Правда

Армин Пертас се у својој драми определио за седам лица, а по речима режисера Југа Радивојевића, свако од тих лица има свој специфичан пут којим се креће кроз ову вечито актуелну причу. „За Ану је можда најважније питање животног концепта. За Карењина то је привид (форма важнија од суштине), за Вронског страст, за Стефана декаденција, за Дашу религија, за Кити потрага за идентитетом, а код Љевина – успостављање патријархалног система. Данас, најпре можемо да се идентификујемо са главном јунакињом. Шта се дешава кад напустимо одређени животни концепт, а потом се нови (због ког смо стари напустили) изјалови? Питање животног концепта је и питање концепта једног града, државе, које би требало да изроди слободу без трагичних последица“, каже Радивојевић. Говорећи шта га је водило у конципирању лика Ане Карењине, Југ Радивојевић каже да је реч о особи која је у животу потпуно поражена коју лако можемо да замислимо као савремну лик, у представи оживљен у времену између ера Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. -Пораз Толстојеве јунакиње није осуда друштва, њен пораз је губитак концепта и вере у љубав. Данас, најпре, можемо да се идентификујемо са главном јунакињом. Ана Карењина“ је и прича у којој се једно друштво замењује другим, после царске Русије, долази Октобарска револуција.  Покушаћу да данашњем гледаоцу приближим ту причу, смештајући је у време између Горбачова и Јељцина. Недефинисани систем. Питање животног концепта је и питање концепта једног града, државе... Љубав Ане и Вронског је пре свега, питање храбрости. Љубав која ништа не ставља на тас у најбољем романтичарском смислу је занос. Али, то је и прича о времену прошлом, садашњем и будућем. Време успева да издевалвира ту љубав, спремност да се све за њу жртвује, остављајући болне последице за собом и за њихове ближње. Тако се и животни концепт урушава. Страст пролази а на површину излазе животне баналности, романтику замењује суви реализам, Ана постаје љубоморна и хистерична, а Вронски незаинтересован... Ово је тужна љубавна прича, најтрагичнија због спознаје губитка наизглед идеалне љубави и узалудности жртве - каже Радивојевић. Извор: Правда /Д.Б.