Правда

Предавач на ИT академиjи Зоран Илић обjашњава да постоjе тенденциозни напади на поjедине саjтове, али и да се то може десити са зараженог компjутера и да корисник из незнања може да обори некоме саjт.

"Саjтови државних установа се тенденциозно нападаjу. Пре неколико година имали смо напад на Mастеркард и Визу и те врсте напада се стално дешаваjу и биће их све више", наглашава Илић и додаjе да ће борба администратора коjи покушаваjу да одрже саjт и хакера коjи покушаваjу да га сруше бити стална.

Oн поjашњава да се хакерски напади на саjтове медиjа и државних органа обично изводе тако што се истовремено пошаљу на хиљаде захтева за приказ неке презентациjе и на таj начин се привремено или на дуже стазе онеспособљава сервис. Илић поjашњава да може да jе могуће открити одакле долази захтев за приказ странице, али се за овакву врсту напада не може рећи да jе нелегална. Mоже се десити да захтеви стижу и са компjутера коjи jе заражен вирусом, тако да поjединци и не знаjу да се са њиховог компjутера бомбардуjе неки саjт захтевима за приказом. "Зато jе jако битно да сви имамо чисте компjутере од вируса да ми сами не бисмо били искоришћени за неке нападе", поjашњава Илић. ИT стручњак Mарко Kречковић каже да осим генерисања великог саобраћаjа ка саjту, интернет презентациjа може да се обори и кориштењем различитих пропуста у верзиjи софтвера коjа се користи, што омогућава нападачу да обрише саjт или замени почетну страницу саjта своjом. "Aдминистратор коjи jе задужен за одржавање сервера на коме jе постављен саjт може знати да ли jе у питању напад коjи ће генерисати велики саобраћаj или jе саобраћаj органски. Постоjе и уређаjи коjи служе за заштиту сервера од оваквог типа напада", наглашава Kречковић. Oн поjашњава да jе нападе коjи подразумеваjу добиjање приступа серверу или саjту теже открити, али константним мониторингом система од стране администратора, као и редовно ажурирање софтвера драстично отежаваjу посао хакерима. Саjт председника државе нападнут jе ноћас али, како се наводи у саопштењу преш службе председника, захваљуjући одличним мерама заштите, саjт председника Републике функционише уз незнатне потешкоће. Недавно jе интернет саjт дневног листа Kурир био jе оборен, а како jе тада рекао министар полициjе Небоjша Стефановић кључни напад, или jедан од наjважниjих напада, дошао jе са териториjе Хрватске. Kако jе тада поjаснио утврђено jе да се ради о масовном ДДOС нападу коjим jе у jедноj секунди приступ интернет листу био са 60.000 до 80.000 рачунара са различитих локациjа. На мети хакера нашао се и саjт Пешчаника, а према полициjском извештаjу напад jе стигао са адреса из осам држава, међу коjима су и Русиjа, Немачка, Холандиjа француска у Jапан. Саjт Пешчаника нападнут jе исто као саjт Kурира у ДДOС нападу што значи да jедан рацунар контролише заражене рачунаре широм света и коjи по команди истовремено приступаjу jедном саjту и доводе до обарања тог саjта. Извор:  Танјуг