БЕОГРАД - У оквиру пратећег програма Врело синоћ је на 61. фестивалу документарног и филма кратког метра у Београду одржана пројекција документарног филма У браку са Швицарцем, а потом и дискусија са редитељем Арсеном Оремовићем.
Њему су се придружили и Душан Узелац из удружења Каматица и Дејан Гавриловић из удружења Ефектива која помажу људима да се изборе са дуговима према банкама.Они су били ту да искуствима из Србије допуне причу коју је Оремовићев филм започео причом о хрватској катастрофи са кредитима у швајцарским францима, а уметнички директор Јанко Баљак је пре пројекције истакао да је значај овог филма у томе што говори о теми која нас повезује и проблему који је задесио велики број људи са наших простора.
Оремовићев филм кроз низ сведочанстава прича о драми око 150 хиљада људи у Хрватској- толики је број кредита које су банке издавале у швајцарским францима, који је потом неконтролисано скочио и тиме повећао рату кредита на невероватан ниво. Велики број људи нашао се у клопци, такозваном браку са швајцарцем, а држава их је оставила на цедилу. Препуштени сами себи, људи су били приморани да се сами организују и покрену тужбу како би се спасили доживотног ропства, и изгледа да се какав-такав крај полако назире и да суд ипак има неку моћ да заштити обичног грађанина. Ово су биле главне теме о којима су учесници дискусије говорили, а у коју се укључивала и публика са сопственим искуствима и питањима. ,,Овакве се приче догађају у државама у којима се власт не брине о својим грађанима, у државама које не схватају да им заштита грађана није само право него и дужност, у државама где је власт партнер и клијент онима које угрожавају друштво.'' Тим речима почиње филм, гротеска у десет слика како је гласио поднаслов, а тим речима је и почела дискусија. Редитељ из личног искуства зна како је то бити у браку са швајцарцем, будући да ће свој дуг отплатити, како сам каже, за неких шездесетак година, ако се нешто у међувремену не промени и пресуда коју су грађани поднели да неки резултат. Оно што се догодило га је учинило љутим, подстакло на жељу да нешто уради, као и друге људе, и резултат је та тужба, али сматра да би се требало угледати на пољопривреднике који своје проблеме решавају изласком на улицу и протестом. Овде закон људе практично тера да остају у својим кућама и не дигну ни глас. Душан Узелац из удружења Каматица мало је подробније објаснио како је дошло до краха. По његовом мишљењу, ни банке нису могле да претпоставе да ће швајцарски франак, једна од најстабилнијих валута, скочити толико. Он је такође додао да проблем на срећу у Србији није имао толике размере као у Хрватској, али да се такође нико из државног врха није тиме бавио. Што се тиче протеста и изласка на улице, постоји једно правило- нико неће обратити пажњу на ваш проблем, док ви некоме не постанете проблем. Дејан Гавриловић се није сложио да банке нису знале шта ће да се деси. Кредити су се издавали када је франак био на минимуму, а када је достигао максимум, држава је забранила издавање кредита, наводно да би заштитила грађане, а заправо да би заштитила банке. Удружење Ефектива је такође, као у Хрватској, покренуло колективну тужбу за заштиту потрошача, прво рочиште биће у јуну, годину и по дана након покретања поступка, док је поређења ради, у Хрватској првостепена пресуда донета за свега годину дана од покретања. Свима нама је од малена усађивана та идеја како треба да изгледа живот, између осталог и да треба имати свој стан. Тиме су се и мотивисали људи да подижу стамбене кредите, али то је функционисало у социјализму, али не и данас, истакао је Оремовић. Данас се дешава и да они који већ имају своје станове не могу да плате огромне трошкове који иду уз њих и приморани су да их продају и селе се у све мање и мање станове. Живимо у свету изврнутих вредности, с једне стране намеће се та идеја да треба имати свој стан, а онда се кривица због дугова сваљује на похлепне људе који су баш запели да дижу кредите. Потребно је подићи свест грађана, јер се сви утркују да дају што бољу понуду, а нико не објашњава како та понуда функционише. Рекламе за кредит су почеле да изостављају камате, све се обавља за један дан, и то је поље на коме се губи битка. Обичан грађанин није економиста, а загушен је техничким информацијама које га не занимају и које не разуме, једино што га је занима је да реши своје стамбено питање. Али првенствено је питање поверења, држава треба да заштити своје грађане, ако се нешто продаје, ако га држава није забранила, ми верујемо да је то исправно. Овде се појавио производ који је рекламиран, али и подржаван од стране државе, тиме су потрошачи доведени у заблуду. Поверење грађана је изиграно, али они који су за то криви су платили велику цену. Почињу да пристижу извештаји из банака који показују да им је драстично опао промет који директно показује последице лоше сарадње. У Хрватској је ситуација за банке алармантна, у 2013 су све банке зарадиле 70% мање него претходне године, а ако се један кредит за стан изда у било којој пословници, све банке славе. Падале су главе у руководству, али штета је учињена. Грађани су третирани као овце за шишање, а не као клијенти, и све се то вратило. Правда је спора али достижна, надају се учесници дискусије док очекују резултате тужбе, а пре свега се надају да ће се грађани освестити, али и да ће држава у будућности пронаћи боље начине да их заштити. Извор: Правда
