Страх значи смрт - разбирао је, борећи се за ваздух у ковитлацу матице која га је потапала, Владан Додић (48) из Рогачице док га је подивљала река 200 метара бацала са једне на другу страну стеновитог кланца и носила ка Дрини - брзој, набујалој, црној као орање.
Каже да је одличан пливач. С водом и на води научио је на Дрини. Али да ће му мало већи поток кроз родно село, који је с камена на камен мали милион пута прегазио, умало доћи главе - никада није могао ни да наслути. - Са рођаком Миланом и комшијом Марком пошао сам чамцем да с друге стране реке спасемо једно теле. Гледао сам теле укочено од страна, оно је гледало мене - прича Владан, и наводи да је само трен касније река савладала чамац. - Ђаво је однео шалу. Бацио сам се у воду. На једвите јаде дохватио сам руком чамац. Колико су ми прсти били дуги, за толико сам избегао смрт - вели овај домаћин. Прикачен за гумењак јурио је вировима ка ушћу Рогачице у Дрину. Између изваљених пањева, оборених стабала, бандера, кроз камени теснац. Код моста у Рогачици, где се одваја пут за Љубовију, докопао се поплављеног малињака и напокон осетио тло под ногама. Извор: Блиц
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.