Правда

У документу који је доставио потомак једног од најближих Титових сарадника, за који стручњаци тврде да га је написао обавештајац Јосип Копинич за Брозовог биографа Владимира Дедијера, чак је наведено да је Ранковић неколико дана пре рашчишћавања афере о његовом наводном прислушкивању Тита и Јованке покушао себи да одузме живот тровањем. У поглављима "Ранковић губи битку" и "Брионски пленум 1966. године" описује се како је перфидно припремана политичка смрт високог комунистичког функционера. Наводи се да су у цео процес биле укључене обавештајне службе које нису презале ни од најцрњих метода дискредитације не би ли Ранковић поклекнуо и признао кривицу. По Копиничевим забелешкама, Ранковић је неколико дана уочи Пленума покушао да се отрује. Наводно, уз хитну лекарску интервенцију живот му је спасен у последњи час и Ранковић је присуствовао Пленуму. Лекин син Слободан Ранковић каже да су наводи о самоубиству његовог оца нетачни. - Такве приче пласирале су обавештајне службе како би се у народу он приказао као лабилна личност која је склона и самоубиству. Мој отац то никад не би урадио. Права прича је да је он схватио да му се нешто спрема и позвао моју мајку Славку да се врати из Дубровника у Београд. Рекао јој је да се осећа усамљено. Она је то и урадила и била са њим све док није отишао на Брионе - каже Ранковић. Слободан додаје да његов отац није могао ни да претпостави да ће притисци бити толиког обима. - Сахрана мог оца показала је да су све те игре биле беспредметне, јер их народ није прихватио - каже Ранковић. Историчар Бојан Димитријевић, један од аутора књиге"Случај Ранковић - из Архива КОС", каже да је Александар Лека Ранковић осуђен за нешто за шта није било доказа. - Брионски пленум комунистичке партије променио је ток историје, али ми нисмо могли да у 13.000 докумената дођемо до одговора да је прислушкивања Тита уопште било. Другим речима, Ранковић није прислушкивао Тита - каже Димитријевић.