilike bile i sve sličnosti između ta dva slučaja.

Kada je reč o razlikama, AP navodi da je NATO reagovao tek nakon značajnih dokaza o srpskom zlostavljanju Albanaca, uključujući masovna ubistva i deportacije, dok su proruske snage intervenisale na Krimu, iako nije zabeleženo nasilje nad etničkim Rusima. Zapad je po odlasku "Miloševićevih snaga" s Kosova tamo poslao mirovnjake, dok su ruske trupe zauzele Krim pre referenduma. Kosovo jeste proglasilo nezavisnost, ali se nije pripojilo Albaniji, dok je Krim priključen Rusiji odmah nakon referenduma. Kosovo je proglasilo nezavisnost devet godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad njim i posle dugog diplomatskog procesa, dok je Krim otcepljen od Ukrajine samo nekoliko nedelja nakon što je svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pobegao u Rusiju. U julu 2010. Međunarodni sud pravde na zahtev Srbije procenio je da odluka o proglašavanju nezavisnosti Kosova nije bila nelegalna. Upravo na kosovski presedan pozvao se Putin u obraćanju zapadnim partnerima, rekavši da ako je nešto važilo za Kosovo može da važi i za Krim, dok su zapadni lideri odbacili sve njegove argumente tvrdeći da je Kosovo "jedinstven slučaj" zbog velikog broja žrtava, dok su ruske akcije u Ukrajini okarakterisali kao protivne međunarodnom pravu. Izvor: Tanjug