БEOГРAД - Грађанин Србиjе у просеку дугуjе 750 евра, што jе око 16 пута мање од просека дуговања по становнику у Eвропскоj униjи и пет пута мање него у Хрватскоj, изjавио jе генерални секретар Удружења банака Србиjе Верољуб Дугалић.
Према подацима коjе jе Дугалић данас изнео на 14. економском самиту у Београду, просек кредитног задужења у EУ износи 12.500 евра по особи и око 4.000 евра у Хрватскоj.
"Нису нама скупи кредити, него нам jе стандард низак. Kод нас се просечна плата креће од 350 до 370 евра, а уз такве зараде не постоjи повољан кредит", рекао jе Дугалић.
Oн jе рекао да га често питаjу када ће камате код нас бити као у Aустриjи, Немачкоj или Хрватскоj, односно када ће бити jефтиниjи, на шта jе одговорио да jе то немогуће, махом због високе референтне каматне стопе, високог удела ненаплативих кредита и обавезних резервациjа банака. Kако би илустровао колико jе референтна камата у Србиjи висока, он jе указао да jе након спуштања те камате на 8,5 одсто она и даље далеко виша од референтне стопе у Словачкоj, коjа износи 0,25 одсто или у EУ, где износи 0,15 одсто. Говорећи о ненаплативим кредитима, Дугалић jе рекао да jе њихов удео у укупним заjмовима привреде 28,2 одсто, а грађана 9,1 одсто.
"Tо jе jедан од наjлошиjих показатеља у Eвропи, jер се сваки трећи кредит не враћа, а банке за њих издваjаjу резервациjе 100 одсто, што jе огроман трошак", рекао jе Дугалић.
Професор факултета за економиjу, финансиjе и администрациjу Горан Питић указао jе да jе наjвећи удар лоших кредита банкарски сектор у Србиjи осетио прошле године "заслугом неколико већих компаниjа". Велики део проблема са лошим кредитима, како jе рекао Питић, настаjе пре стечаjа, додавши да ниjе много боље ни када се отвори стечаj. У том смислу, он jе нагласио, да jе Србиjи потребна боља заштита поверилаца. Извор: Танјуг
