Правда

"Јавни дуг земаља бивше Југославије износи 90 милијарди евра, док је пре распада Југославије износио око 20 милијарди. Све те земље, осим Словеније, полако клизе у дужничко ропство уколико не предузму хитне и строге мере", пише лист. Лист наводи да је тренутно рекордер у јавном дугу Словенија са 28,8 милијарди евра, али је бруто домаћи производ (БДП) највећи од свих тих држава, тако да има могућност да га отплати. "Јавни дуг Словеније порастао је на 71,7 одсто БДП-а, а процењује се да ће ове године достићи 81 одсто. Ове године јавни дуг Словеније ће порасти на 28,8 милијарди евра или 80,9 одсто БДП-а, а то је скоро четири пута више у поређењу са 2008. годином, пре избијања глобалне финансијске кризе", навео је лист. На другом месту је Хрватска с дугом од 28,7 милијарди евра. Следи Србија с дугом који је прешао 20 милијарди евра или 63,3 одсто БДП-а. БиХ има јавни дуг од 5,5 милијарди евра, Македонија од 2,7 милијарди евра и Црна Гора од 1,7 милијарди евра. Сарадник Института за тржишно истраживање Саша Ђоговић изјавио је да земље бивше Југославије полако тону у дужничку кризу јер је распад бивше државе "деструктивно утицао на индустрију, производња је смањена и значајно је пала конкурентност у привреди и предузећима". "Тржишта у Азији и Африци су изгубљена", закључује је Ђоговић. Извор: Дневник, 021.рс