Пaсуљ са кобасицом, гулаш са макаронама, кромпир паприкаш, ђувеч, пилав, а за посластицу пудинг, пита с јабукама или компот. Ово је био само део обилног и калоричног менија у фабричким мензама осамдесетих година широм Србије.
Оброк састављен од супе, главног јела и дезерта свакодневно су себи могли да приуште готово сви запослени. И док су некада радни људи добијали топли оброк на посебно одређеним местима у ресторанима друштвене исхране, данас је у многим предузећима он нестао и као ставка на обрачунском листићу. Послодавци који обезбеђују исхрану у радничким мензама су изузетак. Податак да је нови газда у крагујевачком „Фијату“ уложио у реконструкцију и опремање кухиње и кантине шест и по милиона евра била је вест дана у свим медијима. Менаџмент компаније водио се политиком да радник мора да буде здрав, сит и задовољан и у те сврхе, кажу, они свакодневно издвајају најмање 10.000 евра. Зоран Михајловић, из Самосталног синдиката Србије, наглашава да је врло мало ресторана друштвене исхране остало у српским фабрикама и то углавном у великим фирмама, али ни они не функционишу онако како је то било пре две или три деценије. - Мензе су почеле да се селе из фабричких кругова после одлуке да се топли оброк исплаћује на руке, а не кроз ресторански мени - каже наш саговорник. Тада је обесмишљено њихово постојање, с обзиром на то да је ондашња рачуница била да је боље да се новцем за храну попуни кућни буџет, него да радник руча у ресторану друштвене исхране. Све је почело деведесетих година у време велике кризе и санкција у Србији. Он наглашава да је пре 30-ак година чак 90 одсто предузећа имало своје мензе, а сада „послује“ једва трећина њих. Опстале су у већим и јачим фирмама, док су у предузећима у реструктурирању давно затворене. - Непојмљиво је да радник који ради тежак физички посао у производњи може да проведе дан на сендвичу или кифли, уместо да има кувани оброк - каже Михајловић. - Велика је грешка што кантине више не раде.
Прочитајте још:Грађани Србије за ЕУ!аљево: Хаос међу напредњацима!
Једна од ретких радничких мензи у престоници која опстаје, упркос закону о јавним набавкама, ради у Градском саобраћајном предузећу. Круже, међутим, приче да ће и њихових седам ресторана ускоро ставити катанац. - Дневно у нашим мензама руча од 1.500 до 2.000 радника - каже Дијана Стојковић, управница ресторана. - Промет је опао за 20 до 30 одсто после последњег поскупљења. За главно јело код нас треба издвојити 110 динара, салата је 20, супа од 20 до 45 динара... Са тако ниским ценама немамо зараду, али некако опстајемо. Док су радници имали бонове, били су принуђени да долазе, сада када примају топли оброк кроз плату, све их је мање. Извор: Вечерње Новости
Руска војска се креће на запад – на стратешки калибрисан начин 
