Правда

Председник Организационог одбора прославе Др Радивој Радосав који је евоцирао успомене на дане прве шампионске генерације чии је и сам био део и подсетио се на прославу 50 година од оснивања клуба. Пожелео је својој Војводини да поживи вечно и да наредна рођенданска торта буде тешка бар 250 кг. Један од предводника новог таласа Војводине, суперталентовани Мијат Гаћиновић је испред играча прочитао поруку првотимаца Воше, након чега су спомен плочу заједнички открили Др Радивој Радосав и Марина Шијаков, унука једног од оснивача клуба. Новонастали клуб није случајно добио назив Војводина. Овим именом је снажно наглашен српски карактер новог клуба, јер је са њим покушано да се васкрсне сећање на "Војводство Србију и Тамишки Банат" (које је трајало од 1849-1861. године) у ком су Срби, бар на папиру, требали да имају културно-политичку аутономију у Хабзбуршкој царевини. Око новог клуба се брзо окупила младеж Подбаре и Салајке. Војводина онда није имала свој терен па се тренирало на пољанчету “Четири крајцаре“ на крају данашње Шумадијске улице (Нови Сад је тада имао око 34.000 становника). Прве дресове је сашила мајка фудбалера Милорада Милићевића и били су светло плаве боје. Прва утакмица одиграна у јуну 1914. године у Ковиљу, против локалног клуба Шајкаш (основан 1908. године). Мотив за одабир овог противника била је чиста љубав, која и нас данас веже за Стару даму - девојка фудбалера Војводине Љубојевића, коју је он желео да импресионира. ФК Војводина, иако је тада била новорођенче, показала је одмах зубе и против искуснијег противника, Новосађани су остварили убедљиву победу од 5-0. У том тиму Војводине углавном су играли ђаци и студенти који су били на летњем распусту. Потоња ратна збивања су одредила да утакмица са Шајкашем буде прва и једина утакмица Војводине све до ослобођења 1918. године. ИЗВОР: Правда, фквојводина.цом, фквојводина.рс